ДА ЛИ СУ НАМ ПОТРЕБНИ ИЗБОРИ И ДА ЛИ ЈЕ ТО “ОВЕРА ИЗДАЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ”? (4)

За одговоре на три питања о тренутној политици актуелне партократије у Србији питали смо Србе из Србије, али и из дијаспоре, и те одговоре објавићемо као фељтон у наставцима…

“Наравно да ће тиме бити легализован и Бриселски споразум, али и сви остали и споразуми и парафи, звездице и фусноте, којима су се неразумни политичари играли и са судбином народа и са нашом елементарном интелигенцијом. Након тога ни Бог нам више неће бити од помоћи…” – Драган Пајантић, економиста, родољуб србски и песник из Новог Сада.

30.01.2014. за ФБР Биљана Диковић

Драган Пајантић, економиста, родољуб србски и песник из Новог Сада.

1. Да ли су Србији потребни избори, који се иначе морају платити из буџета, односно од новца сиромашног србског народа у овом тренутку, и зашто?

Драган Пајантић: Нација заслужује народну и патриотску, у најмању руку нормалну власт које нема од 2000. наовамо. Те године власт је промењена класичним пучем, док су резултати избора показивали супротно. Наиме, Коштуница тада, није добио изборе иако их је Милошевић признао, видевши у ком правцу све иде и објаснивши све својим завршним говором којим је, испоставило се, прогнозирајући, све и погодио. Од тада се држава креће путем фашизолиберализма, разарајући све ресурсе којих се власт дотакла.
Уништена је привреда лоповским развлачењем свега из „приватизованих“ друштвених предузећа, уништене су све институције државе „претходног“ система испоручујући Хагу челнике ових институција на којима почива сама држава, од Председника Републике, Председника Владе, и, користећи условни термин „председник“… председника Армије, Полиције, Царине и свих осталих института који претстављају и чине државу.

Уништена је војска, укинуто служење војног рока и то нацији коју последњих 200 година углавном истребљују, уништено је наоружање које је годинама стицано и за које је војник главу давао. Уништена је пољопривреда којој се завршни ударац даје „распродајом“ пољопривредног земљишта тајкунима и странцима, који одмах потом побијају сопствену заставу на имању, све под паролом процвата неолибералног капитализма и осуде претходног система.

Уништен је, разорен и понижен свет рада који је доведен до просјачког штапа, уз страховити удар решења фискалне политике на исти слој становништва, који намете пореске политике не може да испуни, а све уз стални раст процента незапослености.
На крају, власт је опијена фанатизмом евроинтеграција не преза ни од чега, ни од кршења Устава, ни од чина велеиздаје, ни од дефинитивног понижења нације, а све под лажном паролом да нам деца живе боље. У оваквим околностима, напаћеном народу није до избора у којима ће учествовати они исти, оне исте странке и партије, они исти политиканти и вечити политичари који су једини и само они допринели стању у коме се налазимо. Иста, позната имена ће заузети неке друге позиције, а на њихова места ће доћи ови са позиција које су уступили. То гледамо већ тринаест година. Када је Динкић добио изборе? Никада. А, тек скоро је склоњен са кључних позиција.
Србији су потребни избори само уколико постоји нада да се све ово промени. Уколико постоје оне снаге које ће све ово изменити. Спровести реформе од којих ће нам бити боље, а не које ће нам „донети пакао“. За сада таквих снага можда и има, и има их, али ће оне на изборе ићи опет засебно надајући се цензусу, или у коалицијама, опет се надајући цензусу, уместо да се формира чврст и компактан опозициони блок са кристално јасним циљем и опонирајућим предлогом како даље.

Једина сврха избора је ако се има избора, а нација ИМА избора: или да се врати себи и сопственим ресурсима и сопственим снагама и окрене стварним и искреним пријатељским земљама, или да се препусти евроинтеграцијама са резултатом потпуног растакања и распарчавања Србије. Ако се ове две опције равномерно распореде у постојећим странкама које ће их заступати, онда има резона за изборе. У супротном ако су политичке снаге које ће опонирати тренутној политици власти мале и недовољне избори неће донети ништа ново. Што се тиче тога да они коштају, па покриће их следећи кредити, који су премашили ионако све нормалне оквире.

2. Да ли је ово расписивање избора сада, од стране владајућих партија само покушај да се “промене места и неподобни кадрови” уз промену правне регулативе, односно легализација прекршених чланова Устава Србије и измена у смислу правног признавања отимања Косова и Метохије као међународно признатог дела територије државе Србије?

Драган Пајантић: Расписивање ибора од стране владајућих странака је у првом реду „вијање“ места Премијера који треба да припадне најјачој, по „агенцијама за испитивање јавног мњења“ странци, а крајњи циљ се зна. Промена неподобних кадрова и законске регулативе се самим тим подразумева, а онда је наравно, на реду легализација свих радњи и чинова велеиздаје у вези Косова и Метохије, укључујући и фризирање Устава и закона у том смислу. То нико до сада није урадио, ту лудост и застрашујућу бесмисао није урадила ниједна држава. Свакако, она која имало држи до себе и народа.

3. Да ли ће тиме бити легализован као правно важећи Бриселски споразум и самим тим народном вољом “оверити” велеиздаја?

Драган Пајантић: Наравно да ће тиме бити легализован и Бриселски споразум, али и сви остали и споразуми и парафи, звездице и фусноте, којима су се неразумни политичари играли и са судбином народа и са нашом елементарном интелигенцијом. Након тога ни Бог нам више неће бити од помоћи.

* ДА ЛИ СУ НАМ ПОТРЕБНИ ИЗБОРИ И ДА ЛИ ЈЕ ТО “ОВЕРА ИЗДАЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ”? (3)
* ДА ЛИ СУ НАМ ПОТРЕБНИ ИЗБОРИ И ДА ЛИ ЈЕ ТО “ОВЕРА ИЗДАЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ”? (2)
* ДА ЛИ СУ НАМ ПОТРЕБНИ ИЗБОРИ И ДА ЛИ ЈЕ ТО “ОВЕРА ИЗДАЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ”? (1)