У колективним центрима се знатно смањио број људи и тренутно је у њима смештено око 2.500. Волонтерски сервис Градске општине Обреновац позвао је пунолетне грађане који су спремни да помогну да се укључе као волонтери у рад пописних комисија, чишћење Обреновца и помоћ у раду Црвеног крста. Републички хидрометеоролошки завод објавио да се очекује пораст Дунава. Рок за доставу прелиминарних извештаја јединица локалне самоуправе о процењеној штети од поплава је истекао, а подаци из општина пристижу и обрађују се, очекује се да у наредним данима стигну и извештаји који су послати поштом, кажу у надлежном министарству.

31.05.2014. Извор: Бета, ФоНет, Танјуг, РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Обреновчани ускоро у својим кућама

Грађани Обреновца су добили техничку воду и струју, ради се на успостављању канализационог система и чим то буде доведено у ред људи ће моћи да се врате својим домовима, изјавила је данас помоћница градоначелника Београда Ирена Вујовић.

„Улажу се велики напори да се успостави канализациони систем. Свакога дана очекујемо да ће и то бити у нормали и да ће људи са стицањем тих услова моћи да се врате својим домовима“ рекла је Вујовић за телевизију „Пинк“, а саопштила је Управа града Београда.

Она је навела да се тренутно опрема војна касарна, где би грађани могли ту да се сместе како би били близу својих домовима.

Према њеним речима, у колективним центрима се знатно смањио број људи и тренутно је у њима смештено око 2.500.

„Многе центре смо затворили, а планирамо да до понедељка затворимо и Београдску арену и Халу Пионир. Волонтери су радили даноноћно, за сада их има довољно и много им хвала на томе“, истакла је она.

Вујовић је казала да су пријављене злоупотребе у прихватним центрима и да полиција ради на идентификацији и контроли осумњичених.

„У медијима се на различите начине интерпретирао размештај грађана из хотела у друге колективне центре“, казала је она и додала да ни један град у свету нема капацитета да збрине више десетина хиљада људи.

Потребни волонтери

Волонтерски сервис Градске општине Обреновац позвао је пунолетне грађане који су спремни да помогну да се укључе као волонтери у рад пописних комисија, чишћење Обреновца и помоћ у раду Црвеног крста.

У Обреновцу се наставља са чишћењем како би се грађанима омогућио повратак у поплавом уништене домове. Иако у појединим насељима има струје и техничке воде, то ипак није довољно за нормализацију живота, пренео је РТС.

Скуп добровољаца је сваког дана испред Центра Сава, аутобуси ка Обреновцу крећу у осам сати а повратак је, такође, обезбеђен.

У саопштењу Волонтерског центра Обреновца је наведено да је за волонтере обезбеђена храна као и средства за рад.

РХМЗ: Дунав у порасту наредних дана

На Дунаву наредних дана прогнозиран је умерени и већи пораст водостаја са достизањем границе редовне одбране од поплава наредне седмице.

Достизање редовне границе одбране од поплава на Дунаву код Новог Сада очекује се 3. и 4. јуна а код Сланкамена 4. јуна, упозорио је Републички хидрометеорлошки завод (РХМЗ).

Код Панчева и Смедерева водостаји су изнад границе редовне одбране од поплава, навео је РХМЗ на свом сајту.

На Нери и Брзави од данас до 2. јуна водостаји ће бити у мањем и умереном порасту са могућношћу приближавања упозоравајућим нивоима.

Наводи се и да се на Сави код Шапца водостај налази изнад границе редовне одбране од поплава са тенденцијом опадања.

На Колубари са притокама од сутра до 3. јуна водостаји ће бити у краткотрајном порасту са приближавањем упозоравајућим нивоима.

На Јадру од сутра до 3. јуна водостаји ће бити у краткотрајном порасту без достизања упозоравајућих нивоа.

На Јасеници, Кубршници, Лепеници и Ресави од сутра до 3. јуна водостаји ће бити у краткотрајном порасту без достизања упозоравајућих нивоа.

На Моравици, Бјелици, горњем току Западне Мораве, Ибру и на Јужној Морави са притокама од данас до 2. јуна водостаји ће бити у мањем порасту са достизањем упозоравајућих нивоа.

Стижу прелиминарни извештаји о штети

Рок за доставу прелиминарних извештаја јединица локалне самоуправе о процењеној штети од поплава је истекао, а подаци из општина пристижу и обрађују се, речено је Танјугу у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре. Очекује се да у наредним данима стигну и извештаји који су послати поштом, додају у Министарству.

Комисија за утврђивање штете од елементарних непогода, којом председава потпредседник Владе Зорана Михајловић, упутила је 20. маја захтев свим локалним самоуправама да доставе прелиминарне извештаје о процењеној штети од поплава по категоријама стамбени објекти, привредна добра – објекти и опрема, локална инфраструктура и пољопривредна добра.

Градски штаб за ванредне ситуације у Смедереву саопштио је јуче да први прелиминарни извештаји показују да је у недавним поплавама причињена штета у износу од око 272,5 милиона динара.
Први прелиминарни извештаји показују да је штета изражена у динарима: на стамбеним објектима 44.595.710 динара, на привредним добрима 27.215.676,80 динара, на локалној инфраструктури 3.430.000 динара и на пољопривредним објектима 197.289.400,80 динара, наводи се у саопштењу.

Градски штаб за ванредне ситуације у Чачку усвојио је прелиминарни извештај о штети од поплава, према коме износ штете прелази 1,7 милијарди динара.

Штета је процењена на 120,6 милиона на 534 стамбених објеката, 45,2 милиона у 31 привредном објекту, а на опреми 575,5 милиона, на локалној инфраструктури 90,5 милиона, на пољопривредним добрима 880,7 милиона динара.

У општини Косјерић штета је процењена на 580 милиона динара. На пољопривредном земљишту штета је процењена на 110 милиона динара, док су у исто време киша, град и снег направили штету на малињацима, која се процењује на 270 милиона динара, изјавио је Танјугу председник општине Косјерић Милијан Стојанић. Штета на општинским путевима од 200 милиона динара.

У Ваљеву, према прелиминарним проценама, штета износи 950 милиона динара, објављено је на сајту града.
„Око 780 кућа претрпело је штету, од тога срушило се њих 50, а још толико више није безбедно за становање. Оштећено је више од 220 километара локалних и некатегорисаних путева, 21 мост, а имамо и велику штету на пољопривредном земљишту где је близу 10.000 хектара било поплављено“, рекао је градоначелник Ваљева Станко Терзић.

Прелиминарна процена штете у општини Пожега износи 145 милиона динара, изјавио је за Танјуг председник ове општине Милован Мићовић.
Према његовим речима, највећа штета од 66 милиона динара је на пољопривредном земљишту. За санацију путне инфраструктуре и клизишта становницима Пожеге ће бити потребно 58 милиона динара, а за санацију оштећених кућа 12 милиона динара.

Председник општине Свилајнац Предраг Милановић, изјавио је да ће штете од поплава у овој општини премашити 10 милиона евра.
„Ми смо упутили Влади Србије први списак штета у Свилајнцу, очекујем да до уторка завршимо комплетан посао“, рекао је Милановић.

У општини Лучани штета је већа од 217 милиона динара. Председник општине Младомир Сретеновић изјавио је Танјугу да је због обимних падавина и поплаве штету претрпело око 50 домаћинстава и 24 привредна субјекта у којима је запослено око 1.500 радника.
Прелиминарна штета на стамбеним, помоћним и пословним објектима износи 15,5 милиона динара, а на усевима 134 милиона. Водена стихија оштетила је 16 мостова и пропуста и та штета износи око два милиона динара, док је на путевима процењена на 9,3 милиона динара. Клизишта и одрони су начинили штету од 4,5 милиона динара. За сада је констатовано да је у предузеће „Милан Благојевић“ Наменска штета процењена на 52 милиона динара.

Председник општине Горњи Милановац Милисав Мирковић изјавио је Танјугу да укупна штета, нанета у поплавама које су задесиле ову територију причињена на објектима, у пољопривреди и инфраструктури, износи око 288 милиона динара.
Према његовим речима, оштећен је 141 објекат, на којима је процењена штета на око 83 милиона динара, а штета на пољопривредним добрима износи око 144 милиона динара.

Прелиминарна процена штете од поплава у општини Деспотовац износи 316.742.500 динара, изјавио је Танјугу председник Општинске комисије за процену штета Горан Грујић.
Штета нанета пољопривреди је 219.019.500, на грађевинским објектима 97.730.000 и 15 милиона на инфраструктури, прецизирао је Грујић.

Како је пренео РТС, у Лајковцу је штета прелиминарно процењена на 91 милион динара, у Коцељеви на 225 милиона, Љигу 248 милиона и Љубовији 260 милиона динара.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је раније да је мали број општина до сада доставио адекватне податке о процени штете током поплава и да министарство упрошћава методологију и шаље нова упутства за процену.
„Нова упутства шаљемо онима који још нису стигли да ураде процену штете или тамо где процена коју смо добили није употребљива. Ми дајемо бољу методологију, али ако локалне самоуправе не буду пружиле оно што треба, направићемо процену без њих“, рекла је Удовички за РТС.
Она је нагласила да су нереалне процене достављене негде због незнања, а негде зато што „имамо стари обичај да много вреднујемо оно што нам се да да вреднујемо“.
Према њеним речима, са тим проблемом суочавају се и друге земље и тај процес ће се решавати тако што већ постоје централне информације из пописа, зна се шта је поплављено, зна се величина и тип кућа.

***

САКУПЉА СЕ ПОМОЋ СРБСКОМ НАРОДУ И У ГРЧКОЈ

***

Штета на путевима у Обреновцу око 300 милиона динара

Груба процена штете на путној инфраструктури у Обреновцу и његовој околини, настала недавним поплавама, достиже око 170 милиона динара, док је штета на локалним путевима око 100 милиона динара, саопштила је данас та општина.

Како се наводи у саопштењу градске општине Обреновац, председник Комисије за попис штете на објектима инфраструктуре и јавним установама Бранко Матић оценио је да је штета у Обреновцу и околини огромна.

„Штете су огромне, а ми смо покушали да сагледамо и финансијски аспект те штете. Извештај о томе смо послали надлежном министарству и Влади Србије. Све остало ћемо покушати да одрадимо у што краћем периоду, како се вода буде повлачила из града“, рекао је Матић и објаснио да је до сада прегледано око 40 одсто путне инфраструктуре у градском језгру и око 35 одсто у сеоским подручјима, јер је остатак још под водом.

Према његовим речима орјентационо процењена штета на путној инфраструктури у градском језгру је око 120 милиона динара.

„Говоримо о штети која се односи на конкретне проблеме на саобраћајницама, попут отвореног шахта, испод је кратер. За санацију тог дела топловода и путне инфраструктуре потребна је та цифра“, рекао је Матић.

Груба процена штете у сеоским подручјима која су поплављена, и то оног дела који је комисија успела да обиђе, је већа од 50 милиона динара.

„Ова процена се односи на некатегорисане, атарске и локалне путеве. Велика су оштећена и на неким магистралним путевима која нису у ингеренцији Градске општине Обреновац. Имамо и неколико активних клизишта, као што је једно на путу Мислођин-Степојевац, и та штета за коју грубо можемо да кажемо да је у овом тренутку 100 милиона динара“, казао је Матић.

Огромне штете у Крупњу

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић обишла је Крупањ, где се уверила да су штете од поплава и клизишта огромне.

У разговору са представнцима локалне самоуправе и тима за процену штете, јуче је оцењено да су штете огромне у свим областима, и у инфраструктури и у пољопривреди.
Она је том приликом истакла да је закључак Владе да је прва и ургентна мера помоћи обезбеђивање семена, ђубрива и нафте да се поново засеју њиве које могу да се засеју у наредних десетак дана.
У том смислу тражила је од представника локалне самоуправе да јој тимови за процену штете ургентно доставе податке о површинама земљишта које се могу поново засејати.
Она је додала да ће Министарство извршити потребне анализе и дати препоруке произвођачима о томе, које сорте би било добро у овом моменту засејати и које агротехничке мере применити.
Тамо где су оштећена већа, предложићемо накнадне мере, како да се земљиште коригује и шта да се конкретно уради на његовој поправци у наредним сезонама, казала је она.

Министарка се са сарадницима упознала и са проблемима које ствара покидани водовод Змајевац. Договорили су се да се што пре установе која је траса оштећена и да се водовод санира.
Предстоје и хитни радови на воденој инфраструктури, а оцењено је да морају да се прочисте корита река, посебно Ликодре, да би се она вратила у своје старо корито.

Најављено је да ће се паралелно радити пројектовање и извођење радова, а људи са Шумарског факултета требало би да ураде главне пројекте.