ДРУШТВО

Kолико је хумана постала политика Немачке (или) „Non paper“ – нови начин за активирање везе између задњице и главе


ТАМНА СОБА СА ЧИЗМАМА КАНЦЕЛАРА

Дмитриј СЕДОВ
Фонд Стратешке Културе 23.08.2014.

Boot-KickЖељезни канцелар” Ото фон Бизмарк је више пута своје дипломате називао магарцима, али то није чинио што их је заиста сматрао парним копитарима, већ ради стимулације у раду. У ствари је оснивач Другог Рајха био лицемеран када је сматрао да његови потчињени са Фридрихштасеа нису у подлостима и покварењаштву дорасли својим главним супарницима Енглезима. Они су у томе потпуно дорасли Енглезима и већ тада су демонстрирали зоолошки начин изградње своје спољне политике. Додуше, своје звездане тренутке та традиција је доживела тек са Адолфом Хитлером, чије су дипломате потписивале са суседима споразум о ненападању, да би им потом Немачка скочила за врат и потпуно их раскомадала. А пошто се целокупна људска делатност гради на традицијама и генетском наслеђу, то је излишно покушавати уловити савремене немачке дипломате у сувишној честитости. Једноставно, ако Ото фон Бизмарку није било потребно марити на било какве мировне споразуме са Бриселом, и ако је он отворено говорио о својим империјалистичким апетитима, онда ће Ангела Меркел морати дуго да објашњава свету због чега подршка косметским сепаратистима нема никакве везе са интересима Немачке. Једноставно, они су само симпатични момци којима треба помоћи.

Шта да се ради, ново време, нове и нарави. Умилне сузе саме навиру од таквих открића, а када читате интервју посланика Бундестага Јосипа Оратовича новинама Блиц, онда вам просто сузе лију попут кише од осећања захвалности према милосрдној немачкој држави: “Споразуми које Европска унија закључује су добро промишљени и не мењају се како се коме прохте, а Немачка се тога стриктно држи – каже овај душељубац и врсни позвалац људи. – Берлин не поставља Србији нове услове. Немачка је партнер на ког се увек може ослонити да ће се максимално залагати да договорено буде и спроведено. Услови су већ давно јасни и исти као што су били и за Словенију и Хрватску. Што се Приштине тиче, она је Србији најмања препрека, јер и она жели Србији да уђе у ЕУ, зато што и они онда имају шансу да изађу из своје изолације“.

Овде је најбоље стати и отићи у кафану на пиво како би се опустили уз чашу пенушавог напитка и у друштву пријатеља. Тада вам дан неће проћи узалудно.

Уколико ипак наставите да читате новости, посебно којекаквих аналитичара који мисле да све знају боље од свих других, можете почети патити од несанице. На пример, не саветујем вам да читате текстове директора Форума за етничке односе Душана Јањића, јер се у души тог човека очигледно крије сумња да ту није све чисто. На пример, он саопштава да је на преговорима са Србијом, слатки пар Берлин-Лондон (додуше, пријатно друштво?) изнели су такозвани non paper, што значи, то није “папир”, то јест, није чак ни документ. Узгред, добар пријем. Као да нема документа, јер је такве ствари срамотно и публиковати, а у ствари он постоји и сви на њега рачунају. Шта дакле предлаже “слатки дует”? Како не би нешто погрешили, цитирамо извор: “Тај папир дефинише, пре свега методологију и процедуру контроле мониторинга и мерења напретка у нормализацији. У другу групу улазе документи који су већ потписани, или ће бити потписани у оквиру процеса нормализације, односно дијалога два премијера уз посредовање Брисела“.

Мудро речено, али се може схватити. Испоставља се да ће Високи комесар прозвати на таблу двојицу ученика – руководиоца Србије и руководиоца Косова и и заповедати: “Да чујемо момци, како сте ви учврстили ваше пријатељство? Први нека одговара Саша. Само Саша, одговарај без пушкица, као што смо те учили. Уколико се будеш плашио, одвешћемо те у тамну просторију у којој су окачене чизме самог Ото фон Бизмарка. Сусрет твоје задњице са том обућом оставиће на тебе трајан утисак. Али не бој се, кући те неће дирати, ми ћемо се побринути.

Потом нека одговара Хашим. Обезбеђење га је већ претресло, код њега нема оружја и он је обећао да се неће тући. Пошто обојица урадите домаћи задатак, даћемо вам оцене, а Хашим ће као награду за добро владање и високе показатеље у учењу, добити улазницу за бордел”.

Ето, то је цела поента и читав смисао тог non paper. Због чега то још увек није постало “папир”? По свој прилици због тога што је предвиђена не баш пријатна по међународну заједницу процедура – претварање руководства читаве земље у лењог школарца, који ће се редовно приводити у тамну одају ради постављања мозга на своје место. Ова педагошка школа још увек није истински прихваћена на међународној арени, па се мора радити уз помоћ non paper.

У време Ото фон Бизмарка, није било појмова попут non paper и железни канцелар је једноставно био суседа по задњици са кованим чизмама, рекавши да на тај начин активира везу између задњице и главе. Сада је наступио век високих односа. Канцеларове чизме су смештене у тамну просторију у коју се доводе суседи који не схватају колико је хумана постала политика Немачке.

Али ја вам препоручујем да не улазите у детаље, него да спокојно пијете пиво. И што је најважније, одбацујте од себе питање: ако немачке дипломате нису магарци, шта су онда дипломате које им верују?

2 replies »

  1. Државна безбедност шта то беше. Ми чекамо да се неко смилује и да нас остави на миру бар неку годину али ништа. Ето и Расијани су изгледа под окупацијом лихвара немогу ни себи да помогну. Западна Јевропа силом прилика делује унисоно под буздованом и штампаријом. Једино нам преостаје усе пошто кљусе више и немамо. Ослонци су нам никакви тумарамо ко пиле у кучине. Дал ће нам небеса помоћи и Онај који не издаје зависи од нас треба га препознати на прави и искрен начин само да нас мало погура. А ово чудовиште од поретка ће само себе уништити. Можда поново постанемо човек да некажем људи јер то није исто. Човек је човек а људи су друго. Ако силе таме победе значи да нисмо достојни да будемо човек. Достојансрво, част, поштовање, милост, разборитост, човекољубље може ли се родити из калјуге или каљуге у којој се налази ова наша планетица за коју се нико немоли да преживи са оваквим теретом лажи, превара, отимачина и свеколиког безбожништва. Велики Свевишњи погурај нас мало да се вратимо у стара лежишта из којих смо изчашени.

    Свиђа ми се

  2. „Мудро речено, али се може схватити.“
    Седов јесте мајстор ироније и сарказма, али ово је … свака част.
    Непријатно је када странац, макар био и Рус, на Србину тренира свој таленат, али Д. Јањић, некада аналитичар ЦК и припадајућих служби а сада „експерт“ за релативизацију злочина окупатора, не само да је заслужио узгредну пажњу мајстора, већ и ширу анализу свог лика, дела и трагова које оставља за собом. Преки суд за такве ствари неће имати времена, па да се не огрешимо о истакнути примерак тзв. друге Србије.

    Свиђа ми се