Србин је као храст који се кореном чврсто држи за родну груду… Он никада неће бити евроунијатска кућна биљка у саксији

Само их гледам…

Читам, слушам и гледам ових дана актуелна политичка дешавања у којима се наша елита бори за власт у рукавицама и без њих. Трговина, трампа, размена са све живим људима и њиховим животима. Као што рече слатки Ивица подсукњица – шта је пар хиљада живих душа више-мање? Нећемо ваљда да жртвујемо светлу европску будућност због њих?

Што  бих волела да негде из прикрајка гледам како би се дете Ивица осећао када би му неко мазнуо неколико хиљада еврића, да ли би онда певао Миљацку док ми плачемо или би чупао русе косе расплетене бујне.

Бата Вучко ни сам незна да ли му је отац Албанац или није, а биће ни његова мама, јер би нас верујем обавестио пошто нас свакодневно информише о свом кретању и важним дешавањима из живота. Е ту ме Милован Бркић баш заинтригирао са својим текстом у Таблоиду у коме сам и прочитала претходну вест – како је могуће да му није одлетела глава или бар била послужена на седници СНС-а са све прилозима?

Не знам (и ту се много  секирам) да ли је чича Томина ракија испала добро. Па да ли је председниковица нашла довољно скупе ципеле за светска дешавања и посете. Можда да нам свима скува лековити чај од кога ћемо да комплетно променимо свест и мисли. Неко велебиље или оскоруше…
(ово је наравно била иронија и сарказам)

Родољубима…

Желела бих да питам све родољубе и паритску опозицију колико врста патриотизма постоји за њих? Ми имамо једну отаџбину и имамо један народ. Како је онда могуће да имамо више опозиционих блокова који сви теже истом циљу али не могу једни са другима да нађу заједнички језик? У чему је проблем?

Нека ме извини господин Коштуница што му редовно упућујем критику, али он мора да схвати да народ Србије није његов мацињак да га милује гласом. Нама треба нова политика и треба нам живот, а не рака коју сами копамо за свој гроб ка Европској Унији. Политика немешања је за идеалисте утописте и ја га овим путем поново молим да се пробуди уколико су му намере искрене и часне. А да ли су?

Зашто прозивам баш њега? Зато што је најјача странка назови опозиције која ће на предстојећим изборима да однесе одређен број родољубивих гласова који би могли паметније да се искористе. Скоро сам чула у пролазу како се одвојило крило Радикалне странке у Лазаревцу и како су покушали да склопе савез са Дверима и Заветницима а ови су их одбили. Мени није јасно – зашто? Ево овим путем питам: зашто опозиција не може да се споразуме? Мора ли у свему да постоји рачуница? Мора ли увек да постоји сумња и неповерење?

Ко је крив?

После оне емисије са Зораном Михајловић и Ђиласом престала сам да пратим телевизију зато што су ми се смучили јер им је једини циљ да задрже фотеље и избегну одговорност, а за народ им се фућка.

Испало је да нико није конкретно крив, једни су одговорни за рибу, други за алге, трећи за воду и тако у круг. На томе се заснива наша привреда. На страним инвестицијама да бисмо исплатили плате трутовима у Влади. Тај пирамидални систем позајмица по ком функционише ЕУ кад тад ће да пукне и све ће се окончати трећим светским ратом јер је за моћнике то једини начин да опораве привреду.

Бесконачне кампање, надмудривања по медијима, коришћење страних речи којима се квари српски језик… Са којим циљем ако није тајна? Зашто је доведен министар финасија из иностранстав коме је глас иритантно пискав и (без увреде) педерски? Шта то Лаза има да понуди малој и јадној Србији што други не могу и не би могли? Зар није корисније да мали Лаза помогне Америци пошто ни њима не цветају руже и да не троши свој бриљантан ум на глупе Србе? Зар није било логичније да нас прво почасте Лазом, а не НАТО бомбама, али вероватно дете Лаза није био стасао… играо се са звечком и пишкио у памперс у време када се све то дешавало. Ето оправдања.

А ја њима кажем свима, маните се људи ћорава посла. Србин је као храст, који је пијани Веља желео да ископа. Србин има јак корен којим се чврсто држи за родну груду и он никада није и неће моћи да буде евроунијатска кућна биљка у саксији.