Три сведока и по земљи ходе
Заједницом духа крви воде
У човечјој души и у телу
Проносећи Бога у пепелу.

Кад се крв и вода узбуркају
Узбуркане духом посвађају
Душа људска под злим газдом стење
Стисне мука ко сиње камење.

Зацрњена свим адским гресима
Крв завлада грешним телесима
Пакао се са земљом удружи
Свако тело греху грехом служи.

Земља небу не признаје власти
Нечастиви граби Божје части
Испод крста истина посрће
А неправда правду свуд преврће.

Кад се ово допуштење збуде
Тад се грешни људи с Богом суде
Бог праведни с неба се објави
Оборену правду да постави.

Па небеске бране поотвара
Дух и вода на крв да удара
Црној земљи да осветли лице
Да прекине распад заједнице.

Бог попусти с неба силу кише
Све се реке у Јордан излише
Дух удара по земљи ветрима
А речице бујају метрима.

Узбуни се небо виш Србије
Дух се вија Бирчанин Илије
Колубаро моја главо пала
Буди Србље, граби га од зала.

Посечени кнезови се буде
Дижу реке, реке буде људе
У по ноћи и по бела дана
Да се сете мученичких рана.

Колубара Тамнаву дозива
Јасеница с Моравом прелива
Црни Тимок се Белицом се среће
Брдски поток мостове премеће.

Сусрет људског са Божанским дахом
Срце људско пуни Божјим страхом
Кад не може злу сам одолети
Блудни син се вечног Оца сети.

Ваздух, вода, земља, ватра могу
Увек собом да послуже Богу
Две су Божје непобедне силе
Правдом Божјом Србље походиле.

 

Марковић Рајица