ИЗДВАЈАМО

Рајица Марковић: СВЕТИ ЈОВАН БОГА КРСТИ


Свети Јован

 

СВЕТИ ЈОВАН БОГА КРСТИ

Рајица Марковић

Народ Божји вечно с Богом збори
Кад су блиски гласника је мноштво
Ал кад Бог кроз једног проговори
Тад сав народ глиби кроз безбоштво.

Пустиња док обрис света губи
У врелини срдачнога жара
Љубав шапће оном који љуби
Човек Божји с Богом разговара.

У хаљини од камиље длаке
С врх бедара опасач од коже
Свети Јован претиче ти зраке
Поравњава Пут пред Тобом Боже.

Жедном правде Бог правде се јави
Ту, где песак трави чупка влати
Да покара пород змијоглави
Изгубљене Истини да врати.

Свети Јован крсти на Јордану
Док се народ грешан исповеда
Галилејац хита ка Јовану
Да испуни правду вишег реда.

Кад се Исус на Јордану крсти
Отвори се небо земној дољи
Облаци се размакоше густи
Бог објави Сина му по вољи.

Дух се Свети голубијег вида
На Исуса Божјег Сина спусти
Људског рода ране да извида
Од Адама грехе да отпусти.

20.01.2014.

3 replies »

  1. „Уредништво: Осврт на саопштење свештенства епархије канадске
    Прочитавши саопштење Свештеничког братства епархије канадске, човек би се могао узрадовати због исказане слоге, послушности и љубави свештенства према надлежном епископу. Нико од свештеника није блатио владику Георгија у „Вечерњим новостима“, новине „лажима желе да повећају свој тираж“, износе се неистине „зарад рушења поретка Цркве“ и „увођења протестантског духа у заједницу са Богом“. „Вуци сити и овце на броју“, што би рекао наш народ. Но, да ли ствари баш тако стоје?
    Пре свега, на заједничкој фотографији свештеника епархије канадске са владиком Георгијем видимо и двојицу свештеника у сивим мантијама. Шта то говори? Можда је широј читалачкој публици непознато да када су се у Српској Цркви пре двадесетак година појавили новотарци, сиве мантије биле су главно обележје по коме их је било лако разликовати од правоверних свештеника. Ми, свакако, не тврдимо да су свештеници на слици новотарци, али би неопростиво било веровати да сви свештеници у тој епархији воле свог владику, да ни један међу њима није новотарац, или среброљубац и да ни један није љагао владику у новинама.

    Недавно смо коментарисали изјаву једног екуменисте форумаша који је отворено рекао да оно што није учинила теологија, учиниће биологија. Тачније, са света одлази један по један свештеник „старе гарде“, а на њихово место долазе млађи. А одакле долазе и какви су ти млађи? Долазе са богословских школа које су у рукама папофила. Одатле долазе испраних мозгова и јересима затрованих душа. Шта више, у богословијама и на (некада) православном Богословском факултету у Београду, међу њима се ствара чврсто братство (наравно, не православно!), и дубока приврженост и оданост својим професорима. Кад такви дођу у епархију правоверног епископа, то је више или мање* пета колона која ће му кад-тад радити о епископском трону и чину. Неки ће од њих после овог нашег осврта обући уместо сивих црне мантије, али ће остати то што јесу. То су „спавачи“ који ће на миг својих професора Атанасија Јевтића, Иринеја Буловића, Игњатија Мидића, Амфилохија Радовића и осталих извршити најнечасније дело издаје, мислећи притом да Богу службу чине.

    Још једанпут понављамо: једну од кључних улога у рушењу рођеног брата владике Георгија, владике Константина, одиграо је поповски лоби.2 То је довољна опомена владики Георгију, али и прочим правоверним владикама да обрате већу пажњу на новотарце у својим редовима.

    ______________

    1 Ово „мање“ рекли смо због оних који гордо мисле да ће и после студирања Богословског факултета у Београду остати православни. Наравно, што је људима немогуће Богу је могуће (човек се може и на самрти покајати и спасити). Али, децо, памет у главу! „Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење“, каже Свети Апостол Павле (Рим.10,10). Не могу се изговарати зизјуласовско-мидићевске јереси и хуле да би се добила прелазна оцена, и притом се веровати да се иде спасоносним путем.

    2 Ево како, на пример, ствари функционишу: свештеник учини нечасно дело, владика жели да га санкционише и премести на другу парохију, економски мање уносну или провинцијску. Поп тада, често под притиском породице, почиње грчевито да се бори против свог епископа, не презајући ни од чега, само да би остао на парохији у којој се живи као „бубрег у лоју“. Онда наступа тобожња брига таквих попова за духовно стање у епархији, за низак проценат верника на богослужењима, за одлазак верника у секте, за неморална дела епископа, за проневеру новца итд. Дакле, крећу све оне приче које се лако могу примити у народу. То је ситуација где почињу да се преплићу интереси попова „традиционалиста“ среброљубаца и новотараца, који под диригентском палицом моћног екуменистичког Синода руше и сургунишу епископа антиекуменисту и антиновотарца, или му „ломе кичму“, како би се о таквим работама префињено изволео изразити епископ бачки Иринеј Буловић.“

    http://borbazaveru.info/content/view/6455/1/

    Свиђа ми се

  2. „Саопштење за јавност свештеничког братства Српске православне епархије канадске
    Саопштење за јвност Свештеничког братства Српске православне епархије канадске поводом напада на Епископа канадског и лажних позивања на изјаве свештеника Епархије у медијима у Србији

    Као једини истински чувар закона Божијега на бранику свега што је свето и миломе Богу приступачно, данас можда више него икада, Православна црква трпи нападе и злобу овоземаљских моћника и оних који су од Бога отпали. Наша Српска православна црква, у Богом чуваној Епархији канадској, није поштеђена тога.

    Епископ канадски господин Георгије већ три деценије постојано подноси нападе од стране богоотпадника и богобораца сведочећи истину Христову,„старајући се држати јединство Духа у свези мира“ (Ефес. 4, 3). И ових дана смо сведоци тенденциозног и лажног оптуживања нашега драгога Владике. Као некада мачем, тако данас пером ударају легиони лажних душебрижника и моралиста по плећима онога који на овим просторима сведочи Бога и љубав Његову. Новине због тиража и профита по својим страницама исписују речи које је верноме човеку гадно поновити. Сензационално објављују глупости при том користећи се лажима, наравно, научени од стране оца лажи.

    Истине ради, ми, грешни и ничим достојни свештеници Епархије, обраћамо се јавности овим поводом, посебно понукани писањем београдских „Вечерњих новости“, које су позивају на свештенике Епархије као извор информација.Потврђујемо да никада нико од нас није дао било какву изјаву поменутим нити било којим другим новинама поводом напада на архијереја Српске православне епархије канадске и да сви свештеници Епархије стоје уз свог Епископа. Као клирици Епархије канадске, познајући драгог нам Владику, можемо посведочити о љубави, трпљењу, вери, бризи за свештенство и верни народ поверене му Епархије. Чак и у критици према нама свештеницима увек се осети љубав којом Епископ исправља погрешке оданих му саслужитеља и сапатника.

    У новинама се могу прочитати лажи оних који свесно износе неистине зарад рушења поретка Цркве и увођења протестантског духа у заједницу са Богом. Томе у Православној цркви нема места. Кажу да су храмови празни, касе пусте, свештенство окренуло леђа Епископу…

    Тешко је одредити која је од ових лажи већа! Верујемо да не постоји епархија у Српској православној цркви у којој су храмови за време молитве испуњени као у нашој. Не знамо проценте и односе у процентима између Срба који долазе на молитве и оних који не иду у храмове, али знамо да су богомоље наше испуњене и да од народног давања и ми свештеници, и породице наше, сасвим лепо у овој земљи живимо. У целој Канади десет пута је мање Срба него у Београду. Тврдимо, а новинари вечерњих или било којих других ноћних новина из Србије нека дођу и увере се: у овдашњим храмовима сразмерно је више верника него у српском престоном граду, млађих нарочито.

    О новцу не волимо да говоримо, али ако морамо, рећи ћемо ово: једина Епархија у којој свештенство прима плату, има осигурање животно, пензионо и здравствено и не мора да се брине о прехрањивању породице већ се може посветити духовном раду је Епархија канадска. Да су касе празне, ово не би било могуће ни замислити а камоли остварити. А све то захваљјући напору и жртви верника. Јер све што се подигло овде, од верника је. Ниједан једини цент није дошао од државе Канаде нити са било које друге стране.

    На крају, да проговоримо реч или две и о јединству свештенства и Епископа, духовног родитеља свих нас. У Епархији канадској никада није постојала никаква подела, нема ту група или „свештеничких кругова“. Постоји јерархија, постоји Епископ и верно му свештенство, и постоји јединство у вери и љубави! Сваки од нас својим ауторитетом потврђује истинитост ових речи.

    Нека би Господ Преблаги поживио нашега Епископа господина Георгија на многаја љета да правилно управља речју истине Господње. Амин.

    Свештеници Српске православне епархије канадске

    (потписи свештеника похрањени код архијерејских намесника):

    Протојереј-ставрофор Василије Томић, архијерејски заменик, парох парохије Св. Арх. Гаврила, Торонто, члан Црквеног суда;

    Протојереј-ставрофор Живорад Суботић, архијерејски намесник источноканадски, парох шербрушки, члан Црквеног суда;

    Протојереј-ставрофор Првослав Пурић, парох трећи торонтски;

    Протојереј-ставрофор Милутин Вељко, парох први торонтски;

    Протојереј-ставрофор Мирољуб Тодоровић, парох при храму Св. Ћирила и Методија, Гвелф;

    Протојереј-ставрофор Васа Пејовић, парох лондонски;

    Протојереј-ставрофор Љубомир Рајић, парох други торонтск и администратор парохије Св. Василија Острошког у Халифаксу, секретар Црквеног суда;

    Протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић, парох едмонтонски;

    Протојереј-ставрофор Војислав Павловић, парох цркве Св. Николе, Бартон, Хамилтон;

    Протојереј Милојко Димитрић, парох западнохамилтонски;

    Протојереј Обрад Филиповић, архијерјски намесник западноканадски, парох калгарски;

    Протојереј Златибор Ђурашевић, парох оквилски;

    Протојереј Радован Марић, парох риџајнски и администратор парохије Св. Петке у Саскатуну;

    Протојереј Десимир Видовић, парох цркве Св. Архангела Михаила, Ванкувер;

    Протојереј Горан Гојковић, парох цркве Св. Георгија, други парох за Киченер-Ватерло;

    Протојереј Малиша Миловановић, парох први ванкуверски;

    Протојереј Душан Гњатић, парох цркве Св. Тројице, први парох за Киченер-Ватерло;

    Протојереј Јовица Ћетковић, парох виндзорски при храму Св. Димитрија;

    Протојереј Милан Јовановић, парох виндзорски при храму Успенија Пресвете Богородице;

    Протосинђел Василије (Гавриловић), духовник манастира Св. Преображења у Милтону;

    Протонамесник Александар Гујаничић, парох отавски;

    Протонамесник Ђуро Самац, парох источнохамилтонски;

    Протонамесник Ђорђе Цимеша, парох монтреалски;

    Протонамесник Милош Пурић, парох четврти торонтски;

    Јереј Александар Црногорац, парох винипешки;

    Јереј Марко Радмановић, парох други ванкуверски;

    Јереј Јован Марјанац, парох при храму Св. Апостола Петра и Павла, Садбари;

    Протојереј-ставрофор Лазар Вукојев, администратор парохије Св. Илије у Нијагара Фалсу;

    Протојереј-ставрофор Михајло Додер, црквено-судски тужилац, канцелар Епархије за међуцрквене односе;

    Протојереј-ставрофор Мирослав Дејанов, администратор парохије Св. Илије у Келони;

    Ђакон Стефан Икономовски, ђакон Епископа канадског;

    Ђакон Дамјан Радојичић, ђакон при храму Сабора српских светитеља у Мисисаги.“

    http://istocnik.com/vesti/551-saopstenje-za-javnost-svestenickog-bratstva-spr-eparhije-kanadske.html

    Свиђа ми се

  3. „Уредништво: Зашто екуменисти и новотарци отпочињу прогон владике Георгија
    Поштовани посетиоци,

    Дужни смо да вам упутимо једно важно упозорење: рушење канонског поретка у СПЦ наставља се огромном брзином. Овог пута, новотарско-екуменистички издајници православне вере, који се служе патријархом Иринејем, решили су да се обрачунају са владиком канадским Георгијем.

    Оптужбе су, као и увек, моралне природе, уз приче о трошењу пара (исти модел се примењује од случаја владике Артемија, коме су, уместо моралних преступа, приписали „излапелост“ и неспособност да управља епархијом).

    Ми ћемо ових дана подробно тумачити све што се збива у случају владике канадског, а сада вас подсећамо на један интервју владике Георгија из кога се види зашто он мора биту уклоњен. Запамтимо: морални преступи јесу саблажљиви, и они заслужују канонске казне, али се лаика – мирјана они не тичу, и по канонском праву Цркве мирјани немају право да се одвајају од епископа због њихових моралних преступа. Међутим, мирјане занима и мора их занимати чистота православне вере и богослужбеног поретка. Новотарци у СПЦ не само да уводе јереси и руше богослужење, него се не могу похвалити никаквим моралом (довољно је само погледати преступе Григорија захумско – херцеговачког, па схватити да се у случају владике Георгија не ради ни о каквој борби за морал у СПЦ, него о уклањању оних који сметају унијаћењу СПЦ. Григорију је све допуштено јер је новотарац и амерички човек!). Ово је још једна од лажних прича у СПЦ, као она о „босанском лобију“: „босански лоби“ им смета ако је православан и националан, али кад су Босанци новотарци (Григорије захумско – херцеговачки, Максим амерички, Фотије и Порфирије који су пореклом из Босне) они ником не сметају као „босански лоби“.

    Дакле, читаоци, ево одломака из разговора с владиком Георгијем, због кога га, после четири године, гоне и саслушавају, спремајући да га „умирове“ као и његовог брата Константина, на чије место је дошао Иринеј Буловић, који нештедимице отима приходе српских црквених општина у Европи и одузима им аутономију вековима стицану (како је урадио у Бечу), а све уз помоћ попова – издајника вере православне. (Успут, да питамо како је он поставио за епископа новотарца – екуменца Андреја Ћилерџића, за кога већ и врапци на грани знају да је скидао мантију – о другом да и не причамо! – и вратио се у отаџбину своје мајке, Немачку, да ради за Немце? Да ли су ту гледани канони? Или као што, деценијама, свог бившег монаха Силуана штити иако се оженио, и даје му да преводи са „јелинског“? Наравно, ми то не бисмо ни помињали да се новотарци, увек кад неког треба рушити, не позивају на каноне. ДА БОГ ДА ИМ БОГ ПО КАНОНИМА СУДИО, А НЕ ПО МИЛОСТИ СВОЈОЈ, ако се не покају и и не врате Христу, исповедајући јавно све саблазни које су Цркви учинили!)

    + + +

    ИЗВОД ИЗ ИНТЕРВЈУА ЕПИСКОПА КАНАДСКОГ ГЕОРГИЈА

    Пре три године Сабору СПЦ упутили сте један веома интригантан текст о литургијском богослужењу, који, изгледа, нису подржале све владике. Какав је сада Ваш став о служењу литургије са увођењем новотарија, коју већ заговарају и практикују поједини епископи СПЦ?

    Не само да сам упутио допис, већ сам и остао при том мишљењу. Послужићу се сада неким другим мишљењима о тој теми, да не цитирам самог себе:

    – Реформа спољашње богослужбене праксе без унутрашње обнове хришћана је јалова.

    – Повратак древим богослужбеним праксама немогућ је без поимања разлога због којих су их Свети Оци измијенили.

    –У тим покушајима да се вратимо на ранохришћанске литургије не смију се превиђати историјски развој и богатство литургије.

    – Повратак древним литургијским формама без одговарајућег повратка пастирској пракси светих отаца није литургијска реформа, већ напредујуће посветовњачење.

    – Подвижнички живот (не схоластика) је неопходан предуслов свакога учествовања у божанској литургији.

    – Литургијска обнова је смислена само онда када је надахнута исихастичким предањем Цркве и када долази од духовно обновљених људи.

    Ове мисли митрополита јеротеја Влахоса довољне су да се схвати зашто треба поштовати предање наше Српске Цркве, што је, уосталом, и одлука Сабора. Те одлуке се, нажалост, неки не придржавају. Поједини је схоластички извитоперују, па испада да је “традиционално” оно што је било у првим вијековима хришћанства. А ко то са сигурношћу зна и може да тврди? У Светом писму апостол Павле нас учи: “Сјећајте се својих старјешина који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајте на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.” (Јев.13, 7.) Нажалост, сада су мјеродавнији неки који се нису исказали вјером већ ријечју, али ко зна њихов свршетак.

    Како гледате на тренутне прилике у Епархији рашко-призренској и на разрешење владике Артемија?

    Предалеко сам од Отаџбине да бих тачно знао о чему се ради. Знам да је Владика Артемије постојано био и опстајао тамо у све године рата, разарања, паљења, рушења светиња. један од његових монаха је и страдао у Манастиру Светог Марка. Име Владике Артемија је познато широм дијаспоре. Његов рукосад монаха је знатан у Српској Цркви. Надам се да ће се исправити неке грешке и да ће он и даље бити на бранику Косова и Метохије.

    Уз интервју владика Георгије доставио нам је и свој став о прогону владике Артемија:

    Јавно сам саопштио свој став да није у реду шта се чини са владиком Артемијем.

    На Сабору СПЦ изнео сам аргументе који упућују на политичке мотиве разрешења (прогона) владике Артемија.

    Прво, овај Преосвећени владика мисли да је узрок прогањања владике Артемија његова јавно исказана недобродошлица Џејмсу Бајдену, потпредседнику САД, да посети свету српску земљу Косово и Метохију. Рашко-призренски епископ Артемије свој јавно изнет став образложио је бруталном кампањом г. Бајдена да се Србија и Косово и Метохија бомбардују 1999.

    Други “гријех”, који је владика Георгије иницирао, јесте отворено писмо епископа Артемија господину Борису Тадићу, председнику Србије.

    Трећа, лични однос (сукоб) владике Артемија са г. Богољубом Шијаковићем, министром вера у влади Србије, преточио се у оптужбу владике Артемија.

    Епископ канадски Георгије

    Извор: Часопис „Људи говоре“, Торонто (Канада), бр. 10, јесен 2010, стр. 165 – 170.“

    Свиђа ми се