ТРСТЕНИК – Најстарији урбанистички план на свету, који датира од пре 8.000 година пронађен је на археолошком локалитету код брда Мали Благотин, 26 километара од Трстеника. У овом ранонеолитском насељу чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996) пронашао је тај план прецизно угравиран на зрну пшенице!

08.04.2014. Србија данас.нет-НОВОСТИ, јутјуб, за ФБР приредила Биљана Диковић

Драгоцена житарица тренутно се налази у Народном универзитету у Трстенику, одакле са колегама из Туристичке организације покушавају да поново заинтересују јавност за вредно налазиште које сведочи о првим пољопривредницима на Балкану. По смрти др Станковића, нажалост, истраживања стручњака Филозофског факултета у Београду у сарадњи са институцијама у Трстенику и у Крушевцу деведесетих година практично су заборављена.

– Само неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки – приказ целог насеља и светилишта Благотин – испричао је својевремено др Светозар Станковић. – Догодило се да на маленој житарици јасно видим урезан исти приказ! Имао је основе храма и друге објекте.

Др Станковић је био убеђен да је реч о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старина процењивала на око 6.000 година. Благотинско зрно помера ову границу за 2.000 година!

НАСЛЕЂЕ

ВРЕДНО налазиште сачували су добрим делом аутори документарне серије јавног сервиса „Благотин, град добрих људи“ (1993). Др Хескел Гринберг са канадског универзитета у Винипегу, који је блиско сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско налазиште револуционарно, јер је управо код Трстеника створено семе европске пољопривреде северно од Медитерана.

– Радимо на томе да поново у жижу најпре научне, а потом и шире јавности ставимо комплетан локалитет – износи Јелена Вукчевић, историчарка са Народног универзитета.
– У самом Благотину истражен је само део насеља (неких 300 квадрата) од претпостављених шест хектара, а већ покретни налази сведоче о значају. Део благотинске збирке чува се у Београду и покушаћемо да оно што се може у договору са стручњацима вратимо у Трстеник.

Благотин су основали припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе – протостарчево, крајем седмог и почетком шестог миленијума п.н.е. У Благотину који је представљао јединствено стамбено, плански уређено, економско насеље са улицама и храмом на централном тргу, али је био и религијски центар, живело је око 100 породица, пре свега пољопривредника.

– Права је штета што данас нико не свраћа на налазиште, а у најгоре време санкција ту је врвело од научника, јер је Станковић довео и колеге из света – присећа се за „Новости“ Жика Џекић, секретар МЗ Пољна, у чијем се атару налази јединствен локалитет.
БРАШНО
На локалитету је нађено невероватних 16.000 фрагмената керамике, фигуре, мање богиње, глинени модели зрна пшеница, која указују да је благотински ратар веровао да су она божанског порекла. Откривено је седам полуземуница око трга, где је посебно светилиште са богињом плодности и богињом земље. Нађене су и алатке, садилице, мотике, рала од јелењег рога. На основу ископаних статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно! Открића из деведесетих година тако су указивала и на прву производњу хлеба на свету!

—-
ФБР ДОДАТАК: „Благотин, град добрих људи“ (1-3)

„Благотин, град добрих људи“ је документарна, тв мини-серија од три епизоде, редитеља Слободана Ж. Јовановића у производњи Радио-телевизије Србије из 1993. године.

Серија открива тајну Благотина, изузетно важног неолитског налазишта на Балкану, у југо-западној Србији, недалеко од града Трстеника, изузетног по томе што је археолошка екипа Београдског универзитета коју предводи др Светозар Нани Станковић пронашла први зидани храм у историји човечанства.
Храмови су у неолиту обично били део куће, али овде се храм налази у оквиру благотинског насеља, на тргу пречника 30 метара, и то у његовом самом центру, као засебна грађавина. Храм је зидан 6000 година пре Христа. Имао је олтар који је полузидом био одвојен од профаног простора облика пресечене печурке и где су се налазила четири престола постављена тако да показују апсолутни север-југ, а на овим просторима по сунцу или по месецу никада не може да се одреди апсолутни север-југ. У иницијалном делу олтара, на дубини од 2,5 метра, налазила се разбијена лобања јелена са роговима постављеним под одређеним углом, што се први пут појављује у историји човечанства. У унутрашњости олтара појављује се цик-цак линија која је уско везана за култ. У јужном делу храма нађене су две скулптуре богиње „Велике мајке“ окренуте лицем ка западу. Доњи део скулптура је са јако наглашеним глутеима, стилизованим и скраћеним ногама, и представља симбол жене прародитељице, док горњи део фигура представља стилизовану главу јелена, симбол мушког принципа. Ове необичне фигуре представљају мушки принцип и женски принцип сједињене у једној једноставно направљеној скулптури и оставштина су неолитског човека за будућност која у себи носи комплетну философију људске врсте. Поред многих других предмета нађени су модели зрна пшенице од глине који су доношени као дарови у храм, затим алати, сечива, играчке и амулети за заштиту од злих духова. Нађени су и дарови у облику накита чак из пенсилванијских Алпи, што значи да је Благотин био значајни религијски центар, светилиште где се у одређено доба године сакупљао народ целог Балкана и Европе. Утврђено је да су се у Благотину правили први хлебови, што за 3000 година помера старост првог хлеба, јер се до налазишта Благотина сматрало да се први хлеб појавио око 3000 године п.н.е у граду Уру. Насеље Благотин имало је све одлике великог града. Простирало се на једном хектару земље и имало је око 100 стамбених објеката, повезаних улицама које су се сливале ка тргу и његовом центру, тј. храму. На жалост до сада је истражено само 2.5% налазишта. Благотин није имао бедема и због тога је и добио назив „Благотин, град добрих људи“.

Са жаљењем, са прераном и изненадном смрћу др Светозара Нани Станковића стало се са археолошким ископавањима на локалитету Благотина, а обустављена је и иноваторска идеја студентских археолошких кампова. Докторат који је овај врсни педагог и научник написао на тему археолошког налазишта Благотин неправедно је запостављен и заборављен.

* Благотин, град добрих људи (01)

* Благотин, град добрих људи (02)

* Благотин, град добрих људи (03)