Швајцарски медији: „Политика ризика“ – Ко је крив за Први светски рат?

Историчар Ђорђе Бојанић СВЕ ГРАЂАНЕ СВЕТА подсећа на „ЈЕЗИВЕ БРОЈКЕ КОЈЕ БИСМО ТРЕБАЛИ ЗНАТИ!!!“: СРБИЈА ЈЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ ИЗГУБИЛА 1.247.435 СТАНОВНИКА ИЛИ 28 % ЦЕЛОКУПНОГ СТАНОВНИШТВА

Укупно је Србија изгубила у Првом светском рату, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., што војника што грађана, 1.247.435 лица, односно 28 % од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год.

Србија је у Првом светском рату претрпела више него иједна друга учесница тог рата.

У Првом светском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 посто од укупног броја становника или 30 посто свих мушкараца, а 83 посто мушкараца у доби између 18 и 55 година.

Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

До септембра 1915. године било је погинуло 172.508 војника, приликом преласка преко Албаније 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916/7/8. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34. 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године.

Што се тиче цивилног становништва, они су износили 845.000.

Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/15 однела је 360.000 душа.

У ТЕКСТУ КОЈИ ЈЕ ОБЈАВЉЕН У ШВАЈЦАРСКИМ НОВИНАМА НЕ ПОМИЊУ СРБЕ КАО ЖРТВЕ РАТА!!! НЕМА ИХ! КАКВА СРАМНА ПОДВАЛА ЧИТАОЦИМА, ЉУДИМА, ИСТОРИЈИ! НА ОВО БИ ТРЕБАЛО ДА РЕАГУЈУ НАШИ ИСТОРИЧАРИ, СРБИ У СВЕТУ, ТО НЕ СМЕМО ДОЗВОЛИТИ ЗБОГ ПОШТОВАЊА ТИХ ЖРТАВА КОЈЕ СУ ЕВИДЕНТНЕ, ПОСТОЈЕ, А НЕКО НАМЕРНО ХОЋЕ ДА ИХ ИЗБРИШЕ!!!

ПРЕВОД ОВОГ МЕДИЈСКО-МАНИПУЛАТИВНОГ ТЕКСТА СА ФОТОГРАФИЈАМА ПРЕНОСИМО У ЦЕЛОСТИ, У НАСТАВКУ…  Превод за ФБР урадио Милан Зарић, оснивач портала  www.anti-censura.com

*повезани текстови:

+ Градоначелник Лондона: Немци, нису Срби криви за рат већ ви!
+ ШОКАНТНО ОТКРИЋЕ АКАДЕМИКА ДРАГОЉУБА ЖИВОЈИНОВИЋА – ДУГА ИСТОРИЈА АНГЛОСАКСОНСКОГ РАЗБИЈАЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ!
+ Писмо годинама скривано од јавности – доказ да је Први светски рат планиран пре сарајевског атентата
+ Др Јелена Гускова: “Са Србијом треба окончати, и управо сада”
+ У сусрет 100-годишњици ослобођења Старе Србије
+ Др Драгољуб Живојиновић – КАЖЊЕНИ СМО ВЕКОМ СОПСТВЕНИХ ЗАБЛУДА
+ Шта Срби морају да знају да би опстали
+ Украдена историја Срба: УНИШТАВАНА, ПАЉЕНА, КРАДЕНА, СИСТЕМАТСКИ ЗАТИРАНО ПОСТОЈАЊЕ СРБСТВА…
+ СТРАДАЊЕ СРБСКЕ ПАМЕТИ: КУЛТУРЦИД
+ Документи немачке владе доказују америчке планове за уништење Србије… (у прилогу оригинална преписка)
+ Француски генерал Пјер Галоа: Истина о бомбардовању Србије 1999 (видео)
+ Немци о Србима: опроштајна проповед бившег дворског свештеника (евангелиста) немачког цара Вилхема Другог

10.01.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

Аустријски престолонаследник, надвојвода Франц Фердинанди његова супруга Софи 28/06/1914 у Сарајеву (Босна и Херцеговина) пар тренутака пре смртоносног напада.

Милиони људи је погинуло у Првом светском рату. Историчари тумаче покољ, као пан-европски неуспех – и упозоравају на извлачење погрешних закључака.

Први убица је промашио планирану мету 28.јуна1914. године у десет сати, па је аустријски надвојвода, Франц Фердинанд, избегао атентат за длаку, бомбашком нападу у Сарајеву. Престолонаследник руком пресреће бомбу

, која падајући иза аута повређује пратиоца. Посета је била обављена, као што је планирана. Након пријема, Франц Фердинанд, инсистира да посети, једног од повређених у болници – то је била фатална одлука.
У кафићу у босанском граду, у међувремену, седи про-српски националиста Гаврило Принцип. Он је разочаран. Напад

на омраженог Хабсбурга није успео, док је његов саучесник Недељко Чабриновић, већ у полицијском притвору. Али изненада он види конвој са нећаком цара Фрање Јосифа; док је конвој пролазио, деветнаестогодишњак, хита према отвореном аутомобилу. У последњем тренутку он испаљује хице из пиштоља, који су били смртоносни по Франца Фердинанда и његову супругу Софи.

Карта Сарајева и место атентата на аустроугарског престолонаследника, надвојводу Франца Фердинанда, 28. јун1914.
Слика: АП

Беч реагује непопустљиво. Уз подршку Немачке, Аустрија у почетку позива да Влада Србије, која је осумњичена за напад, изложи разјашњење. Дана 28.јула, Дунавска монархија, објављује рат конфликтној Србији. Дана 1. августа, немачки цар Вилхелм, потписује уговор подршке  Аустрији ту настаје општа мобилизација – ускоро ће цела Европа бити у пламену.
Да ли је могао рат да се избегне или је у лето ’14- све указивало на конфронтацију? Да ли је Европа „склизнула“ у рат? Британски ратни премијер, Дејвид Лојд Џорџ је тврдио, да је од стране немачке и њених фантазија о светској моћи, изазвана дискусија о узроцима, која се наставља до данашњег дана.
Месецима пре стогодишњице почетка рата, историчари и политички научници пишу у новим књигама, како регионални сукоб може утицати на светске размирице. Да ли аустралијанац Кристофер Кларк то описује у својој књизи, „Слипвалкерс,“ или Херфриед Мунклер у укупној презентацији „Великог рата“ или Оксфордски професор Маргарет Макмилан, са својим каузалном истраживањем, „Рат није завршен мир“? Први светски рат држи научнике још увек у загонетки.
Историја рата је у великој мери осветљена. Не треба очекивати револуционарна нова открића из истраживања. То је све о тумачењу догађаја, који су кључ за разумевање 20. века – представљено у одлукама кабинета и налозима, уговорима, и стратешким плановима, такође.
Први светски рат, и експерти се слажу, био је почетак ере насиља, који је трајао све до краја Другог светског рата и пада нацистичког режима. Ко је био главни кривац? То је такође, дуг период неспорно: Немачко царство са својом потрагом светског гласа и својом жељом за „местом под сунцем“ поред колонијалних сила. Са убрзаном изградњом поморске флоте и „Сшлиефен плана“,којим је предвиђено брзо војно потчињавање Француске, „изрежирали“ су сцену за сукоб са европским ривалима много пре 1914. – Пруској елити рат није био судбоносан, тј.“исконска катастрофа“, али на мети Берлина био је „улог за светску силу“, написао је историчар Хамбург Фритз Фишер (1908.-1999.), и на тај начин изазвао, да први историчари расправљају после 1945. год у Немачкој. Инспирисано дубоко посегнулим немачким друштвом шовинизма, национално руководство војних и државних секретара одлучили су да, са закашњењем међуколонијалним силама, нападну Европу.
У ствари, Немачка се играла са ватром, јер је“Царте Бланше“ изложио, акцију против Србије након убиства (атентата) у Сарајеву. У Берлину, било је јасно да Русија неће прихватити војни пораз, јер је њихов штићеник Србија. Канцелар консултант Курт Риезлер, забележио је у свом дневнику, кључни документ за узрок овог истраживања, „политике обрачунавања ризика“ након рата.

Убијени цивили и војници, зараћених страна у првом Светском рату.
Слика: АП

Фишер је такође национални конзервативни историчар, као што су Герхард Ритер и политичари попут канцелара Лудвига Ерхарда и Франца Јозефа Штрауса, који су били на барикадама. Конкретно, теза о континуитету елита Царства и нацистичког режима је изазвала насилне протесте. Фишер је накнадно потврдио Версајски уговор, у којем су победници из 1918. – немачки, њихова је искључива одговорност, чврсто уписана у рату – речено је из конзервативног кампа.
Али историчари су се одавно удаљили од Фишерове тезе. „Немци нису планирали Други светски рат, они су заправо били прилично неспремни за ратовање“, рекао је војни историчар Сонке Неитзел, професор, у Лондонској „Економској школи“, у интервјуу за „Историју у шпигелу“. Немачка није имала ратне циљеве у августу 1914. Тек када је избио рат заиста, разматрали су и углавном правили кругове потенцијалних анексија.
Политолог, Херфриед Мунклер повлачи везу између Фишерових – теза и успостављања демократије у Немачкој после 1945. Он говори о „погрешном уверењу“, да је „нови европски поредак створен за конфликт, као и 1914.год од стране светских сила“. Југословенски распад и ратови 1991. били су за јасну опомену; „На дужи рок, `Фишерове – тезе`, су биле, као политичка средства за смиривање, а која су направљена, неопрезно, ка стабилизованим, сталним областима сукоба у Европи“, написао је научник на Универзитету „Хумболт“.
Кристофер Кларк је рекао у свом бестселеру „Месечари“, у оквиру пан – европске кризе у 1914. године да: „Избијање рата 1914. није трилер Агате Кристи“, пише Кларк. „На крају, крив неће бити ухваћен на делу, од стране леша“.
Избијање рата је била трагедија, а не злочин, пише Кларк. Без обзира да ли у Лондону, Паризу, Бечу, Берлину или Москви – свака влада је имала прилику, да се заустави ескалација. Монарси, војни министри и дипломате су могли да зауставе кулминирање сукоба, али се одуговлачило њихово преговарање, те је војни сукоб био неизбежан на крају.

Извор:
http://www.bluewin.ch/de/news/wissen—technik/2014/1/8/-eine-politik-desrisikosweristschuldamerstenweltkrieg.html