ДРУШТВО

Зорана Миљевић – Узрок „беле куге“ је себичност и недостатак љубави код оба пола


Како нам се десила “бела куга” – повређени, увређени па нестали

Аутор: Зорана Миљевић
ел. поштом

Као неко ко се последњих десетак година бори против тзв. беле куге у Србији и сматра да је то апсолутно највећи српски проблем, који је директна последица свих других наших проблема, понављам свих ових година јавно, у свим медијима, да су себичност и недостатак љубави код оба пола, узрок изостанка жеље за потомством. Дакле, не сиромаштво или „недовољно висок животни стандард“ него нељубав. Код оба пола.

NarcisiНаравно, немање потомства је не само социјална патологија, него и озбиљна биолошка и психолошка девијација, пре свега код жена, јер је природна биолошка и емотивна потреба женског пола да се остваре као мајке. Материнство је иманентно жени, тако да је непостојање жеље за децом и потомством код ње знак озбиљног поремећаја, доказ да таквој жени недостаје управо суштина женског бића, женственост.

Од постанка човечанства па до пре мање од 100 година, немати децу је било друштвено неприхваћено и брачни парови без деце су били изопштени из друштва. Бездетност је сматрана великом срамотом и грехом. У јудео-хришћанској традицији се вели да је Господ „затворио материцу“ тој и тој жени, те не могаше да рађа.

Данас је у Србији трећина брачних парова без деце. У ту цифру нису убројани они који живе у ванбрачној заједници. Неки од тог броја не могу да имају децу иако их желе. Они сами треба да испитају себе и свој претходни живот и увиде зашто им је Господ „затворио материцу“, тј. зашто једно од њих двоје није способно за биолошку репродукцију. Наравно, они увек могу да прибегну усвајању деце и то је врло племенита и хвале вредна ствар.

Многи усвојиоци су се показали бољим родитељима усвојеној деци, од биолошких. Остали, који неће децу иако могу да их имају, су канцер овог друштва. Због таквих овај народ умире. Али и такви би се донекле пред Богом и пред народом искупили помагањем (нпр. школовањем) једног или више сирочића. Међутим, тих добротвора готово да нема. Нарочито су презира достојне жене које „граде каријеру“ (читај: себи удобност и разна лична задовољства), науштрб родитељства.

Да се разумемо, нисам против образованих и способних жена. И себе сматрам таквом. Али смо и многе жене које познајем, а и ја сама, доказ да се може итекако бити и образована жена и добра мајка. Јесте напорно и препуно искушења, али то је крст и подвиг сваке жене која дође на овај свет. У свако време и на сваком месту. Да не помињем велику хришћанску истину о женама, коју нам открива Апостол Павле: „… али ће се спасти рађањем деце“ (1. Тим. 5, 4). Уосталом, зар није, по мишљењу научника, за темељно образовање и формирање личности двојице родоначелника српског краљевства и независне Српске цркве – краља Стефана Првовенчаног и Светога Саве – најзаслужнија њихова мајка, преподобна Анастасија – Ана? И зар није Спаситељ света рођен од жене? Оне која је архетип женске личности и савршени узор свим женама?

Пишем ово да бих разјаснила онима који штошта не разумеју о овој теми и мојим изјавама у вези са њом. Дакле, онај/она који сматрају да их „омаловажавам“ када констатујем да немају „ни рода ни порода“, „ни кучета ни мачета“, односно да имају поприлично година, а немају децу, него јуре за новцем, да би себи обезбедили скупа кола, путовања по иностранству и лагодан живот, очигледно да и сами подсвесно увиђају да са њима нешто није у реду, чим такав мој став доживљавају као омаловажавање. Само још да схвате да су сами себе омаловажили… у ствари, потпуно депласирали као људе и припаднике српског народа, својом себичношћу.

Зорана Миљевић

6 replies »

  1. Пријатно сам изненађена тиме што су само четири нероткиње из убеђења просуле жуч 22, 23. И 24. октобра, пошто им је кроз овај текст предочена огољена истина о њима, посредством Твитера. Претходно су сиктале по Твитеру на једног твитераша, јер је похвалио све садашње и будуће мајке и захвалио им се њиховој пожртвованости и племенитом подвигу материнства. Тврдиле су да их “дискриминише” тиме што велича мајке, а не њих које мрзе децу и не пада им на памет да их имају. Добро је. Очекивала сам да ће тих несрећница бити много више. Још има наде за нас. З. Миљевић

    Liked by 1 person

  2. Nikola Tesla nije imao decu. I to po sopstvenom izboru. Zadužio je čitavo čovečanstvo više negoli svi vi koji sebi dajete za pravo da osuđujete i presuđujete. Ko si ti da nekog prozivaš što nema decu, ako si tako „dobra“ majka kakvom si sama sebe nazvala idi čuvaj decu ne širi mržnju po internetu. Širenje mržnje je takođe greh, kad se već toliko pozivaš na boga. Stavljaš se u njegovu ulogu, a niko sem njega ne sme da sudi. Zar ti tako ne govori ta vera na koju se pozivaš? Ili to ne važi za tebe već samo za ove bezdetne ljude. Sramota.

    Свиђа ми се

  3. Поштована Зорана,
    Ваш текст, нарочито садржина је погодак у црно. Хвала вам на добронамерности, познавању материје и прије свега искрености, која плени и заслужује респект и поштовање. По мом мишљењу или животној филозофији, реалним погледима на вашу тему, треба још нешто врло битно додати: домаће васпитање!!!. Познато је да се обичаји, култура једног народа преноси са колена на колено, од потомка до потомка, домаће васпитање исто тако, и управо то је врло значајно и битно. Васпитање деце је обавеза родитеља, не деде и баке, али трка за материјалним добрима је задњих неколико деценија важнија од васпитање деце. Многи родитељи, баке и деке су децу, унуке жарко желели, добили и у знак захвалности, од њих праве ИНВАЛИДЕ, против њихове воље, свесно и неодговорно направили.
    Како сејеш, тако ће ти нићи, каква сетва таква и жетва.
    Фамилија је филијала једног друштва, каква ће фамилија бити, шта се од ње очекује, зависи од самог друштвеног система. О друштвеном систему државе Србије није потребно пуно рећи, све је познато, оно је, у правом смислу речи,,ТРУЛО“, морално и духовно неподношљиво и неприхватљиво. Излаз из моралног и духовног мрака, економске кризе, све опште анархије постоји, а то су: радикалне културне-привредне и политичке промене. Овом народу је потребно једно ново и хумано друштво, без политичара, БЕЗПАРТИЈСКИ систем, такозвана златна средина или пресек, једнопартијски-вишепартијски систем. Хумано друштво у коме су свакој фамилији гарантована минимална примања, пример је Енглеска, где већ 15 година беспрекорно функционише принцип, бесплатно школство, реформисано и према потребама заједнице прилагођено, бесплатне здравствене услуге, што је функционалисало у Ти Товој Југи може и сада.
    Хумано друштво је могуће само ако буде дело свих грађана Србије, матице и расејања, што значи да се организатори промена, грађани матице и расејања, свих степена образовања, морају званично и јавно одрећи било које врсте личног или групног ,,ПРОФИЛИСАЊА“ и свој индивидуализам: зњање, енергију и време ставе на располагање интерсу заједнице-народа.
    Први корак је оснивање одбора или савета за фундаменталне културне, привредне и политичке промене и стварање новог хуманог, БЕЗПАРТИЈСКОГ друштвеног система. Одбор или савет чине по два представника( жена-мушкарац, живљења једнакост) про Србских опозиционих партија, вебсајтова, медија, политичких аналитичара, србских клубова у расејању.
    Ново друштво је могуће само ако постоји: намера-воља-жеља и мото: можемо-хоћемо-желимо-радимо. Поштована Зорана питање: да ли сте спремни да будети активни учесник и ствараоц новог хуманог друштва које стварамо МИ, грађани Србије, матице и расејања, сваког живљеног тренутка свесни значаја свог постојања, смисла и циља живота и моралних, душевних, духовних и патриотских обавеза, које се овде и сад, Србији, испуњавају пред очима целог света?

    У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА.АМИН!!!

    Liked by 1 person