Да Албанци не желе суживот са Србима, одавно су показали, јер најбољи пример за то је чињеница да ни после скоро 15 година нико од прогнаника не сме ни да помисли на организовани повратак својим кућама.

Разлог за то је недостатак слободе кретања, небезбедно окружење, порушене куће, узурпирана и спаљена имовина, нерешена инфраструктура, недостатак посла, неповерење у тзв. Косовске институције. Али свакако и институционално одвраћање од сваке евентуалне намере за повратком. Некакво „косовско министарство за повратак“ је уствари министарство за одлазак јер се тим послом баве људи који нису са простора Косова и Метохије и људи који су својеврсни туристи.

А што се Републике Србије тиче она никада није имала јединствену националну стратегију за решавање овог, једног од најбитнијег, националног питања.

Али оно што посебно брине све јесте то да се наставља обрачун и са покојним Србима. Много је надгробних споменика до сада порушено и оскрнављено а последњи у низу је споменик Лазара Вучковића у Горњем Селу, једног од најпознатијих Косовскометохијских песника.

После протеривања више од 100 Срба из овог села у општини Призрен, који се данас сналазе како знају и умеју широм Србије, сада следи и обрачун са мртвим Србима.

Свима који живе на КиМ ова порука је јасна и она гласи: Срби, немате шта да тражите у независној „држави Косово“.

А наша порука њима је једноставна и једино могућа: Косово и Метохија је Србија и тако ће заувек остати.