„Конкордат“ – предуслов за евро-атлантске интеграције !?


Ако знамо да је у Европи још увек на снази „рајх-конкордат“ потписан пре више од седам деценија, између тадашње Европске уније, боље познате као Трећи Рајх и Свете Столице; прецизније, потписан својеручно између озлоглашеног Папе Пија XI и Адолфа Хитлера… Онда вероватно не треба да нас чуде „неки нови“ конкордати који ових дана запљускују балканске и источно-европске  православне земље, у форми политичких ултиматума, праћени добро познатом ватиканско-евроунијском политиком „штапа и шаргарепе“….

„Конкордат“ – предуслов за евро-атлантске интеграције

05 јул 2011  – СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
Ако знамо да је у Европи још увек на снази „рајх-конкордат“ потписан пре више од седам деценија, између тадашње Европске уније, боље познате као Трећи Рајх и Свете Столице; прецизније, потписан својеручно између озлоглашеног Папе Пија XI и Адолфа Хитлера… Онда вероватно не треба да нас чуде „неки нови“ конкордати који ових дана запљускују балканске и источно-европске  православне земље, у форми политичких ултиматума, праћени добро познатом ватиканско-евроунијском политиком „штапа и шаргарепе“.
——————-
У овој фази се нашој српској и „црногорској“ браћи из Црне Горе засада нуди само шаргарепа, али зато римокатолички поглавар (по католицима „бог на земљи“) скрива иза леђа чворновату батину, коју ће црногорски верски превратници и сви они наивни који их за сада слепо следе, тек да осете…
Неко ће се овде упитати, па добро, какве везе имају евро-атлантске интеграције са конкордатом? Одговор на то питање нам управо нуди сам црногорски премијер Игор Лукшић. Наиме он се у марту ове године, одмах по именовању на функцију премијера састао са апостолским нунцијем у Црној Гори Алесандром Де Ериком, који му је „понудио“ подршку Свете Столице на путу ка „евро-атлантским“ интеграцијама, као и честитке Папе Бенедикта XVI за именовање на ту одговорну функцију. Другим речима, та подршка је била „шаргарепа“, а „батина“ у форми конкордата је дошла мало касније.
——————–
Наравно омекшавање корумпираног црногорског државног врха „шаргарепом“ је почело мало раније, прецизније у јануару ове године. Ватикан је тада упутио званичан позив црногорској влади, да дође у Рим и потпише „великодушни“ Споразум о сарадњи између Ватикана и црногорског министарстава здравља, о лечењу и образовању кадрова, у ватиканској педијатријској болници „Бамбино Гес“. Наравно ова ватиканска великодушна понуда је била „бесплатна“. Не оспоравајући хуманитарни карактер такве понуде, овде ипак мора да се скрене пажња на временски контекст ових наизглед неповезаних догађаја: „Здравствени споразум“ у јануару, Ватиканска подршка Црној Гори у евро-атлантским интеграцијама у марту, и сада у јуну, потписивање конкордата у Риму. Веома чудна подударност?
——————————–
luksic_papa
Приликом потписивања конкордата (који није важећи све док га лично не парафира Папа и одобри црногорска скупштина), премијер Лукшић је изјавио следеће:
„Чини нам посебно задовољство што је Црна Гора прва савремена држава са православном већином која потписује овакав уговор, што сведочи о њеној екуменској вокацији. Овим уговором наши билатерални односи добијају на квалитету, а истовремено се регулише однос католичке цркве и државе. Темељни принципи на којима почива овај документ омогућавају да се по истим критеријумима регулишу и односи са другим верским заједницама у Црној Гори.“
Управо овај задњи пасус отвара многа питања и указује на  контрадикторности црногорске политике. Наиме, ако је Црна Гора уистину секуларна демократска држава, како то да се онда овакви „верски уговори“ уздижу на државни ниво. Може се чак слободно рећи, да се католичка црква (која према званичним пописима репрезентује једва нешто изнад 3% црногорског становништва) овим актом ставља у неким сегментима изнад црногорске државе. Какви су то национални и државни интереси, за којима се поводи црногорска влада, да своје грађане, који су у апсолутној већини православни верници, стави у подређени положај, у односу на бројно занемарљиву католичку заједницу.
———————–
Приметићете, да се у свом говору премијер Лукшић позива на то како се конкордатом регулишу и односи са другим верским заједницама у Црној Гори. То је апсолутно нетачно. Овим „уговором“ се једино регулишу односи са католичком црквом, што је посебно понижавајуће за православну цркву, која иако репрезентује већинско становништво, на овај начин се грубо маргинализује и дискриминише.
—————————
Ових дана су се у нашим медијима по овим питањима огласили многи умни и стручни људи, доказујући неодрживост оваквог произвољног акта који је у супротности са црногорским уставом и важећим законима. У том контексту се поставља следеће питање: Ко стоји иза овог „брзоплетог“ акта, осим Свете Столице? Наравно, интерес Свете Столице у свему овоме је очигледан – продор на „православно тржиште“, и у спрези са Евро-Атлантским војно-политичким савезом, наметање новог („рајха“) европског поретка на традиционалном православном простору.
————————
Али ко стоји у Црној Гори, иза оваквог анти-уставног и анти-православног пројекта? Прво сам покушао да сазнам нешто више о новом младом и полетном (такав „дизајн“ нам је добро познат на српској политичкој сцени) црногорском премијеру Игору Лукшићу. Његова званична биографија на Викепедији је скоро „празна“. Не садржи националност, верску припадност, скоро ниједан релевантан податак. Ипак, увид у његову „нашминкану“ биографију, на његовом личном блогу, нам пружа неке релевантне податке. Прво, попут „наших“ новокомпованих петооктобарских српских политичара, ради се  о младом, и „радно“ скоро потпуно неискусном човеку, који је своју каријеру углавном провео као народни посланик, и у функцијама разних државних „асистената“ и политичких „сарадника“- али истовремено сам за себе наглашава како је својевремно био најмлађи црногорски министар и заменик председника владе. Како сада видимо,  и најмлађи председник црногорске владе.
Други релевантни подаци из његове блоговске биографије су следећи:
Поред тога што је дипломирао на економском факултету на тему „политичких и економских транзиција“, додатно је „дошколоваван“ на разним „дипломатским курсевима“ у Бечу и Вашингтону (опет звучи познато)!?
———————————–
Као што сам напоменуо, господин Лукшић и нема неког „стварног“ радног искуства, највећи део своје „радне каријере“ је провео као посланик у Црногорској скупштини. Ипак веома индикативан његов први посао асистента на имплементацији програма „Обнова“ Европске Комисије (1998-2000), у 2006 је постао црногорски гувернер при Светској банци и Европској банци за реконструкцију и развој. Чак је и својевремно био „интеграционо шлифован“ кроз неке курсеве Г17 у Београду.
Дакле, управо такав: „западно“ интензивно обрађиван, радно – скоро потпуно неискусан, национално дефинисан као „монтенегрин“ и верски (јавно) неопредељен, господин Лукшић гура већинску црногорску православну већину у раље папског конкордата…
————————————
                                                                                                                                                         Ако нам и господин Лукшић, овакав какав је, и оставља неке дилеме око „верских мотива“ извршења овог ватиканског пројекта у православној Црној Гори, онда друга контроверзна личност, која се појављује у улози директног носиоца и извршиоца овог пројекта, нас сигурно лишава те дилеме. Наиме, главни човек у сенци ове, сада можемо слободно да кажемо „ватиканске завере“, је црногорски амбасадор у Ватикану, др Антон Сбутега (лекар), тврдокорни римокатолик, и гле случајности, рођени брат покојног римокатоличког свештеника дон Бранка Сбутеге…
—————————————
Та „прича“, да нама Србима, или другим православним народима на овим просторима у задње време све више, као по неком „неписаном правилу“, судбину одређују, не-српски или не-православни, политички елементи, уграђени у државно-политичке структуре наших већински православних држава, понавља се поново и поново, у једном предвидљивом патерну, да са сигурношћу можемо да тврдимо да више није случајна. Ви то можете да називате „сензационализмом“ или просто теоријом завере, али по мени та прича засигурно држи воду.
——————————————
Контраверзност Лукшићевог конкордата се управо наставља у његовом родном граду Бару. Наиме он је изгледа потписао такве ставке „ового уговора“, којима се негира чак постојање Црногораца католика, и они своде (већински) на Албанце, и (мањински) на Хрвате. Тако је бар према реакцијама црногорске католичке заједнице из Бара…
——————————–
У том смислу, члан надбискупског одбора за изградњу катедрале Светог Петра у Бару, мр Иван Јововић наглашава да је из конкордатског „уговора“ избачена чињеница да апсолутну већину међу католицима у Бару представљају Црногорци, те да се као већински верски језик прихвата албански, док се „црногорски“ потпуно елиминише.
———————-
Који би то онда били мотиви Свете Столице да у име Албаније својата црногорску територију? По мени историјски. Ако се вратимо уназад на први црногорско-ватикански конкордат из 1866, потписан између Књаза Николе и Свете Столице.
———————————–
Тај стари конкордат је практично више штитио интересе црногорске државе, него што је заступао интересе Свете Столице. Такође, мало позната чињеница око тог конкордата, јесте да тај историјски документ на најбољи начин демантује данашње „црногорске националисте“, који се налазе на ратној стази против свега што носи предзнак „српски“. Стари конкордат управо регулише прихватање српског језика у римокатоличку службу као јединог званичног и изворног језика у Краљевини Црној Гори, и дефиницију римокатолика, као „Црногораца“. Дакле мудри Књаз Никола је обезбедио тим уговором да се заштити црногорски државни идентитет и српски национали идентитет већинског српског становништва у Црној Гори. Тиме се практично ставља тачка на све неразумну дилему данашњих црногорских националиста: Шта је старије, кокошка или јаје? Штавише, Књаз Никола је обезбедио да црногорски држављани који су се  у то време упућивали на школовање у католичке школе у Ватикану, тамо буду образовани на српском језику. Да не спомињемо да је својим мудрим деловањем спречио напоре „Призренске лиге“ за стварање Велике Албаније на територији српске Црне Горе. Изгледа да ови његови данашњи кукавни „потомци“ управо раде супротно…
———————————
Управо овај нови конкордат, би требао да буде отрежњујући документ и за те његове кукавне „потомке“- црногорске националисте, јер у он у крајњој инстанци негира и новокомповану црногорску нацију, тако што негира њено постојање међу римокатоличким верницима. Што би наш народ рекао – ко другоме јаму копа сам у њу упада… Оваква подмукла политка Свете Столице на нашим просторима, је веома добро позната нама православним Србима. Забележени су записи у архивама Аустро-Угарског Царства, где је давано упутство царским званичницима и римокатоличким свештеницима, да у граничним областима са Отоманском Империјом, подржавају напоре на „потурчивању“ православних Срба. Образложење за такву злочиначку и хришћански неморалну праксу је било- да ће, када се Срби једном преведу на Ислам, бити лакше да се они касније преведу на католичанство. Практичну примену такве „идеологије“ смо видели на примеру Павелићеве НДХ, који је одмах по доласку на власт, Србе мухамеданске вероисповести са територије Босне, Херцеговине и Крајина, назвао „хрватским цвијећем“ и позвао их да крену у покољ своје српске браће (по крви)…
—————————
Да ли се то данас историја понавља, у свом најмрачнијем облику на овим просторима, и да ли се то Света Столица, поново служи „турским“ и „велико-албанским“ пројектима, у ширењу свог „римског царства“- остаје нам да видимо. Да ли ће већински српски народ у Црној Гори увидети историјску превару „свог“ руководства и евро-ватиканске „алијансе“, и успети да сачува свој национални, верски и државни идентитет, такође нам остаје да видимо.  Чињеница је да је овај „конкордат“ грубо кршење црногорског устава и издаја националних интереса. Сада треба смоћи довољно снаге, чојства и јунаштва, и то све назвати правим именом и спречити свако слично грубо негирање православне Црне Горе…
————————–
У закључку бих хтео да укажем, да иако је овај конкордат историјски и политички веома важан, с обзиром да представља први такав „продор“ у пост-Берлинској Европи на традиционалан православни простор, он ипак треба се посматра, не као усамљени случај, већ као наговештај новог ватиканског „крсташког похода“ на традционалне словенске православне просторе. По мени нема сумње, да је  и „наш“ председник Тадић, иза леђа своме народу, у Риму уговарао неке нове „конкордате“. Али вероватно да је планерима тог пројекта у Ватикану, било јасно, да у данашњој непредвидивој и запаљивој политичкој ситуацији у Србији, не треба долевати уље на ватру…
—————————–
Све ово горе речено, се на индиректан начин потврђује на искуству Белорусије. Наиме, тамо тренутно непопуларан председник Лукашенко (код свог народа, али и широм европске заједнице) очајнички покушава да ојача своју репутацију код куће и у Европи. У том смислу је Лукашенко покушао да добије подршку за „властите“ евроатлантске интеграције од Папе Бенедикта XVI… И добио је 27 априла 2009, али наравно уз један велики предуслов. Можете да претпоставите који је то предуслов. Конкордат, наравно! Опет иза леђа већинском (бело)руском православном народу, опет иза затворених врата у папској библиотеци Апостолског дворца. Лукашенко, се такође попут Лукшића (верујем да је им је сличност у презименима случајна), састао „тајно“ иза затворених врата, кршећи све временске протоколе (Лукшић је по строгом ватиканском протоколу био предвиђен да се види насамо са Папом 15 минута, а остао је скоро дупло дуже). Наравно садржина тих разговора, и тачан садржај конкордатских уговора, су и даље непознати широј јавности.
—————————
Према, руском аналитичару Александру Золотњицком, то је управо оно због чега би требала да буде забринута, не само белоруска, већ и црногорска јавност. Како он наглашава Конкордат није обичан споразум, већ практично међудржавни уговор, за чије се спровођење стара, не само Света Столица, већ све државе које признају Свету Столицу (значи све веће западне силе) и има пуну међународну правну снагу. Тај „уговор“ једном када се донесе, је готово немогуће променити, нарочито не без сагласности обе стране. Конкретно, белоруски конкордат (који још није усвојен од стране белоруског парламента) је тако сачињен, да у многим питањима ставља римокатоличку заједницу на раван белоруске државе, а у неким случајевим изнад. Ако и то није доста, тај закон спречава белоруску владу и парламент да донесу било какве прописе, уставне промене, или законе, ако Света Столица сматра да су у супротности са њеним интересима регулисаним конкордатом. Другим речима, прихватањем таквог једностраног акта, Белорусија практично губи свој суверенитет. По Золотњицком, то све је мање више познато белоруској јавности, и вероватно ће утицати на одбацивање папског конкордата у белоруском парламенту. Тим пре што пуно њих верује, да прихватање конкордата у Белорусији може да доведе до даље поларизације у друштву, па чак и до грађанског рата.
—————————
Шта ће бити у случају Црне Горе, остаје нам да видимо. Оно мало што је познато из тог мистериозног документа, јесте да се поред маргинализације црногорских државних интереса, маргинализује и понижава и сама православна заједница  у Црној Гори. Парадоксално је да се тренутно за заштиту православних интереса, у односу на овај конкордат, једино залаже Српска православна црква у ЦГ, док се сепаратистичка Црногорска православна црква јавно залаже за прихватање конкордата, коју и њу саму маргинализује и ставља у подређени положај. Тако да се овде поставља отворено и легитимно питање: Чије то интересе у Црној Гори заступа Црногорска православна црква, православаца или римокатолика?
Можда би разрешењу свих ових дилема  и отклањању свих сумњи, могао највише да допринесе контраверзни (верски „недефинисани“) црногорски премијер Игор Лукшић. Рецимо тако што би на увид црногорској јавности ставио потпуни и нецензурисани текст папског конкордата – па онда нека грађани Црне Горе сами просуде и „пресуде“…
————————-
Миодраг Новаковић
Референце:
Advertisements

One comment

  • Luksic I drustvo imaju debele mafijaske adolescantne , lako papi sa njima prati krvave pare , treceg rajha, vlast okupirali mafijaski bosovi koza nostra sicijlijanskih kumova, a ovaj papa zna sa takvima , odatle je I stigao gde se suoer mafija pere jroz crkvu,

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s