Како је велик страх од Истине!

Драган Симовић

 У окружењу вековних непријатеља, како један народ да опстане и да буде свој!?

Како да расподели божанско дејство и на вечите одбрамбене ратове и на узвишена уметничка и духовна дела?!

Срби су јединствен народ на целоме свету, између осталог и стога, што у свом окружењу, што на својим границама, имају највеће непријатеље словесног човечанства!

И заиста, вековни непријатељи Срба нису само непријатељи Србства, већ су они непријатељи целе једне узвишене расе, која је столећима бивала покретачка снага на свим пољима Ума и Духа!

Сви злочини над Србима и противу Срба, били су, уистини, и злочини над свеколиком аријевском расом!

Занимљиво је, и чудновато, да о овој Истини нико од словесних и просвећених Срба, није до сада говорио!

Све време је србско племство, попут ноја, завлачило главу у песак, просто не желећи да сагледа и освести ову Истину!

Због тога што је србско племство (а то је оно што бисмо назвали културном и духовном елитом!), скривало ову Истину од својега народа, србски је народ, у двадесетом веку, био највећа жртва свих ратова и пошасти!

Додуше, оно што називамо србским племством, није никада ни бивало истинито племство србскога народа, зато што су сви они, будући школовани и образовани на Западу, унапред, још као школарци, припремани и спремани да скривају свеколику Истину о својему народу.

Знања стицана на Западу немају духовну ни ширину ни дубину (а никада већ нису ни следила Божанску Осу!), тако да и после свих завршених западних школа, човек није дорастао божанским задацима, нема усађено начело одговорности пред родом и племеном, нити, пак, играђен карактер, поетику живота и живљења!

Ако желимо да будемо у Истини, а морамо, онда ћемо рећи, да је управо србско племство одговорно за три милиона мученички убијених Срба у двадесетом веку!

Зашто је одговорно?

Зато што није на време, у прави час, јавно говорило, што није писало и објављивало књиге, управо о овоме – да су Срби у окружењу човеколиких звери!

Ни дан-дањи, нико од србских интелектуалаца, нико од србских академика, нико од школованих и образованих Срба, нико од србских политичара, не говори о овоме.

Просто је невероватно, како је велик страх од Истине!

Али има још нешто што ме чуди!

Чуди ме сам србски народ!

Просто не могу да поверујем, да после свих погрома и јама по Херцеговини, да после свих распињања и клања, да после најгрознијих злочина из окружења, Срби нису стекли макар природну, ако не већ божанску мудрост, те да једном за свагда омудре, да се једном заувек удруже и уједине против свег тог звериња у људскоме обличју!

Зар је могуће да Срби и даље буду југо-носталгични, да и даље верују у ватиканско-усташко братство и јединство?

Еј, моји Срби!

Ви нисте само наивни, већ и бесловесни!

Никада врана неће испилити сокола!

Ако су им дедови били кољачи, знајте да ће они бити још већи кољачи!

Само србска војска може да брани србски народ!

Они који су, у име прича о демократији, уништили вашу војску, знајте да вас потајно, потуљено и лукаво, поново припремају као јањце за кланицу!

Зар је могуће да им још увек верујете?!

Ако им верујете, онда ви нисте одговорни не само према својој деци, већ према Животу самоме!