Анализа

Александар Мезјајев – Хаг је судилиште у коме никакви аргументи нису важни


.

Захтев за ослобађање генерала Младића. Судска пресуда

 

Александар Мезјајев

Александар МЕЗЈАЈЕВ
Фонд Стратешке Културе, 28.04.2014.

Прошле недеље МТБЈ је донео пресуду по захтеву за ослобађање генерала Р. Младића. Подсећамо да је овај захтев заснован на резултатима процеса изношења доказа Тужилаштва, у случају кад Тужилаштво није изнело убедљиве доказе кривице оптуженог по овим или оним тачкама оптужнице. [1]

Ratko-MladicРочиште по овом захтеву одржано је средином марта.[2] Дакле, једноставна рачуница показује да је суд размотрио предмет за 25 дана – то јест, мање од месец дана. Овај рок је не само очигледно недовољан да би се донела одлука о таквом компликованом случају, него је и демонстративно недовољан.

Демонстрација недовољности се доста често демонстрира у пракси МТБЈ. Тако се 2004. године британски судија Ј. Бономи демонстративно заклео да је учинио нешто што је било немогуће, заправо да је за два месеца изучио (управо тако, изучио, а не једноставно прочитао!) више од 50.000 страница стенограма заседања, неколико милиона страница докумената представљених као “материјални докази” и стотине хиљада сати аудио и видео записа.

У септембру 2006. године МТБЈ демонстративно није разматрао пресуду бившем Председнику Скупштине Републике Српске Момчилу Крајишнику. Пресуда [3] (на 450 страница), која је представљала анализу процеса који је трајао 2,5 године (314 “чистих” дана процеса), где је сведочило више од 120 сведока и било предочено 4,5 хиљаде писмених доказа, изречена је само 25 дана по окончању процеса! [4] Узгред, у саставу Претресног већа био је и злогласни
А.Ори.

И ево, 15. априла је Претресно веће састављено од председника А.Орија и судија К.Фљуге и Б.Молота, донело одлуку поводом захтева за ослобађање генерала Младића. Претресно веће је одбацило све захтеве одбране. Суд је навео да се генерал Младић не може оправдати ни по једној тачки оптужнице и мора да одговори на апсолутно све оптужбе.[5]

Nove-sudije0209

Какав је квалитет објављене одлуке?

Очигледно низак. Квалитет судске одлуке одређује се квалитетом праване аргументације. Правна аргументација ту не сме бити апстрактна, него мора одговарати на аргументацију коју су предочиле стране.

Шта ми можемо видети у одлуци Претресног већа?

Ево један пример. Одбрана је тврдила да тужилаштво није успело да докаже присуство смишљене намере да се почини геноцид. Као што знате, у складу са Конвенцијом о спречавању геноцида и кажњавању за његово извршење (1948) неопходно је да се докаже не само намера за чињење неког од дела који чине злочин геноцида,6већ и доказ „специјалне“ намере, што се огледа у речима „као такву“:

„Геноцид означава било које од следећих дела, почињених с намером да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна или религиозна група, као таква“.

Одбрана генерала Младића је указала да има доказе да код генерала не само да није било специјалне намере за чињење геноцида, него уопште никакве намере. Конкретно су били предочени докази да се генерал Младић залагао за прекид војних дејстава, као и за размену војних заробљеника. Ово у потпуности побија постојање намере да се почини геноцид у Сребреници.

Како је суд реаговао на ово предочавање одбране?

Веома једноставно. Он је рекао да „ипак постоје докази о специјалним намерама“. И – никаквих објашњења. И – никаквих доказа зашто се одбацују докази одбране. Ово није одлука суда, ово је одлука судилишта, у коме никакви аргументи нису важни.

У овом случају није битно чак ни што је суд цитирао сведочење сведока Момира Николића и Руперта Смита – професионалних сведока МТБЈ. Први је издајник, који је у замену за смањење казне „признао“ да је Влада Републике Српске издавала наређења да се почине злочини. Други је командант НАТО пакта који је бомбардовао положаје генерала Младића. Цитирање њихових исказа само по себи није убедљиво. Но, понављамо, није у томе главна ствар, главно је то што суд једноставно није одговорио на аргументе одбране.

***

Изношење одбране у процесу генерала Младића почиње 12. маја.

Претресно веће је наложило да 5 дана у недељи одбрана износи доказе. Ту одлуку судије су “образложиле” тиме да ће управо згуснут распоред заседања “омогућити да се сачува” и без тога тешко стање здравља генерала, боље него кад би заседања ишла у мање згуснутом режиму. [7]

Међутим, и судије овог Трибунала кад-тад ће се наћи пред лицем правде. Ако не пред међународним, онда пред Вишим. И уколико прво суђење могу да избегну, друго неће моћи никако. Ја не знам да ли су судије у саставу Судског већа генерала Младића хришћани, али они не долазе на посао на било који хришћански празник. Наравно, то не значи да они и верују у Бога. Но, у крајњем случају, време им је да почну читати Свето Писмо, где је специјално за њих написано – “Јер, каквим судом судите – онаквим ће вам се судити…”.
______________

1 Ове расправе спроводе се у складу са правилом 98-bis Правилника о процедури и доказима МТБЈ. Поменуто правило гласи: “По завршетку извођења доказа Тужилаштва, Претресно веће ће након што саслуша аргументацију страна, усменом одлуком донети ослобађајућу пресуду по било којој од тачака оптужнице, уколико нема доказа који могу бити основа за осуду”.

2 Одбрана је предочила своје аргументе 17 и 19. марта, а тужилаштво – 18 и 19. марта 2014. године. Видеозапис са овог рочишта видети на:http://www.youtube.com/watch?v=t8R_2nD3Zak

4 Завршна расправа по делу одржана је 30 августа, а судска пресуда је изречена већ 27 септембра 2006. године.

5 Одлука суда изнета је усмено. Стенограм проглашења одлуке суда видети на: http://www.icty.org/x/cases/mladic/tjug/en/140415-summary.pdf

6 Геноцидом по међународном праву називамо следећа дејства: а) убиство чланова националне, етничке, расне или религиозне групе; b) наношење озбиљних телесних повреда или умног растројства члановима такве групе; с) смишљено стварање за било коју од таквих група таквих животних услова, који су срачунати на потпуно или делимично физичко уништење; d) мере, срачунате на онемогућавање рађања деце међу таквом групом; e) насилна предаја деце из једне људске групе у другу.

7 Види одлуку Претресног већа од 14. марта 2014. године: Decision on the trial sitting schedule // http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Decision/NotIndexable/IT-09-92/MRA23533R2000459079.pdf