Портал klix.ba преноси вест да су организације НВО сектора послале захтев председнику, влади и Парламенту Републике Србије да се 11. јули прогласи „Даном сећања на геноцид у Сребреници“ (!?) – ПИТАМО СЕ ДОКЛЕ ЋЕ СЕ У ИМЕ НАРОДА СРБИЈЕ ЧИНИТИ УСТУПЦИ И СРБИМА ПРИПИСИВАТИ НЕУЧИЊЕНА ДЕЛА УБИСТАВА И ЗЛОЧИНА?
СРЕБРЕНИЦА ЈЕ ДОКАЗАНО ИЗ ВИШЕ ИЗВОРА, ЧАК СТРАНИХ ЕКСПЕРАТА И УЧЕСНИКА У ПОЛИТИЧКОМ И ВОЈНОМ ЖИВОТУ СРБА ТОГ ВРЕМЕНА – НАМЕРНО ИСКОНСТРУИСАН И ИЗМИШЉЕН ЗЛОЧИН, КАО И МАРКАЛЕ И РАЧАК… ХОЋЕ ЛИ НЕКО РЕЋИ ДОСТА НЕОСНОВАНИМ ОПТУЖБАМА  – У НАШЕ ИМЕ!??? ХОЋЕ ЛИ НЕКО ВЕЋ ЈЕДНОМ ПРОЦЕСУИРАТИ СВЕ ТЕ КОЈИ ГОДИНАМА ШИРЕ ЛАЖИ И НЕИСТИНЕ О СРБИМА?!

У наставку преносимо писмо…

09.07.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

Сребреница – муслимани, војници са оружјем

„Предсједнику, Влади и Парламенту Србије данас је упућен захтјев да се 11. јули прогласе Даном сјећања на геноцид у Сребреници и да се негирање геноцида законски санкционише, тако што ће се прогласити кривичним ђелом.

Цивилно друштво тражи од Србије да 11. јули прогласи Даном сјећања на геноцид у Сребреници
НВО Центар за културну деконтаминацију, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Комитет правника за људска права и Жене у црном су у писму упућеном највишим државним органима Србије истакле да, имајући у виду одлуке Међународног суда правде и Међународног кривичног суда за бившу Југославију (Хашки трибунал) којима је утврђено да је у Сребреници почињен геноцид, као и извињење предсједника Републике Србије Томислава Николића из априла 2013. године, у вези са одговорношћу државе Србије за геноцид у Сребреници, желе да вјерују „да се не ради о пуком испуњавању обавеза под међународним притиском или пак, прагматичном чиновима и ’патриотској’ жртви без конкретних мјера које прате тако важне изјаве, већ о озбиљним покушајима раскида са теретом злочина у недавној прошлости, заснованом на уважавању достојанства жртава геноцида у Сребреници“.

Ове НВО су изразиле увјерење да ће институције државе Србије, а на првом мјесту, предсједник Републике, уважити одлуке међународних судова, јер, како се наводи, континуирано негирање, прећуткивање и релативизовање геноцида представља управо кршење одлука међународних институција правде.

„Да и на дјелу желите да покажете да Вам је стало до добросусједских односа, праведног мира и поверења у регији и да имате политичку вољу и морални капацитет да геноцид у Сребреницу назовете геноцидом и тиме уважите жртве, али и ваше суграђане и суграђанке који су исказали саосјећање, солидарност и одговорност према жртвама геноцида“, истакнуто је у упућеним захтјевима.

„Дан сјећања на геноцид у Сребреници – прогласите!“ представља вишегодишњу кампању коју су покренули Центар за културну деконтаминацију, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Комитет правника за људска права и Жене у црном, фебруара 2009. године, након што је 15. јануара 2009. Европски парламент усвојио Резолуцију о 11. јулу, као Дану сјећања на геноцид у Сребреници.

Наглашавајући важност суочавања са прошлошћу за процес европских интеграција држава Западног Балкана, Европски парламент је, указује се, апеловао да и оне подрже резолуцију и прогласе 11. јули даном сјећања на геноцид у Сребреници и на достојан начин обиљеже годишњицу овог догађаја.

Од фебруара 2009. године до јула 2010. године организоване су сваког 11. у мјесецу протестне акције испред Предсједништва Србије и јавно читање писма упућеном тадашњим предсједницима Републике Србије са захтјевом да се и у Србији, по угледу на Европску унију, 11. јули прогласи Даном сјећања на геноцид у Сребреници.

Од 2010. године, а поводом годишњице геноцида у Сребреници, цивилни сектор је наставио са истим захтјевом.

Уз подсјећање да је овај захтјев подржало више од 100 невладиних организација из читаве Србије, а и тадашњи и садашњи предсједник Србије су се о њега оглушили наводи се и да је Народна скупштина Републике Србије донијела 31. марта 2010. године Декларацију о осуди злочина у Сребреници, али није прогласила 11. јул као Дан сјећања на геноцид у Сребреници.

Потврђујући своју ријешеност да допринесу владавини закона и дубоким трансформацијама у друштву, организације цивилног друштва су указале у писму да то подразумијева кажњивост злочина, као и дистанцирање тог друштва од почињеног геноцида, како у правном смислу, тако и у култури, образовању, науци и умјетности.

„Стога и ове 2014. године захтијевамо да 11. јули прогласите Даном сјећања на геноцид у Сребреници и да се негирање геноцида законски санкционише, тако што ће се прогласити кривичним ђелом“, наглашено је у писму и изражено убјеђење да ће испунити захтјеве и поступити као одговорни предсједник Републике Србије, као одговорна Влада Републике Србије и као одговорна Народна скупштина Републике Србије.

Поводом 19. годишњице геноцида у Сребреници истакнути дио србијанских НВО саопштио је и да организује протестну акцију „11. јул – Дан сјећања на геноцид у Сребреници“ испред Предсједништва Србије 10. јула 2014. године, од 12 до 13 сати.“