У Градишци је данас, у присуству председника Републике Српске Милорада Додика, обележено 19 година од егзодуса Срба из Западне Славоније парастосом у храму Покрова Пресвете Богородице, полагањем венаца и прислуживањем свећа на спомен-плочу, те спуштањем венаца и цвећа са средине моста у реку Саву. Комеморацији је присуствовала и делегација Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке на челу са др. Душаном Басташићем.
Парастос је одржан и у Цркви Светог Марка у Београду.

01.05.2014. pressonline.rs, ЈАДОВНО, за ФБР приредила Биљана Диковић

Породице настрадалих и чланови удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ положили су венце на спомен-плочу страдалима у Ташмајданском парку.

Директор документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је новинарима да су годинама на делу дупли аршини и да држава треба да утиче да се истина сазна и слика о Србима поправи.

Један од начина је, навео је и контратужба за геноцид против Хрватске којом је, како сматра, без обзира на пресуду Србија постигла свој циљ – да изнесе доказе и чињенице о рату.

Штрбац је навео да годинама поставља питање ко одлучује чије жртве више, а чије мање вреде.

„Испада да српске жртве нису вредне, како у Хрватској, тако у Босни и Херцеговини и на Косову, а о томе сведоче и пресуде Међународног суда у Хагу“, рекао је Штрбац.

Он је нагласио и да су, кад до процесуирања дође, пресуде најчешће ослобађујуће и да се на тај начин жртве вређају.

„Тако се види холивудска слика да су Срби лоши и да је требало да се деси све што им се десило“, рекао је Штрбац.

Напад хрватске војске и полиције на заштићену зону УН сектор „Запад“, почео је 1. маја 1995. у 5.30 сати, и у њему је 16.000 припадника хрватских снага заузело тај део западне Славоније.

Претходно је, у неколико војних акција до краја 1991. године, из западне Славоније протерано 67.000 Срба.

Према подацима организације за људска права „Хјуман рајтс воч“, након „Бљеска“ ухапшено је 1.500 Срба, а многи су тада одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.

Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас“, за злочине у „Бљеску“ и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао.

Против команданта Треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца је 2005. година поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.

Две невладине организације из Хрватске – Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су пре две године кривичну пријаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операције „Бљесак“.

Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

Због ратних злочина у „Бљеску“ хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против председника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро 1999. године.

Само два месеца после „Бљеска“, у хрватско војно-полицијској акцији „Олуја“, почетком августа 1995. године, према подацима „Веритаса“, погинуло је или нестало 1.852 људи од којих је до сада сахрањено 930, а 922 још се воде као нестали.

Додик је данас поручио да ће 1. мај остати записан у генима Срба у наредним поколењима. „Постоји генерална опструкција од Хрватске да истина и правда не изађу на видјело. Српски народ је данас расут у неколико држава и мора да се интегрише како би опстао. Срби морају имати право на живот, право на правду, право на истину“, рекао је председник Српске.

Обраћајујући се на тргу испред храма Покрова Пресвете Богородице у Градишци, Додик је указао да Срби из Хрватске нису у могућности да остваре елементарна права – на имовину, истину, на одавање почасти својим мртвима по Хрватској.

• „Хрватска је ушла у ЕУ, а није ријешила питање прогнаних Срба. У Хрватској се још води борба против права једног народа“, истакао је Додик.

Међу неколико стотина Срба избеглих из Западне Славоније, данашњем чину присуствовао је и Миле Љубичић из пожешког села Кукуњевац.
„Моје село је опустошено. Од некадашњих хиљаду становника у Кукуњевцу, данас живи 30 стараца, село је пусто и зарасло у коров. Хрватска страна ништа не предузима да се огњишта обнављају и да се народ враћа. На другој страни, Српска нам је дала уточиште и због тога смо веома захвални“, рекао је Љубичић.

Венце и цвеће у реку Саву данас су, осим председника Додика, спустиле и бројне делегације и родбина настрадалих, међу којима делегација Народне скупштине Србије, делегација Информационо-документационог центра „Веритас“, Удружења прогнаних Срба „Суза“ и многи други.

Ни 19 година након злочиначке операције хрватске војске и полиције назване „Бљесак“, када је убијено 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро деце, још нико од хрватских налогодаваца није одговарао за овај страшни злочин.

За мање од 36 часова 1. и 2. маја 1995. године из Западне Славоније је преко савског моста, названог симболично „Мост спаса“, протерано 30.000 Срба.

У Западној Славонији до 1991. године живело је више од 128.000 Срба, да би пописом из 2001. године било установљено да је у овом подручју остало тек 26.000 Срба.

Данас у Западној славонији живи петнаестак хиљада Срба, а осим Републике Српске, прогнани Срби нашли су уточиште у Србији, Аустралији, Америци и западноевропским земљама.