Бомбардовање

Како смо срушили Србију (3): Још један Блеров рат „по сваку цену“


Како смо срушили Србију (3): Још један Блеров рат „по сваку цену“

Британски премијер одлучио да ратом поправи лош лични рејтинг и заустави опадање подршке његовим лабуристима како би на изборима добили још један мандат…

* Како смо срушили Србију (2): Блер притиска, савезници оклевају

* Како смо срушили Србију (1): Све је кренуло из Лондона

Како смо срушили Србију (4): “Избомбардовали смо Србе до мизерије”

26. 01. 2014. Пише: Дејан ЛУКИЋ- ВЕСТИ, фото: Ројтерс

Ратом подизао своје рејтинг: Тони Блер

Ратом подизао своје рејтинг: Тони Блер

Амерички генерал Весли Кларк је у разговору (4. маја) са Блеровим директором за пропаганду Алистером Камбелом, рекао да „никако не може да разуме зашто Бил Клинтон није енергичнији у обрачуну са Милошевићем“. Кларк мисли да Клинтон „добија лоше савете“ од Сендија Бергера, саветника за националну безбедност и Била Коена, секретара за одбрану, па стога није у стању да доноси робусније одлуке.

  • Шредер хтео „дил“

    Блер је, пише између осталог Камбел, имао више проблема са Немцима. По његовом осећању, Немци су очајнички желели да постигну „било какав дил“ о Косову.

Кларк је у једном тренутку био изгубио веру у свог председника, па скреће дискретно пажњу Камбелу да ће Тони Блер ускоро морати да узме у своје руке лидерску позицију у рату. По њему је Блер „једини у стању да убеди европске савезнике да обезбеде потребан број копнених трупа“, за шта ће, пак, по Кларку, бити потребно око 100.000 људи.

Раног јутра 12. маја, Блер је већ за радним столом и конципира поруку Клинтону. Нешто пре тога заседа цела влада. Кључна тема је, свакако, Косово. Робин Кук, министар иностраних послова, „распричао се као никада од почетка кампање“. Кук анализира досадашњи ток рата „који није био без падова и тешкоћа“, а највише се бави тезом према којој не би требало, на крају, искључити и могућност да „имамо неки дил са Милошевићем“.

На ово, Тони Блер констатује да се расположење у коалицији „променило“ и да је међу савезницима све присутнија процена и одлучност да се, ипак, иде на интервенцију и копненим снагама и да, према томе, нема размишљања о било каквом дилу. У овом моменту размене мишљења, упада Гордон Браун (шеф државног Трезора у то време). Браун упозорава на цену копнене инвазије и каже да ће све то коштати милијарде фунти и имати утицаја на буџет свих министарстава.

Док Браун говори, Блер је поново на жици са Клинтоном, а после разговора преноси присутнима како „Бил има осећај да смо га ми, Британци увалили у процеп и да сада треба и да му погнемо да се врати на пређашњу, комфорнију позицију која би му више одговарала, с обзиром на аверзију јавног мнења према ангажовању америчких војника на балканском копну“.

На овим страницама Камбелове хронике јасно се чита да је Тони Блер био одлучио да једним спољним ратом поправи лош лични рејтинг и заустави опадање подршке за његове лабуристе, како би на предстојећим изборима добили још један мандат.

И Клинтону је јасно да Блер жели да упише у скор још један добијени рат, али да главни терет поднесу Американци. По Камбелу, Клинтон је у овој фази агресије био спреман да, уколико, као што изгледа, бомбардовање не би дало резултат, учествује са око 40.000 америчких војника на копну, а да Тони Блер обезбеди додатних 60.000 међу европским савезницима.

И ево Блера како путује у Париз где на састанку лидера социјалистичких партија има састанак у четири ока са француским премијером Жоспеном.

– Жоспен је био веома непријатељски расположен према Милошевићу. И он не верују да би, уопште, могло да дође до ситуације у којој би он прихватио да Милошевић остане на челу Србије – бележи Камбел и каже да је Жоспен, такође, рекао Блеру да „ми (Британци и Французи) треба да будемо опрезни у погледу употребе копнених снага“.

На конференцији у Паризу је и Герхард Шредер, немачки канцелар, а Камбел записује како „Тони Блер још једном није био нимало импресиониран Шредером“. Мисли да је Шредер у Клинтоновом оклевању да употреби копнене трупе – видео добру прилику да Блера „мало охлади“.

У овом моменту у разговор између Блера и Шредера упада сам Камбел и каже Шредеру да је, што се тиче покретања копнене кампање на Србију, проблем међу чланицама НАТО-а, а да су америчка и британска позиција сасвим близу.

Ту нотира како је бивша британска премијерка Маргарет Тачер, код које је Камбел био два дана раније, тачно дефинисала Шредерову позицију: „Немци покушавају да буду дисциплиновани, па их то спречава да буду флексибилни.“ За Французе Тачерова каже да им се не може „ништа веровати, Италијани су по њој преслаби, а на Шпанце не треба ни рачунати… Једини чврсти као ми су Холанђани, али они су сувише мали.“

На ово Тони Блер каже да не дели у потпуности мишљење Тачерове, али да у њему „има и нешто истине“.

1 reply »

  1. Тони Блер jе дегенерик и наркоман. Само 100 000 воjника на Србиjу да крене и ниjедан не би жив изашао из Србиjе.

    Свиђа ми се