ГЕОПОЛИТИКА

Вашингтонски сценарио и лаковерне украјинске будале…


МЕСЕЧАРЕЊЕ, ЈОШ ЈЕДНОМ [1]

Пол Крејг Робертс

PKRoberts

Извор: IPF Paul Craig Roberts

Превела Нада Љубић

На 100- годишњицу Првог светског рата, западне силе, ходајући поново у сну, клизе у  деструктивни сукоб. Хегемонистичка амбиција Вашингтона довела је до тога да се умеша у унутрашње ствари Украјине, али развој догађаја као да измиче његовој контроли.

Промена режима у Украјини за само 5 милијарди долара представља багателу у односу на огромну суму страћену на исти посао у Ираку (3000 милијарди долара), Авганистану (3000 милијарди долара), Сомалији и Либији, или када се упореди са новцем који Вашингтон троши на убијање људи помоћу дронова у Пакистану и Јемену, или са новцем који је Вашингтон потрошио подржавајући Ал Каиду у Сирији, или у односу на огромне суме које је Вашингтон потрошио да опколи Иран са 40 војних база и неколико флота у Персијском заливу, у настојању да терорише Иран све док се овај не потчини.

У настојању Вашингтона да промени режим у Украјини бар до сада није ни погинуо ни био осакаћен велики број Американаца. Гину само Украјинци, и што је још боље за Вашингтон, за те смрти се окривљује украјинска влада чије је рушење било циљ САД.

Проблем са вашингтонским сценаријем за збацивање изабране владе Украјине и инсталирање својих миљеника је двострук: марионете које су изабрале САД изгубиле су контролу над протестима у корист наоружаних радикалних елемената са историјским везама са нацизмом, а Русија гледа на ЕУ/НАТО преузимање Украјине као на стратешку претњу руској независности.

Вашингтон превиђа да се финансијски одржив део данашње Украјине састоји од историјски руских провинција на истоку и југу које је совјетско руководство спојило са   Украјином како би „разблажило“  концентрацију фашистичких елемената са западне Украјине, који су се борили за Адолфа Хитлера а против Совјетског Савеза. Управо су ти ултра – националистички елементи са нацистичким коренима сада командују оружаном побуном у западној Украјини, а не марионете на које је пао избор Вашингтона.

Ако се обори  демократски изабрана влада Украјине[2], источни и јужни делови земље би се прикључили Русији. Западни део ће пљачкати западни банкари и корпорације, а базе  НАТО-а у Украјини ће бити на мети руских ракета Искандер.

Био би то пораз за Вашингтон и његове лаковерне украјинске будале да виде како се пола државе враћа Русији. Да би сачувао образ, Вашингтон може изазвати сукоб великих сила, који би могао да означи крај за све нас.

Серија мојих чланака о ситуацији у Украјини је резултирала давањем бројних интервјуа медијима разних земаља од Канаде до Русије, и још већим бројем заказаних за дане који долазе. Она је такође изазвала емотивне испаде људи украјинског порекла чије су заблуде отпорне на чињенице. Поремећени русофоби одбацили су као пропаганду лако проверљив извештај о јавном обраћању помоћника државног секретара [Викторије]Нуланд у децембру прошле године, у коме се она похвалила да је Вашингтон потрошоо 5 милијарди долара на припреме Украјине за усклађивање са интересима Вашингтона. За пресретнути телефонски разговор између Нуландове и амбасадора САД у Украјини, у коме су ово двоје америчких званичника изабрали владу која ће бити инсталирана након пуча, симпатизери протеста тврде да је лажан.
Једна особа ми је заиста сугерисала да је мој став треба да буде у склађен са „искреношћу кијевских студената“, а не са чињеницама.

Неке фанатичне љубитеље ТВ серије „Звездане стазе“ више је забринуло то  што сам у једном наслову користио име Спока [једног од главних ликова серије] него перспектива конфронтације великих сила. Поента мог чланка је тако одлетела у свемир и промашила планету Земљу.

Менталне моћи Спока су биле најбоље оружје које је Ентерпрајзу имао. Међу мојим пријатељима са студија, Спок је био познат као Др Спок, јер је био хладан, смирен, неемотиван члан посаде, способан да дијагностификује проблем и спаси ситуацију.

Нема Спокова у влади САД ни у било којој западној влади и свакако их нема међу украјинским демонстрантима.

Често сам се питао да ли је Споково порекло са Вулкана било начин којим се сценариста Џин Роденбери послужио да нагласи контраст између менталне снаге ванземаљца и крхкости људског разума. Да ли је у контексту модерне војне технологије могућ опстанак  живота упркос склоности човечанства да емоцијама матира разум, а самообманама потре чињеничну стварности?

____________

О др Полу Крејгу Робертсу (Dr. Paul Craig Roberts)

Пол Крејг Робертс је био помоћник министра финансија САД (Assistant Secretary of the Treasury ) за економску политику и помоћник уредника Вол стрит журнала  (Wall Street Journal). Био је колумниста више гласила (Business Week, Scripps Howard News Service, and Creators Syndicate) и носилац многих универзитетских звања. Његове колумне на Интернету су привукле пажњу читалаца широм света. Недавно је изашла и његова нова књига, The Failure of Laissez Faire Capitalism and Economic Dissolution of the West (Неуспех „Laissez Faire“ капитализма и економско разлагање Запада).


[1]Наслов чланка Sleepwalking Again је алузија на у последње време у нашој штампи често помињану књигу Кристофера Кларка – Месечари: Како је Европа отишла у рат 1914 (Christopher Clark, The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914 )

[2]Текст је објављен 22. фебруара 2014. године