.

ФБР КОМЕНТАР:

Како то да се нико није сетио да процесуира оне који су направили и свакодневно лове по списку Србе на Косову и Метохији, нико се није сетио да прочита већ донешене оптужнице НАТО геноцидалистима које постоје и процесуира их (још их држи за пријатеље и убеђује народ србски да треба да измени свест и да верује да их воли онај ко их је убијао осиромашеним уранијумом?).

Нико се није сетио да покрене процес против оних који су „збрисали Србе и све србско“ из Крајина, нико се није сетио да покрене поступке против оних који свакодневно наносе штету Србима и Србији и не поштују Устав Србије, нашли сте да се огласите, реагујете и протестујете против списка који је истинит, а који не „позива на линч“ како ви тврдите, већ само констатује да су извесне особе издајници и србомрсци што су својим досадашњим делањем показали…

***

Драгослав Бокан: Није им сметало

Србин.инфо
30.03.2014.

Списак Срба који су, по (не само) Ивану Ивановићу из “Наших”, начинили много штете својој Отаџбини и свом народу је изазвао невиђену буку и патетично-претеране реакције скоро читаве овдашње јавности.

Исто они који су оћутали безбројне непријатељске спискове “политички некоректних” Срба националиста – на пример онај међународно познати “листинг” Соње Бисерко (и безброј сличних)
– сада су се, ето, нашли позваним да лично мишљење једног човека и групе његових сабораца из Аранђеловца нападну неупоредиво јаче, жешће и искреније него пре само пет дана све НАТО пилоте-бомбардере и западне генерале окрвављених руку (а на годишњицу почетка садистичког масакрирања Србије и Срба од пре 15 година).

То им је некако мање сметало. Јер није баш најпожељније и најбезбедније бити “јавни радник” и “критички интелектуалац” у покореној Србији, а мрштити се на, од данашњег режима помиловане и невиђено добродошле, бриселске политичаре. Лакше је тренирати “огорченост” на аранђеловачком вероучитељу, него на Соланиним и Клинтоновим саборцима и настављачима.

Шта је сигурно – сигурно је.

Није истим тим згроженим ликовима сметало јучерашње цинично ругање српским жртвама и нашој трагедији од стране такозваних “жена у црном” које су – у сред Београда – јавно обележавале наводни “разлог за НАТО бомбардовање Србије” (тобожњи “прогон Албанаца од стране југословенских власти 1999. године”).

То код њих може.

То им није страшно.

Није им сметао НАТО списак српских градова за бомбардовање, ни хашки списак српских ратних команданата и политичара који су отети и пребачени у тамошње затворе (често без иједног аргумента и правог сведока), нити карикатуре нашег патријарха Павла у гаћама и са митраљезом у рукама.

Није им сметао ембарго, укидање виза, нити комадање наше земље, нису им сметале километарске колоне протераних крајишких Срба (чему је Милошевићев и Вучелићев други Дневник посветио мање простора него јуче Ивановићевом тексту са фејсбука), није им сметао онолики број српских очева што су погинули у одбрани Отаџбине и од рака изазваног “осиромашеним уранијумом” који су засули по Србији садашњи “пријатељи” и “партнери” актуелне српске власти. Није им сметао план њихових сирочића.

То није ни актуелно, а и не плаћа се. Нема европског тапшања по рамену, политичких похвала и додатних пара за њихове “пројекте међунационалне толеранције”.

Промакло им је из вида безумно уништење највећих војвођанских и новосадских мостова, брже-боље су заборавили лица, имена и смртне ране 89-оро наше деце убијене током НАТО бомбардовања, исто као што су уредно и “како треба” заборавили српски “град мртвих” Јасеновац и онолике жртве најмонструознијих убица из редова наших суседа (којима се овдашњи државници већ годинама лудачки извињавају што смо уопште још живи и што је понеко међу нама ипак претекао).

И није им сметало – “морално згроженом” јавном мнењу у “демократској Србији” – милион пута поновљено исмевање свега српског у локалним медијима (“жућим” и прљавијим од кафанског WC-а са Ибарске магистрале), није им сметало онолико иживљавање и дрипачко пљување на рачун српског свештенства (где су се греси неколико хомосексуалних болесника одмах претворили у наводни разлог за демонско клеветање људи који су под усташама и комунистима страдали као ниједан други српски сталеж).

Ништа од тога није заслужило неколико минута у сред режимског Дневника, нити “морални протест” НУНС-а, или оне сада највеће српске странке, да не говорим о свим овдашњим паразитским “невладиним организацијама”.

И нико међу њима не говори О СВИМ ОНИМ ЈАВНОСТИ НЕДОСТУПНИМ, АЛИ ЗАТО ОДУВЕК ПОСТОЈЕЋИМ “ЦРНИМ ЛИСТАМА” У НАШИМ НАЈВЕЋИМ МЕДИЈИМА. Нити о нама са тог мрачног инквизиторског списка, што свакодневно обликује “пожељну свест” испраних мозгова оног што је остало од српског народа.

Те листе, такође, нимало не интересују јучерашње “протестанте”, све те наводно “морално осетљиве” принцезе на зрну грашка наше срамне епохе.

У комунизму су благовремено научили како се најјачи онако “јуначки” бране од најслабијих, како се свемоћни Тито “херојски” штити од шачице чудом преживелих српских емиграната и како се по државним медијима на крст разапињу и дословно линчују беспомоћни противници режима – а све то, наравно, “из моралних разлога”.

Одлично су и на време научили лекцију овдашње верзије Суперхика (лика из стрипа “Алан Форд”), где овај нововременски Робин Худ – отима сиромасима да би дао богатима.

То су вам све приручни “морални гиганти”, увек спремни да се згрозе (где год се то згражање награђује и обилато плаћа).

Бедници.

***

Летци са фотографијама србомрзаца у Новом Саду

Упркос новим захтевима појединих странака и медија за забраном СНП НАШИ, активисти покрета током данашњег дана су наставили са акцијом лепљења плаката „Кога треба забранити?“ у којима се тражи забрана рада ТВ Б92 и појединих НВО. На летку су фотографије Ивана Вејводе, Верана Матића, Соње Бисерко, Наташе Кандић, Миљенка Дерете, Владимира Тодорића…

Кампања плакатирања настављена је у Новом Саду и летци су остављани на „Црну кућу“ чувено стециште србомрзаца, али и на издајничке политичке странке попут ЛСВ.

СНП НАШИ није уплашила медијска хистерија ТВ Б92 којој су се придружили СНС, ДС, ЛДП, ЛСВ и остале издајничке партије јер верујемо да постоје бројни докази противуставног деловања медија, организација и појединаца који су представљени на плакату.

СНП НАШИ поставља питање због чега се прозвани плаше да њихово деловање буде предмет судског поступка ако нема основа за оптужбе које смо изнели. Подсећамо да је Уставни суд у децембру пресудио да нема основа за забрану СНП НАШИ.

Информативна служба СНП НАШИ