После револуције у Украјини, збацивања бившег председника Виктора Јануковича и руске анексија Крима, Гаспром, руски једини извозник природног гаса, готово да је удвостручио цену природног гаса за Украјину. Према државном гасном гиганту, цена је повећана због отказивања два велика попуста.

21.08.2014. studentreporter, за ФБР приредила Биљана Диковић

Инфографика:

Један од попуста додељен је Украјини за дозволу Руској морнарици да користи кримски град Севастопољ као своју базу. Када је Крим постао део Русије, руски председник Владимир Путин је почетком априла отказао споразум и попуст. Други попуст, за благовремено плаћање, отказан је неколико дана касније, јер Украјина није успела да испуни своје обавезе да би попуст добила. Западни политички лидери су оптужили Русију за „енергетско малтретирање“ и запретили јој санкцијама.

Русија је у мају потписала 30-годишњи уговор, вредан 400 милијарди долара, за испоруке гаса у Кину. Медији су спекулисали о разлозима зашто и како су, после 10 година неуспелих преговора, две земље успеле да постигну споразум. Једна од претпоставки је да је договор био Путинова реакција на претњу европским санкцијама против Русије после кримске кризе.

Током мајског Међународног економског форума у Санкт Петербургу, Алексеј Милер, председник Управног одбора Гаспрома, рекао је да ће недавно потписани уговор између Русије и Кине вероватно утицати на цене гаса на европском тржишту. Са много детаља које још треба договорити и стотинама километара цевовода које још треба изградити, нејасно је каква ће бити продајна цена за Кину, или на који начин тај уговор може да утиче на Европу.

Према речима др Михаила Корчемкина, директора консултантске фирме East European Gas Analysis), споразум између Гаспрома и Кинеске националне нафтне корпорације неће утицати на продајну цену руског гаса у Европи. „Прво, европске цене су одређене важећим уговорима“, рекао је Корчемкин. „Друго, гасна поља Источног Сибира нису повезана са Европом, тако да овај гас не може ни да се продаје у Европи.“

Међутим, формирање цена гаса за европске земље изазива многа питања. Цена варира од земље до земље. Гаспром је тајновит кад су у питању комерцијалне трансакције и услови споразума за дугорочне гасне уговоре углавном се не обелодањују. У Европи не постоји тржишна цена природног гаса, као таква. Такође, не постоји стандардна формула по којој би се одређивале цене гаса за купце на велико.

Гаспром је касних 1960-их увео уговорни модел, по којем је цена гаса везана за цену нафте. Европски парламент је 2012 године позвао на либерализацију тржишта гаса. Нови модел подразумева развој интегрисаног европског система индексације гаса , што би омогућило европским гасним компанијама да тргују са гасним провајдерима на предвидљивијој основи. Уместо зависности од динамике цена нафте, цене гаса би биле одређиване у гасним средиштима (centers of market trading – центри за берзанску трговину).

Због тајности услова споразума, тешко је проценити у којој мери је нови модел уведен у праксу. Корчемкин каже да удео спот-индексираног гаса у продаји расте. „На пример, ове године су италијански ЕНИ и Гаспром потписали уговор у потпуности индексиран на тржишне цене гаса. Норвешки Статоил је прешао с индексације нафте на индексацију гаса у свим уговорима.“

На основу података прибављених од снабдевача гасом и енергетско-консултантских фирми, Ројтерс је у марту 2013. објавио извештај који показује да се цена само око 35 до 38 одсто свих већих европских испорука гаса сада одређује у средиштима где се тргује гасом. Америчка истраживачка компанија је  дошла до истог закључка у својој студији из 2013. године, процењујући да је око две трећине европске потрошње гаса још увек нафтно-индексирано.

Путин је изразио званичан став током Другог самита Форума земаља извозница гаса у јулу 2013. године: „Везивање цене гаса за цену нафте је најрелевантније, најкоректније и најбоље за трговање.“

За Гаспром, солвентност тржишних аукција гаса  је до сада била недовољна да би прешао на нови модел одређивања цене. На пример, један од показатеља солвентности је корелација између обима трговине гасом у средиштима и обима реалне испоруке (тзв. churn ratio). Сматра се да гас у средишту има добру прођу,  уколико је „churn ratio“ најмање на нивоу 10-15. До сада се то односило само на британско тржиште. На осталим европским тржиштима, churn ratio је још увек знатно мањи.

Као резултат, Гаспром је развио систем попуста. Због тога је просечна европска цена руског монопола близу тржишној цени. Зависност цене гаса од цене нафте остаје.

Извозни природни гас је знатно скупљи од гаса што се продаје руским купцима. Цене руског гаса су у 2012. биле у просеку три до четири пута више за Западну Европу, и више од 3,1 пута веће за чланице Заједнице независних држава и за балтичке државе, него за руске купце.

Гаспром никада званично није открио цене за Европу. Европска комисија је покушала да земље Европске уније убеди да обелодане услове споразума са Гаспромом, али у томе није успела. Продајне цене Гаспрома за 21  европску земаљу су откривене први пут фебруара 2013., у дневнику „Известија“, уз тврдњу да су информације добијене од неких директора компаније. Међутим, имена нису наведена.

Подаци показују да за европске потрошаче гаса из Русије не важи јединствена цена. Западноевропске земље Гаспрому плаћају мање од сиромашнијих земаља централне и источне Европе. Пољска и Чешка Република плаћају око 500 долара за хиљаду кубних метара гаса, док с друге стране границе, Немачка плаћа мање од 400 долара.

„Уговорна цена зависи од многих фактора, као што су сезонске криве, „узми или плати“ нивоа (минимална количина коју купац мора да купи, чак и ако користи мање гаса), “ interfuel“ и „gas-to-gas“ конкуренцијe (конкуренција између различитих врстa горива и извора гасa) „, рекао је Корчемкин. „Осим тога, компанија може купити руски гас преко два или више уговора са различитим ценама“, у зависности од услова уговора.

У интервјуу за Радио Слободна Европа, Џејмс Хендерсон, стручњак за руску нафтну и гасну индустрију са Оксфордског института за енергетске студије, рекао је да Газпром успоставља своје цене „према ономе шта су алтернативе у тим земљама“.

„У суштини, Гаспром делује као дискриминаторски монополиста“, истакао је Хендерсон. „Ако има значајан тржишни удео у земљи, или ако види да земља има ограничене алтернативе, одређује цене у складу с тим.“

Државама чланицама ЕУ  увек  је тешко наћи консензус када је у питању дипломатија везана за природни гас.  Гаспром и ОМВ, аустријска енергетска компанија, потписали су 29. априла споразум о развоју гасовода Јужни ток. Предложени 2500 километара дуг пут гасовода ће се протезати од Русије испод Црног мора, преко Бугарске, Србије и Мађарске, до аустријског средишта за транспорт гаса Баумгартен. Нови нафтовод ће заобићи Украјину, пружајући Европи алтернативни пут за увоз гаса – укупно око 32 милијарди кубних метара годишње, почев од 2017.

Москва је успешно заобишла „Трећи енергетски пакет“ прописа ЕУ у пројекту Јужни ток, јер је почела с потписивањем билатералних уговора. Сада је још теже договорити се о заједничким куповинама руског гаса и јединственој цени за европске земље.

*
Напомена преводиоца: Читалац је сигурно приметио неке нелогичноисти у овом тексту, рецимо ону како богата Немачка гас плаћа мање од сиромашније Чешке. Уложи ли Немачка у Северни ток, да ли је већи и солвентнији купац итд, на то се није обазирало, што и не чуди када се има у виду интенција текста, завађање купца и потрошача. Чему? Довољно је погледати ко су „партнери“ сајта с којег је текст: Partners | Student Reporter. А зашто је чланак преведен и пред вама? Због мапе, пре свега, али и зато што пружа неке чињенице за које баш и нисмо знали, и што је професионалније и мање уочљиво пропагандистички сачињен од антируске пропаганде преко текстова типа BRATSKA PODVALA: Ruski gas plaćamo najskuplje u Evropi – Kurir.  И зато што нема ништа слађе него противника/непријатеља тући његовим оружјем.

Аутор: Варвара Фомина
Извор: Who Pays the Most for Russian Gas in Europe and Why | Student Reporter
Превео: Александар Јовановић