Др Сергеј Правосудов, директор руског „Института националне енергетике“ у ексклузивном интервјуу за портал ЕВРОАЗИЈА.ИНФО говори о динамици изградње магистралног гасовода Јужни ток, утицају кризе у Украјини на снабдевање Европе гасом и плановима САД, и питању „НИС-а“ и „Србијагаса“ после победе СНС-а, и понуди „Гаспрома“ да откупи „Србијагас“

02.05.2014. Евроазија.инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

Сергеј Правосудов – ФОТО: РГ

* У којој фази се тренутно налази изградња гасовода „Јужни ток“?

– Планира се да главна градња у Бугарској и Србији почне на љето ове године. Мађарској се настављају пројектни истраживачки радови, и, такође, процедуре територијалног планирања и процјење дјеловања на околину (ОВОС). У Републици Словенији такође се ради на територијалном планирању и ОВОС, а до почетка љета биће објављен конкурс за пројекат словеначке дионице. У Републици Хрватској се наставља припрема Споразума акционара заједничке пројектне компаније , одвија се усаглашавање пројекта уговора и техничког налога за разраду пројектне документације. Наставља се и разрада инвестационог плана градње гасовода – крака за Републику Македонију. Са свим овим државама потписани су споразуми међу владама о реализацији пројекта. У Републици Српској припрема се споразум међу владама о сарадњи при градњи и експлоатацији гасовода – крака „Јужног тока“ и енергетских капацитета.

Крајем априла ове године „Газпром“ је потписао споразум са аустријском комапнијом OMV о градњи дионице гасовода у Аустријиснага 32 милијарде куб. м. гаса, до великог гасног чвора у Баумгартену. Прикључак пуног капацитета аустријске дионице очекује се у јануару 2018. године.

Пуном паром теку припреме за систем морске дионице гасовода „Јужни ток“. Компаније које су побиједиле на отвореном конкурсу интезивно повећавају производњу цијеви за први низ. Потписан је уговор за његову изградњу, и, такође, за подизање технолошких објеката и припремање дионица обалских прикључака у Русији и Бугарској за сва четири низа (правца). Већ у мају ове године почеће испорука цијеви у Бугарску. У јуну ће почети радови на руској обали, у јулу на Бугарској. На јесен ће стартовати систем морске дионице.

У Бугарској, Србији, Мађарској, Словенији и Хрватској за градњу и експлоатацију „Јужног тока“ биће отворено 8, 5 хиљада нових радних мјеста. Први гас овим гасоводом биће испоручен крајем 2015. године.

Активно се ради на главној КС( компресовној станици) „Русская“ одакле креће Јужни ток. Ова станица ће постати свјетски лидер по снази – 444 МВт. На станици се монтира и основна технолошка опрема – агрегати за препумпавање гаса и уређаји за чишћење. Ти радови ће бити завршени 2014. године.

На територији Русије се гради систем магистралних гасовода „Јужни коридор“ којим ће  гас ући у „Јужни ток“. На зависној маршути (прве етапа пројекта) заварено је и стављено у канал 576  км цијеви – 65 % од његове дужине. На многим дионицама се већ проводе испитивања (пробе). Подижу се компресовне станице (КС). У  КС „Казачья“ и КС „Кореновская“ монтира се основна технолошка опрема која ће бити завршена у првом кварталу 2015. године, наставља се и градња основе за КС „Шахтинская“ . Почели су припремни радови за градњу Источне маршуте гасовода (друга етапа пројекта). За допремање потребног обима гаса по Западној маршути наставља се проширивање гасовода „Уренгой — Новопсков“ на дионици„Петровск — Писаревка“. До сада је извршен капитални ремонт око 170 км гасовода. Наставља се реконструкција 3 од 6 КС са циљем да се повећа њихов капацитет:„Екатериновка“, „Бубновка“ и „Писаревка“. На њима се уграђује основна технолошка опрема. Реконструкција КС „Бубновка“ и „Екатериновка“ планира се завршити крајем 2014. године,а  КС „Писаревка“ у другом кварталу 2015. Послије завршетка реконструкције КС „Бубновка“ и „Екатериновка“ њихов капацитет ће износити приближно 96 МВт и 64 МВт.

*Раније је навођено да је пуштање гасовода и почетак испорука гаса планиран за децембар 2015. године, да ли ће бити могуће испоштовати тај рок?

– Европска комисија покушава да замрзне овај пројекат, ипак, ако градња почне на љето ове године онда се може завршити 2015. године.

*Да ли постоји могућност одлагања завршетка „Јужног тока“ или чак његовог потпуног заустављања због затезања односа између Русије, ЕУ и САД поводом кризе у Украјини?

– Није тајна да је „Јужни ток“ замишљен због снижење транзитних ризика проласка руског гаса територијом Украјине. Нестабилност у Украјини чини овај пројекат актуелнијим.

*У српској штампи је било вијести да је Бугарска под великим притиском због „Јужног тока“? О каквим притисцима је ријеч и да ли бугарска влада има снаге да им се одупре?

Није тајна да САД наступају против овог пројекта. Садашњи руководиоци Украјине, који су освојили власт државним пучем (превратом), добијали су директну подшку САД. На тај начин Американци су добили могућност да контролишу транзит руског гаса преко територије Украјине. Сада они могу искористити ту чињеницу у циљу недопуштања зближавања Русије са низом европских земаља. Украјина неће платити руски гас. Ипак, ако „Газпром“ престане испоручивати Украјини гас онда ће она почети да отима гас из транзитног цјевовода који је предвиђен за европске купце – у Србији, БиХ, Бугарској, Италији итд.

САД и њихови еврпоски политички пријатељи ће почети да оптужују за неиспоруку гаса Русију, а не Украјину. Надам се да ће Бугарска издржати вањски притисак и да ће реализовати пројекат који је за њу веома повољан.

*Ви сте у фебруару изјавили да ће у случају да власт у Србији освоји СНС, и уколико се почне са подјелом „Србијагаса“ у складу са захтјевима ЕУ, изградња Јужног тока бити заустављена и да ће остати неизвјесно да ли ће она поново почети. Да ли још увијек имате исти став?

Вучићеви напредњаци говоре да је њихов главни циљ улазак Србије у ЕУ. „Трећи енергетски пакет ЕУ“ захтијева раздвајање функција транспорта и продаје гаса које „Србијагас“ обједињује (спаја). „Србијагас“ се током дугог времена налазила под контролом социјалиста. Ова компанија је у губитку. Напредњаци кажу да је за повећање ефикасности потребно подијелити „Србијагас“ у складу са нормама „Трећег енергетског пакета“. Ипак, НИС је до куповине контролног пакета акција од стране „Газпрома“ такође пословао са губитком. „Гаспромњефт“ је морао  прво да покрије дугове прошлих година и компанија је брзо постала рентабилна захваљујући квалитетном менаџменту.  При том, нико је није дијелио. „Србијагасу“ је потребно повећање ефиксаности менаџмента, а не подјела. Подјела би однијела много времена, и за то вријеме Србијагасу би било компликовано да реализује обавезе према градњи „Јужног тока“ на територији Србије. „Србијагас“ припада влади Србије. Ако би контролни пакет акција ове компаније био продат „Гаспрому“ онда би буџет Србије добио средства која су му  потребна и „Србијагас“ би добио ефикасне менаџере. Осим тога „Газпром“ даје попуст оним земљама које му продају своје активе у сфери транспорта и продаје гаса. Јасан примјер је Бјелорусија која добија руски гас по најнижим цијенама.

*Такође сте навели да је „потпуно могућа варијанта да ће прозападни српски политичари покушати прво да национализују руске активе на територији Србије, а затим да их предају западним корпорацијама“ , да ли је та могућност и даље присутна?

– Српски политичари теже да уђу у ЕУ. Да би приближили тај моменат они могу да покушају да привуку у земљу европске и америчке компаније. Како сам већ рекао до приватизације НИС је био компанија у губитку. Сад НИС сваке године добија добит из које плаћа дивиденде (међу њима и Влади Србије), а, такође, улаже знатне суме у инвестиције. При том су власти Србије у протеклој години знатно повећали порез НИС-у. Послије побједе на изборима Александар Вучић је изјавио да НИС треба више средстава да да на дивиденде, а не да инвестира развој. Међутим, ако се не инвестира у прерађивачке, производне и продајне активе, брзо ће доћи до пада и компанија ће поново бити у губитку, и дивиденди уопште неће бити.

*Како очекујете да ће се одвијати преговори Гаспрома и ЕУ у вези Трећег енергетског пакета, с обзиром на резолуцију Европског парламента у којој се тражи заустављање изградње „Јужног тока“ и увођење санкција према руским енергетским компанијама?

– Надам се да ће побиједити здрав разум и да ће тај пројекат бити реализован. Па Европи је потребан руски гас, а Украјина је не једном показала да није поздана за транзит руског гаса у Европу.

*Да ли Европа може да буде енергетски независна од Русије, како би то жељели у Вашингтону? Односно, да ли течни гас из Азербејџана и других налазишта заиста може бити алтернатива?

– Консензус-прогноза, припремљена на основу општег закључка најауторитативнијих аналитичких центара у свијету, показује да ће у Европи несклад између потражње и властите производње само расти, тј. производња ће се смањивати, а потржња повећавати. Потребе за додатним импортним гасом износиће 145 млрд куб. м. у 2035. години. То говори о томе, да ће обим испоруке руског гаса у Европу расти и гасовод „Јужни ток“ ће бити испуњен.

У протеклој години испорука гаса „Газпрома“ у Европу и Турску повећала се 16 % и износила је 161,5 млрд куб. м. При том, потражња гаса у Европи није расла, него се смањила за 1 %. Повећање испоруке из Русије било је условљено тим, да су други велики испоручиоци Норвешка, Алжир и Катар смањили своје испоруке. Резултат тога јесте да је удио руског гаса на евроспком тржишту достигао рекордни удио – 30 %. Осим Русије, извоз је повећала само Холандија, али и она је објавила да ће у наредне 3 године смањити производњу гаса за 20 %. Сходно прогнози за 10 година Холандија ће се од извозника претворити у увозника нафте.

У овој години имамо аналогну ситуацију. У првом кварталу 2014. године Њемачка је повећала избор руског гаса за 15 % (до 10,4 млрд куб. м), Турска за 4 % (до 7,76 млрд куб. м), Италија за 6 % (до 7,32 млрд куб. м), а Велика Британија за 30 % (до 4, 5 млрд куб. м). И то је све, без обзира на то што је протекла зима у Европи била веома топла и потреба за гасом се смањила. Терминали за пријем кондензованог гаса (СПГ) у Европи напуњени су само 25 %. Ствар је у томе, да СПГ иде, не у Европу, него у Азију, гдје су цијене знатно више. Сљедећих година не треба очекивати већи обим СПГ из САД у Европу. Посљедње двије године производња гаса практично не расте. Ниво инвестиција за производњу гаса тамо је сада на најнижем нивоу за посљедњих 15 година. Дакле, овдје се производња гаса неће повећавати, него ће се смањивати. Ако и буду извозиле неку малу количину гаса, то ће бити извоз у Јапан, Кореју и Кину, гдје су цијене знатно више, него у Европи. У Европи се много говори о испоруци гаса из Азербекџана. Ипак, ријеч је о свега 10 млрд куб. м за годину, који ће почети да се испоручује Италији послије 2020. године.

Треба нагласити, да ће тај гас ићи на југ Шпаније и замијенити тамо испоруке из Либије и Алжира које су се знатно смањиле. Руски гасовод „Јужни ток“ ићи ће на сјевер Италије, а, такође, и у Аустралију. Подсјетићу, да ће снага четири крака „Јужног тока“ износити 63 млрд куб м. за годину. Да би се успио изградити први крак „Јужног тока“ до краја 2015. године треба почети изградњу копнених дионица у Србији и Бугарској већ ове године. Данас је Европска комисија (ЕК) заузела деструктивну позицију, јер жели да замрзне овај пројекат и да га усагласи са нормама Трећег енеретског пакета (ТЕП). Треба нагласити, да захтјеви овог документа не стимулишпе градњу гасовода и да су сви велики пројекти, који су били реализовани или се реализују, данас обрисани из норми Трећег енергетског пакета, међу њима и пројекат „Сјеверни ток“. У оквиру Трећег енергетског пакета није повољно инвестирати у градњу гасовода будући да се за инвеститора поставља веома ниска рентабилност. Осим тога, компанију не могу да праве цијеви за свој гас, а за туђи гас нико неће да прави.

„Јужни ток“ је првобитно планиран зато да би се  избјегла веза са транзитом гаса преко територије Украјине. Данас је то актуелније више него икад. Фактички, Украјина је у хаосу, на прагу грађанског рата. Данас је та земља дужна „Газпрому“ 2,2 милијарде долара за гас; до средине маја тај износ  ће достићи 3,5 млрд долара. То је пријетња за сигурност транзита гаса у Европу. Стога, дјеловање ЕК се може окарактерисати као штетност. Ако на зиму европски корисници не буду добијали гас, онда ће за то бити криви управо европски чиновници. Успут, Србија и Бугарска добијају гас управо преко територије Украјине. Да би се избавио од украјинске зависности „Газпром“ се и спрема да гради „Јужни ток“. Уколико споразуми између земаља које учествују у пројекту „Јужни ток“ и Русије буду потписани прије ступања на снагу ТЕП-а, онда се ти захтјеви не односе на њих. Осим тога, то је међународни пројекат, а он аутоматски није под ингеренцијом ЕК, која само регулише односе унутар ЕУ, а за међународну енергетску политику одговаарају владе самосталних држава. ЕК се то не допада, али за сада је то тако. Очигледно је да треба почети изградњу „Јужног тока“, а, паралелно „Газпром“ ће водити преговоре са ЕК о статусу тог пројекта. Посебно, се то тиче српске дионице, јер Србија није у ЕЗ и није обавезна да испуњава наредбе ЕК.

*Да ли очекујете да ће доћи до споразума о извозу руског гаса у Кину и које би још азијске земље требало да буду снабдјевене руским гасом?

– Потреба за гасом у Кини расте веома брзо и тај процес ће се наставити и даље. Еколошка ситуација у великим кинеским градовима је блиска катастрофи због стално смога. За побољшање ситуације Кина мора замијенити термоелектране гасним и уводити аутомобиле на гас. „Газпром“ већ испоручује СМГ са Сахалина у Јапан, Јужну Кореју и Кину. У најскорије вријеме испорука СПГ у те земље ће се повећати, а у Кини ће градити гасовод.

*Република Српска је отворена и искрено спремна за сарадњу са Русијом, да ли се може очекивати веће улаагње У Републику Српску од стране Русије?

–За сада се главни правац сарадње одвија у нафтно-гасном сектору. У тој сфери сарадња ће се развијати.

Аутори: Младен Ђорђевић/Милана Бабић