Подржавши проглашење косовске независности, Запад упркос свим нормама међународног права прекршио је принцип територијалног интегритета Србије. Самим тим Запад је стимулисао у појединој форми тежњу ка националном самоопредељењу у другим регионима Европе.

У ЕУ долази „босанско пролеће“

Фото: EPA

Већ скоро недељу дана Босну и Херцеговину потресају масовне протестне акције. Њихови учесници за сада истичу углавном социјално-економске захтеве. Ипак ЕУ је већ почела да говори о могућем увођењу трупа у бившу југословенску републику. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Према скупу социјално-економских показатеља Босна и Херцеговина улази у најслабију европску тројку заједно са Албанијом и Молдавијом, где је политичка ситуација ипак стабилнија. Али све до недавно владајуће елите Босне и Херцеговине – муслиманске, хрватске и српске – ипак су успевале да одрже релативну стабилност. Своју улогу је играо и притисак међународне заједнице који је вршио Високи предствник у Сарајеву са невиђено широким овлашћењима за суверену државу.

Ипак европска криза, раст незапослености, на балкански начин масовна акорпуција и активирање спољних фактора радикализовали су ситуацију. На крају и харизматични председник Републике Српске Милорад Додик и умерени лидер муслимана Бакир Изетбеговић, осетно су изгубили популарност под притиском радикалнијих снага.

За сада масовне акције протеста се одвијају углавом на територији муслиманско-хрватске Федерације као једног од два ентитета Босне и Херцеговине. Ипак постоји реални ризик да се оне прошире на територију другог ентитета, каже експерт из Републике Српске Владе Симовић:

Криза у Федерацији Босни и Херцеговини може да се у појединој мери одрази на ситуацију у босанској Републици Српској. То може да се деси без обзира на то што је Република Српска током последњих неколико година показала много већи степен и политичке, и социјално-економске стабилности, него муслиманско-хрватски ентитет.

Индикативни детаљ. Још 2008. године Босна и Херцеговина је потписала споразум о асоцијацији са ЕУ – документ сличан оном који је у новембру 2013. Брисел предложио за потписивање Украјини. На крају у земљи се руши чак она индустрија која је преживела грађански рат 1992-1995. године. Незапосленост достиже 44%, при томе сваки пети становник живи испод границе беде. Ипак ЕУ и његови антикризни фондови немају ни способности ни намеру да помажу земљи која чак није званични кандидат за ступање у ову организацију. Није ли слични сценарио Брисел припремио за Украјину?

У међувремену Високи представник међународне заједнице у Сарајеву, аустријски дипломата Валентин Инцко у интервјуу за бечки Кurier изјавио је буквално следеће: Ако се ситуација настави и искомпликује, ми ћемо можда помислити о слању трупа ЕУ. Истина, не одмах сада.

При томе управо Запад, између осталог ЕУ, сносе одговорност за слични развој догађаја у региону, истакао је у разговору за Глас Русије руководилац Центра за политичка истраживања Економског института РАН Борис Шмељов:

Реч је о политици Запада према Косову. Подржавши проглашење косовске независности, Запад упркос свим нормама међународног права прекршио је принцип територијалног интегритета Србије. Самим тим Запад је стимулисао у појединој форми тежњу ка националном самоопредељењу у другим регионима Европе.

Узимајући у обзир усијање међунационалних спорова које се очувало у БиХ после скоро две деценије од братоубилачког рата, прерастање социјално-економске кризе у распад земље делује сасвим могуће. И изгледа да нова промена формата ове напаћене југословенске републике није далеко.