АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Стефан Каргановић – НАРЕДНА ФАЗА ПРЕВРАТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ


Стефан Каргановић
21.03.2014.

 

НАРЕДНА ФАЗА ПРЕВРАТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Наредни талас обавештајне операције рушења Републике Српске предвиђен је за период између 23. марта и краја овог месеца. Од мамац нереда у Федерацији БиХ који су даљинским управљачем изазвани и на исти начин утишани почетком фебруара, и који се супротно очекивањима нису прелили у Републику Српску, прошло је довољно времена за тактичку рефлексију.

What went wrong?

Одговоре на то питање које су измозгали инострани режисери, и начин како ће анализа досадашњег неуспеха утицати на даљњи развој превратничког плана, сазнаћемо непосредно од њих у најкраћем року.

Међутим, посматрајући активности у табору локалних извођача радова у Републици Српској, ипак није тешко извести опште закључке о вероватном садржају њиховог оперативног плана.

Тежиште активности коју припремају агенти страног интереса своди се, сасвим логично, на два сегмента становништва где им је до сада пошло за руком да организују статистички колико толико значајну базу подршке. То су „Удружење ветерана“, под вођством некадашњег обавештајног (хмммм) официра Зворничке бригаде ВРС Душка Вукотића, и квазистудентско удружење „Слободна Република,“ којим руководи индивидуа са сугестивним презименом – Никола „Дроњак.“

Дроњкови агенти су већ опажени у селима око Приједора како нуде „подстицаје“ и наговарају земљораднике да на „Дан Д“ дођу у Бања Луку и довезу механизацију (по моделу Веље Илића 5. октобра) као појачање „ненасилним демонстрантима“ који ће се тада окупити пред камерама страних медија да читају Библију и проучавају лекције из приручника Џина Шарпа. По угледу на кијевски Мајдан, Вукотићеве присталице већ недељама кампују у једном бањалучком парку и једино што преостаје да се разјасни је да ли и они, као мајдановци, добијају дневницу за свој жртвени подвиг. Обе организације су формиране унапред специфично за ове догађаје, да би послужиле као магнет за прикупљање „уличне пешадије“ за планирани удар на Републику Српску.

sl2 Пета колона: лепо је имати утицајне пријатеље по свету

Врло блиску везу између ових група открио је – вероватно нехотице – сам Вукотић у интервјуу сарајевској „Слободној Босни“ од 20. фебруара 2014. На питање „Да ли Удружење ветерана РС има подршку одређених опција?“, политички приглупи Вукотић је одговорио:

Отворено вам могу рећи да нам логистику у курирском смислу пружају врло виспрени и интелигентни људи из Слободне Републике на чијем се челу налази Никола Дроњак. Ја то не кријем. Момак је изузетно талентован, ми смо војници и немамо за неке ствари искуства.“

Несофистицирани Вукотић (за овај гаф ће сигурно бити позван у амбасаду на рапорт и допунски политички семинар) очигледно се изрекао. Дроњак је „логистичка веза“ између Вукотића и кога још? Да ли се овде ради само о сарадњи двојице истомишљеника, Вукотића и Дроњка, или је у игри и неки трећи фактор, за чији рачун Дроњак обавља „курирске“ задатке?

sl3

И без увида у појединости плана за наредну фазу преврата, иманентна закономерност процеса актерима диктира тактику. После траљавог старта у фебруару, „покрет“ је принуђен да радикализацијом ситуације или ухвати замах или ће форсираним одржавањем привида „ненасилности“ неизбежно почети да губи моментум. („…Неопходно је да отпораши уграбе иницијативу од самог почетка и да је не испуштају до краја сукоба,“ Џин Шарп, „Самоослобођење,“ с. 35.) Зато је овога пута искључено напрасно одустајање од насилне опције, као што се догодило пре неколико недеља када је планирана ескалација – укључујући демонстративно паљење аутомобилских гума у Бања Луци – из тактичких разлога морала бити отказана, пошто су власти уочи нереда најавиле да имају обавештајне податке да се управо то и спрема.

Ако са тактичког пређемо на стратешки ниво, укупни потези рушиоца логични су једино у функцији потпуног заобилажења избора заказаних за октобар 2014. у прилог онога што Џин Шарп зове big push (одлучујући ударац) за насилно освајње власти. Да имају намеру да учествују у редовном процесу, зашто би најављивали непрекидне уличне протесте (за сада још увек званично „ненасилне“) уместо да се сконцентришу на победоносну кампању за изборе, који ће се одржати за свега неколико месеци?

Све су бројнији знаци да је упркос интензивној сатанизацији и врло лошој друштвеноекономској ситуацији председник Додик убедљив фаворит да на изборима победи. У приручнику Џина Шарпа изборна опција је интересантна једино ако се реално очекује да ће резултат бити довољно тесан да би се помоћу разних политичких и психолошких трикова могао успешно проблематизовати са циљем да се огорчене масе мобилишу иза лажне заставе „изборне крађе“. У конкретном случају, са становишта превратника, исход хипотетичких избора у Републици Српској толико је неизвесан да то легалну опцију за освајање власти практично искључује или је, у најмању руку, чини неприхватљиво ризичном.

Зато је радикална поларизација друштва, као увод у насиље испровоцирано по устаљеној рецептури од већ изграђене локалне инфраструктуре, синхронизовано са дејством политичких и медијских режисера из иностранства, једини реалан пут. Од наредног таласа нереда у Републици Српској, чији се почетак очекује крајем овог месеца, ако намерава да изврши задатак превратничка коалиција се само за њега може определити. У овом контексту, незаборавимо нимало случајну фебруарску изјаву Високог представника Инцка (за разлику од блесавог Вукотића, он своје изјаве пажљиво калибрира) да у случају ширења инсценираних нереда „међународна заједница“ разматра могућност довођења војних појачања своме контингенту у Босни и Херцеговини. Погодите у ком ће ентитету та појачања бити употребљена.

Још увек свежи режирани догађаји у Украјини морају се анализирати пажљиво, као путоказ за акцију коју ће (срећом) недаровити пучисти ускоро покренути у Републици Српској. Израел Шамир подсећа да је напад, који су западне службе оркестрирале против демократски изабране власти у Украјини, до танчина следио превратничка упутства Џина Шарпа: (1) заузети централни трг и организовати трајну масовну демонстрацију, (2) непрекидно драматизовати опасност од насилног растеривања манифестаната, (3) ако власти не наседну и не предузму ништа, испровоцирати крвопролиће, (4) бучно се жалити да се мирни грађани сурово убијају (из разговора Кетрин Ештон и естонског министра спољног послова сазнали смо, међутим, да су исти тајанствени снајперисти пуцали на учеснике са обе стране), (5) власти се ужаснуто и забезекнуто не сналазе са медијским ефектом провокације, за коју се сва кривица приписује искључиво њима, (6) власт је свргнута, и (7) полуге власти преузимају вође побуњеника. „Смена режима“ је успешно извршена и искоришћене масе се отпремају кући.

Чак и у овој упрошћеној шеми пажљиви читалац ће приметити да квалитативна промена у ситуацији настаје од тачке (3). То је оно што Шарп и колега, пук. Хелви, деликатно називају „варницом,“ а што би већина посматрача мало грубље назвала – провокацијом. Како сазнајемо од аналитичара Вилијама Енгдала, који је помно пратио збивања у Кијеву, премаизворима упућених особа из америчке обавештајне службе, снајперисти су припадали ултрадесничарској војној организацији под називом ’Украјинско национално веће – Украјинска народна самоодбрана’ или УНО-УНСО.

Је ли сличан сценарио незамислив у Бања Луци?

По исказу упућених извора из обавештајне службе САД, наставља вредни Енгдал, „ова организација је саставни део НАТО-ве организације ’Гладио’, и није украјинска националистичка група као што је у западним медијима представљена“. Значи ли то да „варнице“ из арсенала др-а Шарпа, од којих падају владе и које мењају политичку карту света, и нису баш толико спонтане као што би на први поглед требало да изгледа?

Чињеница да пучисти практично немају другог избора осим да примене насилну опцију одражава политичку крхкост њихових позиција, али то није ни мало разлог за опуштање. Крхкост је јасно дошла до изражаја паником у гњидарнику коју је изазвало недавно објављивање студије „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата,“ која се може преузети са интернет портала „Печата“ и са десетине других сајтова на интернету. У књизи се хируршки прецизно деконструише обмана „обојене револуције,“ са посебним освртом на махинације пете колоне у Републици Српској.

sl1Спремни за “Big Push

Међутим, несразмера укупних ресурса на штету Републике Српске и даље обележава однос снага. Република Српска само креативним и асиметричним одговором има шансу да се ефикасно супротстави хидри која ће током наредних неколико месеци упорно настојати да је задави.

1 reply »

  1. Dragi Stefane,

    To je UZAS o cemu nas vi obavestavate ! Napisite mi ovaj vas clanak i na engleskome ( o pripremi nereda u Banja-Luci ) pa cemo ga ovde prevesti na francuski i siriti na sve strane … kao i u „Balkans-Infos“. bas sada imamo vise „manifestacija“ (komemoracija) povodom agresije Srbije u 1999 (ponedeljak 24 mart 2014) sa ucetvovanjem francuskih NOVINARA ! Hvala Unapred, vas sa-borac, Bogdan (manodan@hotmail.fr)

    Date: Fri, 21 Mar 2014 02:17:38 +0000 To: manodan@hotmail.fr

    Свиђа ми се