Словенско братство

Драган Симовић

– Лирски записи –

Ми, Срби, морамо да се усправимо.

Да се усправимо у сваком погледу.

Превасходно, духовно и умно да се усправимо.

Морамо у сваком трену бити будни и самосвесни.

Морамо да разликујемо брата од небрата, друга од недруга, пријатеља од непријатеља.

Мудар је онај човек – каже једна древна мудрост – који је кадар, у сваком трену, да разлучи битно од небитног.

Руси су нам, и у овој свеопштој несрећи, као и вазда кроз векове, први притекли у помоћ.

Руси и Белоруси.

Да нам Руси и Белоруси нису притекли у помоћ, не би нам ни Запад помогао.

Али, на нама је да разлучимо помоћ Русије и Белорусије, од помоћи Европске уније и Америке.

То није једна те иста помоћ.

Руси нам и Белоруси помажу из љубави, јер у нама виде словеснку браћу, а Запад нам помаже из лукавства, лицемерја и лихварске рачунице.

Управо то морамо да разлучимо и освестимо.

Ми, Срби, не смемо никада да заборавимо своју словенску браћу.

Проклети да смо, ако то заборавимо!

Сећам се – а сви се тога сећамо! – да је пре неку годину србска влада под притиском рептилије из Европске уније увела санкције Белорусији.

Те санкције су још на снази, будући да их ниједна потоња србска влада није укинула.

Па ипак – прешавши достојанствено преко свега – Белоруси нам мед првима у помоћ притекоше.

Они су нам све то опростили, и заборавили.

А ми смо остали постиђени и посрамљени.

Куку и леле ономе ко неће брата за брата!

Тај ће играти онако како му душманин свира.