Опет избори… По ко зна који пут.

А шта ми то бирамо, ако није тајна?

Аутор: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
07.02.2014.

Опет избори. По ко зна који пут. А шта ми то бирамо, ако није тајна? Питала бих не оне сподобе на власти, већ народ.
Зар ми можемо више ишта да изаберемо осим пута за пакао? Ако је власт тако напорна и од ње боли глава зашто сви хрле у њен загрљај?

Ових сам се дана претворила у уво ослушкујући пулс обичног света, јер ме занимало коме ћу да робујем и да га служим наредне четири године. Јавни скупови опуштеног типа попут славе су најбољи начин да се човек који слуша информише о свему. И пре него што буду расписани избори ја победника већ знам. Вучић – главом и брадом. Не зато што ја тако хоћу нити што навијам за њега већ зато што народ тако хоће. Народ жели да га жедног преко воде преведе мајстор обмане и велики илузиониста Александар Коперфилд Вучић.

Данима сам мозгала као бих успела да разумем због чега су Срби толико наивни. Генетика – могуће, утицај технологија – могуће, али не и вероватно, а онда ми је свануло. Наравно, живот на сламку и на кредит узима свој данак. До мозга стиже јако мало сем онога што има на себи ознаку неке валуте, а чим евро зазвечи, Србима засија поглед.

А Вучко звецка ли звецка: стране инвестиције, улагања арапских нафтних магната, биће посла, биће пара. Тако размишља обичан Србин док ради за ситне паре од јутра до мрака у нади да ће агонија да се заврши и спреман је да прогута сваку лаж ма колико масна била. Потврду сам добила врло брзо од гостију са славе који су између свакога залогаја хвалили господара  не марећи што могу да се загрцну, а загрцнуће се после избора и многима ће да преседне.

Олакшавајуће за нас је што нам није први пут те ћемо као искусни да много лакше поднесемо пошто смо већ на дну и реално тешко да је могуће да паднемо ниже. Једноставно немамо где, иначе ми бисмо и то веома радо.

Нама је пад увек био лак и ваљање у сопственом измету нам није представљао проблем, штавише поставили смо га на пиједестал као узор. Није ово никакав глас мржње  већ обична људска  потреба да изнесем своје виђење тренутних дешавања. Да ли би некоме пало на памет да изађе да гласа када би знао да заузврат неће ништа да добије што није поштено зарадио или да у својој глави нема неку материјалну рачуницу? Не морате да ми одговорите. Ту лежи окосница проблема, избори су само начин да једна група која нема ништа вредно да понуди овом свету доспе тамо где јој није место и није истина да смо сви једнаки. Да је тако сви бисмо били лепи, згодни и богати.

Ја не могу да говорим о вођењу предузећа јер га никада нисам ни имала ни водила, како онда могу да имам право да гласам за оне који ће у будуће да воде ову земљу ако нису никада  успешно управљали фирмом или поседом? Због чега бих ја гласала за њих? Зато што су лепи? Зато што су паметни? Тако они тврде и тако тврде њини медији али чиме ће они мене да убеде осим празним речима, страним флоскулама, глупим новинским натписима и празним обећањима. Ко би још њима дао глас када би јавност утихнула? Нико, јер би имали времена да мисле.

Само ћу да питам Вучића, како га није срамота да пред лицем Србије? Снежну мећаву представља као национални проблем високог ризика за који су потребни војни хеликоптери и његово присуство и ангажовање, док за југ Србије спрема ломачу?!!! Као да снег никада пре није падао или да је Србију захватило ледено доба. Знаш ли Вучићу ко је херој? Херој је онај бедник гладан и јадан, који подноси зиму негде на грађевини или на тезги из дана у дан, а коме су сати дуги као године, а твоје инвестиције звуче као бајка.Тај бедник ради за кору сувога хлеба и он је јунак ове приче јер сваки дан прти себи пут кроз сметове беде у коју су га такви попут тебе и оних пре гурнули.

Било би хумано да сјашете јер је ваша рага на умору. Мене не забрињавају стране инвестиције, брине ме за шта ће да се употребе и колико нама то реално треба. Не брину ме ни страни тржни центри већ то што се у њима не продаје наша роба. Брине ме и што наш народ мисли да га у Унији чека рај, само је потребно да у њу уђе.

Људи, ко је још ишта од Европе и Ватикана добио џабе? Јесмо ми, много бесплатних бомби са осиромашеним уранијумом и бесплатно су нам увалили Броза да нас морално дотуче. Народи западне Европе живе на туђој грбачи као паразити вековима, а Америка од дроге и ратова. Њихов стандард није реалан. Они су огрезли у крви и неморалу и у то своје коло увлаче друге народе, они само ратују и лажу. Цео систем им је као кула од карата!

Србија треба да изабере оне који никада  нису били на власти пре овога и који имају неукаљано име и резултате у привреди иза себе. Да се не би поновило као са демократама којима је народ био потребан да би лупао у шерпе, а они су потом на врх поново довели претходну властелу која мења одело онако као временске политичке прилике налажу.

Да нас Бог сачува убудуће од револуције која се бије шерпама и кашикама или грудвањем у снегу са комплетним војним врхом. И не заборавите једно. Мнооого је велика разлика у ономе  хапсити и ухапсити. Хапсити је несвршено време тј може да буде а и не мора а ухапсити је свршен чин. И ко оно би до сада осуђен и процесуиран ако није тајна?

А када ће… ?