АУТОРИ

ХРОНИКА КОСОВСКИХ ИЗБОРА – Тенк ју вери мач, госпођо Џејкобсон! Ако си им рекла! Нека после кажу да нису знали у шта се упуштају!


ХРОНИКА КОСОВСКИХ ИЗБОРА

Учешће на нелегалним изборима – карта за светлију будућност?!

Пише: Зоран Марковић

(мај 2014.)

Не треба бити експерт па приметити да су приштински парламентарни избори помало скрајнути из жиже интересовања српске јавности. Но, то не значи да нема трзавица или да је свима све јасно. Напротив. Колико је то лоше или добро за Србе с ове и оне стране Ибра, видећемо, али се не може порећи да су за разлику од локалних избора, парламентарни добили далеко мање простора у медијима упркос чињеници да им је значај већи.
Једни тврде да је узрок то што су се „Срби привикли на изборе“ (амбасадорка Трејси Џекобсон) – желећи, ваљда, да кажу да се компликовани процес промене свести код Срба успешно приводи крају… Други сматрају да је слабо интересовање за изборе последица смишљене политике Београда који не жели да се око бруке зване избори дигне сувише прашине. (1. јун)
Флоскула да ће Срби изласком на изборе постати значајан фактор у косовском парламенту толико је шупља да је ни власт сувише не истиче свесна да јој безочна лаж не може служити на част. Неопходност учешћа Срба на изборима не може се поткрепити ниједним рационалним аргументом. Напротив, здрав разум говори да их треба – бојкотовати! Ако је Приштина након претходних локалних избора проширила власт и на север, сасвим је извесно да после ових парламентарних на Косову и Метохији више неће остати ни „с“ од српске државности, а пахуљица (*) ће дефинитивно бити истопљена…
Али, здрав разум је једно, а захтеви Вашингтона и Брисела нешто сасвим друго. Све се своди на то да да Срби изласком на изборе и формално дају пристанак за прекрајање балканских граница на своју штету! Уосталом, зар тврдоглави став Централне изборне комисије Косова о неопходности истицања логоа шиптарске државе на гласачким листићима не говори сам за себе, иако је познато да нико у свету то не практикује.

Kolazq

(12. мај)

Своје активности око избора српска влада започиње позивањем привремено расељених Срба са КиМ, који већ 15 година „привремено“ бораве у Србији, да се преко повереништва упишу у косовске бирачке спискове како би могли да учествују на изборима. Повереници позиве упућују лично, уз отворену претњу да неодазивање повлачи санкције (!)
Потенцијални гласачи убрзо добијају коверте са гласачким листићем и логом који не оставља сумњу за чији парламент се гласа. Држава Србија, као свака одговорна држава, излази у сусрет и онима којих нема у гласачком списку обезбедивши им обрасце (са логом државе Косово, наравно) за накнадни упис! Иначе, рок за пријављивање расељених истицао је 19. маја – пре било какве званичне одлуке о учешћу на изборима!
Изгледом листића и гласачком процедуром јасно им је стављено до знања да су и пре завршетка избора изгубили статус „привремено расељених лице“ и да су де факто и де јуре постали – косовска дијаспора! По истом оном рецепту по којем су „паралелне српске институције“ трансформисане у косовске, при чему се у оба случаја користи исти тајни састојак – Бриселски споразум!

(27. мај)

Кампања практично није ни почела кад председик државе лично, у стилу одговорног државника, поручи присутнима на седници СБ: „Београд ће након пажљивог разматрања одлучити да ли да позове косметске Србе да изађу на парламентарне изборе на Косову!“ Камен спотицања је наводно непоштовање једнаког права гласа косметских Срба и других мањина на Косову*.

(28. мај)

Српска листа која окупља и оне Србе који су до сада били у косовским институцијама, али и оне који су учествовали у раду паралелних српских институција, обуставља предизборне активност већ првог дана кампање.

(1. Јун)

Током паузе у кампањи многи се упињу да приволе Србе да промене одлуку износећи очигледне предности што бројнијег учешћа на изборима…
Илузије потхрањује и косовски аналитичар Ранђел Нојкић тврдећи да се у будућем парламенту „ниједна витална одлука за Србе неће моћи да донесе без њих“! Искусни Нојкић добро зна да чак и када би на изборе изашли сви Срби и у приштинском парламенту освојили свих 20 места, Шиптари ће увек имати најмање 5 пута више столица, па при таквом односу снага не може бити говора о некаквој озбиљној заштити виталних српских интереса.
Рецимо да на дневни ред дође гласање о формирању Војске Косова! Или, распуштање Заједнице српских општина! Исход гласања би унапред био познат, зар не, господине Нојкићу?

trejsi– Биће то једна веома интересантна ситуација када се буде формирала нова скупштина. Биће ту политичара који су изабрани из српских странака, било са заједничке листе, можда из независних групација, али ко год да буде изабран, мораће да иде у скупштину Републике Косово, и да ради у тој скупштини, као и да положи заклетву, и ради на основу Устава Косова, и са том заставом – изјави амбасадорка САД у Приштини Трејси Џејкобсон на енглеском, у емисији Слободно српски, позивајући Србе да изађу на предстојеће парламентарне изборе.
Тенк ју вери мач, госпођо Џејкобсон! Ако си им рекла! Нека после кажу да нису знали у шта се упуштају!

(2. јун)

Период „кампање без кампање“ и општу дезоријентацију дефинитивно прекида долазак Шефа канцеларије Велике Британије на Косову*, господина Јана Клифа, који председнику Николићу лепо објасни да шиптарски симболи неће бити скинути са гласачких листића и да „Срби морају да ПРОГУТАЈУ тај захтев и гласају на идентичним гласачким листићима на целој територији Косова“!
Да све буде кристално јасно постарао се још један Енглез, министар за европске послове Велике Британије Дејвид Лидингтон, објаснивши истог дана Николићу „да Срби треба да учествују на предстојећим косовским изборима, како би добили демократски легитимитет и капацитет да разговарају с међународном заједницом“.
Чик сада кажи да ти нешто није јасно!
Са тако јасним инструкцијама српска влада након хаотичног почетка, истог дана преко Марка Ђурића, директора канцеларије за КиМ, позива грађане на Косову „да пажљиво слушају поруке председника својих општина и посланика Скупштине Србије са Косова по питању изласка на изборе 8. Јуна“. (!)

(Ако ме сећање не вара, ту скоро су Обреновчани бомбардовани сличним инструкцијама: слушајте упутства кризног штаба и надлежних! Међутим, ако је у време ванредног стања имало смисла успостављати систем субординације зарад ефикасније борбе са стихијом, зар је смислено да о изласку на изборе, који су по дефиницији демократски чин остварења уставом загарантованог права, народ слуша инструкције власти?! Штавише, пошто су у питању избори за скупштину на отцепљеном делу српске територије и само позивање на такве нелегалне изборе представља – противуставан чин! И супротно, одлука грађана да у тој ујдурми не учествују потпуно би била легитимна, демократска и у складу са уставом Србије! Дакле, док се од Обреновчана тражило да слушају упутства кризног штаба и Чичка, сада се од ништа мање угрожених Срба тражи да прате инструкције политичке елите и Вучка! Ако овакве конфузне инструкције неодољиво подсећају на оне из времена библијске борбе са поплавом – а подсећају – може се с правом очекивати да ће резултат и ове борбе бити „катастрофално катаклизмичан“ по Србе са КиМ, Србе на КиМ и по Србе уопште. Уколико епилог буде такав, не гине им да буду оптужени да нису слушали власт.)

(3. јун)

Док трају усаглашавања председника и премијера, Срби на Косову и Метохији, поучени лошим искуством, не надају се ничему добром. Од времена киднаповања и вађење органа прошло је много воде Ибром и Ситницом, а њихов положај једва да је за нијансу бољи. Ових дана их обасипају уверавањима да је за њих изузетна привилегија то што ће моћи да као сав демократски свет сами изабру своје представнике у парламенту. Парламенту Косова*, наравно! То је огроман напредак – поручују им, изненађени њиховом скепсом. Већина није наивна, зна да је њима додељена много прозаичнија улога која се своди на помоћ пројектантима НАТО државе Косово да доврше свој зликовачки подухват започет 1999. године. Што буде масовнији одзив Срба, то ће и утисак добровољног прихватања ове наказе од државе – као и њен легалитет – бити јачи, чиме ће се пројектантима и њиховим саучесницима обезбедити алиби за све будуће потезе. Уколико Срби у најбољој вери да ће тиме макар за нијансу поправити свој незавидан положај масовније изађу на ове изборе, опасност коју је бриселски споразум почео да наговештава – да престају да буду грађани Србије – и формално ће постати реалност! Ако излазност буде иоле значајнија, Срби на КиМ, пардон, Срби на Косову*, ће се 9. маја пробудити као национална мањина у држави Косово (без фусноте) уз реалну опасност да их нова „отаџбина“, пратећи утврђену агенду, убрзо лиши основних људских права. Многима ће бекство из ње остати једини ваљани излаз…
И док Срби расељени са КиМ добијају статус „косовска дијаспора“, а Срби на КиМ „национална мањина“, трећа групација Срба – „Срби кандидати“, упиње се из петних жила да заузме место у скупштини Косова! Одричући се себе и Српства, они ће „окупљени у партијама које се оснивају у окупаторској канцеларији под називом америчка амбасада у Приштини“, учинити све да остваре своје најприземније циљеве! Купљени за тепсију баклаве и по који долар рачунају на привилегије које нуди примамљиво посланичко место, али нису гадљиви ни на значајну улогу која им следује по НАТО сценарију. Уједињени истим интересима избацују слоган „Једна листа – исти циљ“! Мало ко помиње да још две српске листе учествују на изборима са истим циљем.
Ко год буде изабран Србима је свеједно. Нико не сумња да ће ови „бриселски Срби“ као легитимни представници свог народа у будућем парламенту државе Косово гласати за сваки предлог који им буде потурен и доносити значајне одлуке на штету сопственог народа зарад личне користи. Тако ће сами Срби постати саучесници у заокруживању морбидног НАТО пројекта започетог 1999. године.
Ма колико покушавали да овакво понашање дела Српства на Ким (и са КиМ), разумемо и колико-толико оправдамо борбом за личну егзистенцију у приликама када је то за многе на Косову* једина одржива опција за преживљавање, не можемо а да тешка срца не приметимо да се овакав морални пад дешава уз одобравање и охрабривање матичне им државе Србије!
А они самосвесни Срби који су одлучили да не учествују у тој понижавајућој представи, с правом се питају – да ли то матица Србија њих трампи за светлију будућност Срба ван КиМ?! Јесу ли они само таоци Србије и да ли је одлучено да, ето, на овим изборима дефинитивно буду жртвовани за добробит остатка Српства?! Или је ово само још један чин у драми званој „Улазак у Европу“?

(4. јун)

Напокон, након бројних јавних седница кризних штабова и успешне одбране угледа Србије од напада кварних типова из ОЕБС-а, огласио се и Главни међу једнакима својим „јасним“ ставом:

– Не мислим да је неизлазак на приштинске изборе добро решење… (драмска пауза) …али, морамо се понашати одговорно и у складу са државним интересима!

Он покушава да позив тако формулише да оставља могућност за различита тумачења! Користећи језичку акробацију која се може схватити као: „Мислим да је излазак на изборе добро решење“! Али и као: „Нисам сигуран да је излазак на изборе добро решење“! Или…

Било како било, Америци и ЕУ је то довољно. Оне су јасно показале да не одустаје од јачања државности некадашње српске покрајине – под притиском или не, свеједно. Избори ће само довршити процес трансформације српским уставом и Резолуцијом 1244 признате АП Косово и Метохија у све признатију и све познатију државу под називом – Репубљика Косова…

***

После овога има ли још оних који верују у чврстину става српских званичника да никада неће признати самопроглашену државу Косово?
Ако ништа не учинимо да то спречимо извесно је да ће до признања доћи пре но што то и очекујемо. Многима је њихов план јасан – корак по корак довести Србе до свршеног чина и до тачке без повратка. Ови избори су само фаза тог процеса…

1 reply »

  1. Ambasadorka SAD srbima je izrekla jednu cistu istinu a koju znaju i vrabci na grani, samo to ne znaju srbski politicari koji tu ustvari i nisu nego su placena grupa diletanata i neznalica koji za sacicu bezvrednih dolara izdaju i svoj narod i poklanjaju svetu srbsku zemlju tudjinima na koriscenje i upravljanje. Prokleti da su i oni i njihovi nalogodavci sa zapada…

    Свиђа ми се