Слађанина Колумна
29.6.2014

Постоји ли ишта осим лажи у коју смо уплетени као муве у паукову мрежу? Осврнеш ли се иза себе, ухвати те страх од лавине неправде и страдања, а испред те чека исто то. Они, који узимају власт и судбину нашу у своје руке и не питајући имају ли морално и Небеско право на то, преправљају историју, преправљају наше умове, наше породичне односе, нашу свакодневницу одређујући нам како ћемо да живимо, када да будемо храбри а када кукавице као да то може да се наручи. Од себе не траже ништа осим да им лепо буде, ако се ваљање у сопственом измету, похлепи и неморалу може назвати уживањем.

Моја стара матер ми је давно рекла – ћери моја, лопов је и онај ко узме иглу туђу, и онај ко узме милионе, пред Богом су исто – лопуже. Како ћемо ми Срби да назовемо, да схватимо оне који лоповима наше отаџбине скандирају, отварају врата, пружају руку и желе добросуседске односе? Како? Какви смо ми суседи рођеној отаџбини?

Владу Србије чине људи који се ругају Богу тиме што посећују Божије храмове. Зашто то кажем? Зато што код Бога важе заповести и те заповести се поштују, а код ових не. Не лажи, љуби ближњег свог, не пожели туђе… има ли и једна коју нису прекршили? Праве компромис са ђаволом, потписују споразум са демонима са југа, пале се српски храмови и манастири, отима се наше, а ми ћутимо и гледамо. Зашто? Да бисмо били сити још који дан не радећи ништа.

Сада је сезона годишњих и свака шуша иде на одмор. А шта ће бити са српском браћом са југа никога није брига. Како радили, тако ће нам се и вратити.

Не кривим их за кукавичлук нити због тога што немају људскости у себи..

Кривим их јер су пристали да у име нас предају нашу отаџбину, кривила бих било кога да је урадио то исто.

Кривим их јер су нас преварили, јер руше косовски мит, пљују у лице Обилићу који каже „Србија није шака зоби да је позоба свака врана коју донесе ветар“, а онда гине у боју на Косову.

Кривим их јер су Срби и то ме највише боли.

Кривим их јер су на престо поставили лаж, а истину извргли руглу и бацили је под ноге.

Кривим их јер нас присиљавају то да прихватимо и на тај начин да живимо и преживимо, тако нас осуђујући на вечну таму и остављајући нас без Божије заштите.

А њима Бог треба само док им користи, док важно дефилију на Космету и по српским манастирима, убеђујући народ да помажу а онда праве тајне нагодбе са Шиптарима (као у песми, села цура на фотељу па све виче НЕЋУ а на кума намигује да се кола крећу).

Ко је онда највећи губитник? Они!

Како? Tако што раде, а не знају шта раде.

Није ово битка са западом, ово је битка са ђаволом и у њој нису на коцки српске територије већ српске душе, а наша власт кроји живот Србима по западним мерилима и окива нас једног по једног, било да смо са југа, било мало географски северније.

Сви се крчкамо у истом лонцу и они који су изашли на шиптарске изборе и ми који смо то хладно прихватили. А ђаво се церека, док Тома прича о Лазару на Газиместану поредећи се са њим. И док Србију води група педера кројећи јој економске мере и намете такве да би и камен заплакао.

Али, нема везе.Све ће то народ позлатити.