Каплан Буровић

Проф. Др Каплан Буровић: БОЈАНА – семантика, етимологија, политика


Б О Ј А Н А

– Семантика, етимологија и политика –

 

prof_dr-Kaplan-Burovic

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

Barbanna, Boiana, Flumen Scutari, Barbania, Barbantia hidr.– река, на граници Црне Горе са Албанијом. Етимологијом хидронима БОЈАНА, на алб. BUEN-BUN/Ë,-A, старо грчки BARBANNA (bòrboroV), бавили су се многи светски, наши и албански научници, међу којима су Рус Јегор Класен, затим М. Г. Бартоли, Јагић, Ст. Младенов, Petar Skok, Norbert Jokl, Gustav Weigand, Antun Mayer, Hans Krahe, Al. Rosetti, Henrih Barić, H.Mihaescu, Eqrem Çabej, Petkanov, Иван Поповић, Павловић, а сада и ја – Каплан Буровић.

MINOLTA DIGITAL CAMERA

Река Бојана

Бавили су се у последње време етимологијом овог хидронима и Албанци Maksut Haxhibrahimi и Preljoc Margilaj, демонстрирајући не само ноторно непознавање етимологије, већ и своје флагрантно политичко велико-албанско настројење, као и готовост за свако фалсификовање. Колико за пример, видите што каже Хаџибрахими: име реке БОЈАНА потиче од албанске речи bardhë = „бел“ и суфикса –ANA или AVA, што на албанском језику значи ujë i bardhë = „бела вода“.1)

Међу првима који се озбиљно бавио етимологијом овог хидронима мислимо да је поменути Рус Јегор Класен, који генезу имена ове реке изводи из старо-српског мушког имена Бојан. Наиме, тако су називали Хомера, аутора епа о Тројанском рату, па је „могуће у част појца Бојана и река добила име“– пише Ј. Класен (Нови материјали за древну историју Словена и Словено-Руса, пре времена Рурика, са посебним освртом на историју Руса пре Христовог рођења. Свеске 1-3, Москва, 1854-1861. год. савремено издање „Белые альвы“, Москва, 2008).

Од Ј. Класена су прихватили ово и други етимолози, па и Norbert Jokl, у периоду његове илироманије.

По Албанцу E. Çabeju, који мистифицира, јер нам не доноси Joklia доследно, Jokl је претендовао да је „албанска форма овог апелатива нормалан рефлекс античке форме Barbanna (где има значење „хумулуса“– КБ) узимајући је Албанци од уста романских провинцијалаца Превалиса и развијајући је према фонетским законима свог језика, преко *Bauànna и *Bàuanna, као посредницама, које су довеле у Buenë Bunë“.

Скадар

Скадар на Бојани

Српскохрватска форма Бòјана, према њему, извире из албанске, али се ослања на словенско лично име Бојан. По овој мистификацији значи да су Словени својим доласком у ове приморске крајеве нашли ту једну албанску народност, а не да су ту били и у време Хомера! Ову мисао следи и Барић (Славист. ревија III 356 в., Хyмје 48, 76) и A. Mayer у цитираним странама. Сумње има и Rosettи ILR 211. Са друге стране Поповић, – наставља E. Çabej,- једном необјективном претставом чињеница (Подвукао – КБ), управни наставак од Barbanna налази у схрв. Бòјана, и за албанску Buenë-у каже да је произашла из српскохрватског имена. Пре њега Младенов (БА IV 193 в.) видео је ту име реке трачког порекла – Јана, тобоже „река“, Бу- = црквено старо-словенско буи, бугарски буень „бујна, дивља“, објашњење које се не слаже ни са језичним подацима, нити са објективном географском ситуацијом, будући да Бојана није нимало бујан планински поток, већ напротив једна мирна река, која преплављује поља.

Петканов, са друге стране (Бьлг. Език 5,1955, 352 в.), име реке у оба језика, схрв. Бòјана алб. Buen Bunë, ставља у вези са латинским топонимом Bovиana италијански Boиano Јужне Италије, види и код Mihaescu-a RESE IV 325. Weigand BA III 241 је мислио за један словенски извор албанског имена ове реке. „У овом проблему од значаја је до сада непримећена чињеница, што у албанском језику поред имена реке (у једној народној песми Крајине ç’и ra mjegulla Bujens) живи и одговарајући апелатив, види сада и SA VII 164. Веза која постоји између ова два елемента, са карактером ове реке, која се обично прелива и преплављује све области около свог ушћа, према свему изгледа да је таква, да река има име од апелатива; супротно мишљење незамисливо је, ако будемо имали пред очима да се овај апелатив појављује и у планинским областима и доста далеко од Бојане, као што је Дукађин, а који се појављује и са једним другим обликом и у тоскинском дијалекту (албанског језика), где се ни најмање не познаје име Бојане.

Овако ово име реке налази објашњење у унутрашњим околностима албанског језика,- каже Çabej,- и независан је како од древног Barbanna тако и од схрв. Бòјана. Ова последња тешко је објашњива од Barbanna на један објективан научан начин и без оскрнављења језичних околности српскохрватског језика. Оба ова услова се испуњавају објашњавајући схрв. Бòјана посредством албанског језика, преко Buenë, или од једног његовог старијег облика, са –а– које није преобраћено у –е– у време словенске сеобе. За Barbanna географске околности воде од илирског језика, овако сем у Албанији постоји једна Barbanna и у Истри. Везују је, између осталих са именом острва Metubarbis у доњем току реке Саве у Хрватској, са грчким bòrboroV = „хумулус“ идр., види Vasmera REW I 53, Friska I 252, али упореди и bërrakë. Фонетски Barbanna: гр. bòrboroV било би једно сведочанство за рефлекцију индоевропског кратког о са а у илирском… Па и ако je Barbanna, преко сведочанства њене претставе и у Француској, од једног преиндоевропског извора (Барић), ово не обара њену припадност из илирског језика“,- пише албански академик, проф. др Eqrem Çabej.2)

Пре свега наглашавамо да – кад би хидроним BARBANNA и био илирски апелатив, то не значи да је и албански, јер Албанци нити су Илири, нити имају ма какве везе са њима, што су светски научници доказали безбројним документима, чињеницама и аргументима, па је и сâм Академик Çabej, немајући куда, био принуђен да призна да његови Албанци, не само да нису аутохтони и Илири, већ и да су из данашње Румуније дошли на Балкан и у Mat (покрајина Средње Албаније) тек у X веку нове ере. А како се зна (ово нам признају и сами албански научници!), Словени су ушли у град Durrhachиum (данашњи Durrës, у пупак Албаније) још 548. године н.е., значи једно 5-6 векова пре Албанаца. У Durrës!!! А у Улцињ и на обале Бојане ови су Словени сигурно стигли још раније, док су Албанци, са своје стране (долазећи сада из Мата!) стигли много-много касније, пошто су Словени, прадедови данашњих Црногораца, не само узели од романског становништва тих крајева апелатив Barbanna (наравно, преко романске форме Превалиса: Боиана!), обраћајући га у БОЈАНА, већ су од тог хидронима направили и име рибе бојанка (ципал, укљева), па и лична имена БОЈАН и БОЈАНКА, а од Јадран – ЈАДРАНКА, ствар ова која се не среће у албанском језику. Тек последњих деценија они су стигли да од хидронима Јадран (алб. Adriatik) направе лична имена ADRIATIK и ADRIATIKE, док од хидронима Бојана (алб. Buna), дан-данас то нису постигли, иако – у последње време – од имена својих река, па и потока, направили су сијасет личних имена, штовише и лично име KROKODIL, па и LUFTANIJE (ратни брод), чиме сигурно представљају уникалан пример у свету, за што (за ова монструозна достигнућа!) морамо им скинути капу и признати примат.

Што се тиче имена риба, зна се да Албанци не само да немају своју рибарску терминологију, већ немају ни поморску, па су им и поморски занат научили турски окупатори (G.Weigan!), а у Улцињу: наши Новљани.

А што се тиче српско-црногорског и српско-македонског, па и босанско-херцеговачког и хрватског личног имена Бојан, не може се прихватити неко ослањање Црногораца на то име да би назвали тако ову реку, док обратно – лично име Бојан и посебно Бојана – флагрантно је да се ослањају на апелатив ове реке, бар да су се ова два лична имена (која воде своје порекло од апелатива бојан и бојна) контаминирала са апелативом реке Бојана. Од афирмирања имена ове реке, бар међу Црногорцима, посебно у последња времена, немамо више ни контаминирање, већ директно именовање деце по том имену реке.

У вези са овим мислим да је неприхватљиво претендирање Јегора Класена о могућности етимологије имена БОЈАНЕ од личног словенског имена Бојан, па макар се тако назвао и Хомер. Са друге стране, овај назив Хомера ничим није доказан да има било какве везе са нашим бојан, утолико више што је Хомер познат као грчки рапсод, па и слеп, а не као српски ратник, па и бојан. Треба извидети што значи бојан у старо-грчком језику.

Абсурдно је и помислити да су Црногорци, који су стигли на обале Бојане у првој половини VI века, узели име ове реке од Албанаца, који су тада били у Румунији, а кад су у IX веку стигли у Мат, почели су да појединачно силазе са гора Средње Албаније тек у XV-XVI веку. Масовно силазе у XVIII-XIX веку, после турске окупације.

Са друге стране, ни граматички се никако не може објаснити Buena-Buna>Bôjana, јер се алб. –u не претвара у срп. –o, већ обратно – срп. –o се претвара у алб. –u: ponta>punta, ponenta>punenta, polenta>pulenta3). А пошто је ово српскохрватско –o наглашено, албански га језик дифтонгира у –ue (Buena), које се затим монофтонгизира у обичнo –u (Buna).

Свестан овога, Академик Çabej претендира: „преко Buenë, или од једног његовог старијег облика, са –a– које није преобраћено у –e– у време словенске сеобе“. Он је изричит, упиње се да је ова реч изворно њихова, албанска: „Kjo fjalë është b-uj-àn, b-uj-anë, një hиpostazë (m)bë ujë zgjeruar me –an –anë“,- пише он на страни 436, кол. I, његовог цитираног дела. Значи, по њему алб. bujan-bujanë је хипостаза од (m)bë ujë = „на води“, проширено са суфиксима –an –anë.

Çabej је изгледа заборавио да су сви албанолози света прихватили да албански суфикс –AN је са српском етимологијом. Што више и сâм он, у сарадњи са проф. др Aleksandrom Xhuvani, једним од највећих албанских филолога, прихватио је то изјављујући текстуално: „Nga përhapja e kësaj prapashtese në Verи të Shqиpërиsë mund të mendojmë për burиmиn sllav të saj“ (ПРЕВОД: „Од распрострањености овог суфикса на север Албаније можемо да мислимо за њен словенски извор“. Види PRAPASHTESAT E GJUHËS SHQIPE, у делу Aleksandra Xhuvani VEPRA, том I, Тирана 1980, суфикс –AN.). Полазећи од овога, супозирано албанско bujan-bujanë може бити само из једне периоде пошто је српски суфикс –AN ушао у албански језик, а то значи неколико векова пошто су Србо-Црногорци назвали грчку Barbanu БОЈАНА, неколико векова пошто су и Албанци већ били назвали ову реку BUJANË и BUNË-A, полазећи од српско-црногорског назива БОЈАНА.

Преко свега, како рекосмо, у време сеобе Словена Албанци нису били ни на Балкану, а камоли на обали реке Бојане! Затим, албански језик не познаје овај апелатив са –а !!! Ко се не слаже са нама, нека нам докаже супротно.

Албански апелатив Bujena, који се чува у народној песми албанске дијаспоре у црногорској Крајини (где су стигли после турске окупације, неки и 1724. године, а други и 1935!), не само да не поткрепљује претендирања Академика Çabeja, већ супротно: поткрепљује наше претендирање. Из њега се јасно види да је ова албанска форма тог апелатива изведена из црногорске Бòјана>Bujana> Bujena. Значи, имамо познато албанско обраћање o>u (ponta>punta), затим и метафонија, обраћање a>e, исто тако познато из албанске фонетике управо код становништва ових крајева: prap>prep, nalt>nelt.4)

Име реке Бојане на албанском језику (Buena, Buna) не налази објашњење ни у унутрашњим околностима албанског језика. Истина је да Албанци свих крајева Албаније употребљавају речи buenë, bujênë, bujàn-и са значењем „излив воде, преплава, локва, локва воде која се храни водом са чесме, komina, gorgo (profondиtà dи acque) spaventoso“. Истина је и то што каже Академик Çabej за ову реч: „duket se kemи të bëjmë me një fjalë të mbarë shqиpes“ (изгледа да имамо посла са једном речју опште албанском)5), али ова реч нема везе са апелативом-хидронимом Бојана, односно Buena Buna, већ са српско-црногорским и македонским апелативом бујан, па и са црквеним старо-словенским буи, и са бугарским буенъ „бујан, дивал“, о чему говори Младенов6). Наравно да се ова реч у устима оних Албанац, који живе поред реке Бојане, током времена, контаминирала са апелативом Buenë. Отуда и изрази: „u bâ buenë e madhe“, „u bâ buon“, „edhe mâ për buen“, које нам он наводи. Следствено Академик Çабеј има право кад каже да је овај апелатив „независан како од древног Barbanna тако и од схрв. Бòјана. Требао је само да дода да је исто тако независан и од алб. Buenë, па и обрнуто.

Наглашавамо овде још једном да је академик, проф. др Norbert Jokl претендирао да је црногорска форма имена ове реке потекла из албанског имена у време његове илироманије. Како се зна, кад се овај аустријски научник упознао са 12 аргумената Gustava Weigand-a да Албанци немају никакве везе са Илирима, Академик Nokl је цедирао и прихватио тезу Академика Weigand-a. Прихватајући његову тезу, све што је рекао до тада, ослањајући се на дотадашња његова убеђења о илиро-албанској вези, суспендују се као оповргнута. Исто ово важи и за све оне који су следили Академика Jok-а, па и за нашег Барића који нема право кад тврди да је Barbanna од једног преиндоевропског извора, јер ако су се том апелативу нашли трагови и у Француској, тиме се не пориче његово грчко порекло, пошто сви Грци нису дошли искључиво на Балкан, већ су се поједине породице, братства, ако не и племена, током њихове сеобе, отцепљивала од главнине и настањивали се за стално где су за то нашли погодан терен.

Следствено, код академика, проф. др Ивана Поповића, који тврди да је алб. Buenë произашла од схрв. Бојана, немамо неку необјективну претставу чињеница, како нам то каже Академик Çabej. Напротив, такву претставу имамо у његовим наведеним претендирањима, која су изразито – кажем ово са жаљењем – тенденциозна, политизирана и крајње антинаучна, што није – опет кажем са жаљењем – једини случај у његовом стварању, које иначе обилује и објективним претстављањима и ставовима, значајним доприносом у етимологији лексика албанског језика, те се као такав с правом сматра највећим албанским етимологом свих времена.

____________________

1) HAXHIBRAHIMI, Mr. Maksut: TOPONIMIA E ULQINIT DHE RRETHINËS, Улцињ, 2001, стр. 63.

2) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES II AB, Тирана 1976, стр. 346-348.

3) BUROVIĆ, Kaplan: E FOLMJA E ULQINIT,- монографија за одбрану дипломе, Државни универзитет у Тирани, Тирана 1969, стр. 44.

4) Iden: стр. 40.

5) ÇABEJ, Eqrem: цит. дело, стр. 346, кол. I.

6) Цитирам по Чабеју, цит. дело, стр. 347: „Младенови /БА IV 193в.) shihte aty një emër lumi të burimit turk, – Jana kinse „lumë“, Bu- = sll. e vj. kishtare bui, bullg. buenъ „i rrëmbyeshëm, i egër“, shpjegim që nuk pajtohet as me të dhënat, as me gjendjen objektive gjeografike…“ (Превод: „Младенов је ту видео једно име реке турског порекла, – Јана тобоже „река“, Бу- = црквено старо-слов. буи, буг. буенъ „бујна, дивља“, објашњење које се не подудара нити са подацима, нити са објективним географским стањем…“)