АКТУЕЛНО

Кустурица: Мозаик у Андрићграду неће моћи однети ни Хитлер ни било који Изетбеговић


28. јуна, на Видовдан, Република Српска и Србија су заједно обележили 100 година од почетка Првог светског рата. Централна манифестација је одржана у Вишеграду у Андрићграду. Овај велики српски празник има вишеструко значење за Србе са обе стране Дрине.

06.07.2014.Вања Савићевић- Глас Русије, за ФБР приредила Биљана Диковић

9princip

Са друге стране, у Сарајеву, главном граду Федерације БиХ биће такође одржана манифестација поводом овог датума. Српски званичници са обе стране Дрине су јасно и недвосмислено одбацили евентуално њихово присуство због извртања чињеница, ревидирања историје и увредљивих тонова. Добар део стручне јавности у Федерацији, данас ревидира историју и пребацује кривицу на Србију и Србе. Нарвано, са тим констатацијма се не слаже велики број грађана Федерације БиХ и сматрају да је акт Гаврила Принципа био слободарски чин. Било како било, родила се је и друга, ревизионистичка верзија овог слободарског чина.

Руководства Србије и Републике Српске у сарадњи са редитељем Емиром Кустурицом су имали низ састанака и договора око обележавања овог догађаја и великог српског празника, а о стогодишњици Сарајевског атентата и обележавању истог, прослављени српски редитељ Емир Кустурица је истакао следеће:

У време када је убијен Франц Фердинанд, Србија је имала свој Устав, имала своју државу, имала изборе, а БиХ је била последња колонија у Европи. Пуцањ којим је убијен човек, дакле има своју социјалну димензију, и она је заправо била почетак ослобађања народа који су живели у БиХ од кметства или од ропства, па је према томе и акт тираноубиства један од мотива због којих смо уопште на Видовдан почели да градимо.

Морам да признам, захваљујући тим датумима успели смо нешто што у нашем народу не успева врло често, а то је да извршимо обећање и да у непуне три године завршимо један читав град који сада има негде око 42 хиљаде квадратних метара.

Централна тачка нашег отварања ће бити један огроман мозаик кога ни Хитлер, нити било који Изетбеговић који буде у будућности неће моћи да однесе, него ће остати тамо вечно као један мурал на коме се виде сви учесници, сви младобосанци.

Дан којег ми обележавамо, то неће бити никаква прослава, али ћемо сви бити поносни на своју историју, за коју кажемо да смо имали 1912. већ државу која је имала изборе, свог председника Владе и Устав, а у БиХ ни данас, где у ствари желимо да успоставимо онај минимум који би макар на социјалном нивоу могао да буде тачка на којој се пресецају све линије, а то је да је Гаврило Принцип ипак неко око кога можемо да се договоримо.

Велики мозаик видовданским херојима урадила је магистар сликарства Бисенија Терешченко из Београда са ликом Гаврила Принципа и осам младобосанаца на зиду зграде биоскопа у Андрићграду. У доњем десном углу мурала је написано: „Наше ће сене ходати по Бечу, лутати по двору и плашити господу“ – речи које је изговорио млади Гаврило док је био заточен у тамници у Терезину.

Треба подсетити да су спомен плочу Гаврилу Принципу 1992. године уништили припадници такозване „Армије БиХ“. Тада су уништили и Гаврилове отиске стопа на месту атентата које су се налазиле испред музеја. Слично се десило и по доласку немачких трупа у Сарајево 1941. године, када су окупаторске снаге, заједно са усташама скинуле спомен плочу Гаврилу Принципу о чему постоји и филмски снимак.