Босна и Херцеговина, децембар 1995.: НАТО и „помоћници“ Алије Изетбеговића
Првобитно је било планирано да план мировног регулисања у БиХ спроводи контигент од 60 хиљада војника и официра НАТО-а. Затим је објављена цифра од 90 хиљада. Од њих само 20 хиљада у Босни, 5000 у другим регионима бивше Југославије, 3000 помоћног и услужног персонала и 9000 на носачима авиона и авионима. Скоро 40 хиљада војника упутио је Пенгагон у регион конфликта. Као подршку они су добили 150 тенкова Абрамс, 250 оклопних транспортера и 50 брзих хеликоптера Апач и другу савремену војну технику. Дејтонски споразум потписан 14. децембра у Паризу предвиђао је повлачење свих незаконитих формација из Босне.
17.12.2013. Константин Качалин, интернет редакција Гласа Русије
Око 3000 муџахедина три и по године ратовало је на страни Алије Изетбеговића. Добро припремљени и искусни ветерани добровољци из Авганистана, Алжира и других муслиманских земаља ретко су се видели. За њихово присуство сви су знали, али нико никада није могао са њима се се сретне. Сваки пут када сам долазио у Сарајево званично сам се обраћао војном руководству да добијем дозволу за одлазак у Зеницу. УН су говориле да је тамо центар припреме муџахедина и да су они практично газде у том граду.
Хтео сам да их видим својим очима. Али, нажалост, ни једном новинару, тим пре из Русије, није пошло за руком да пробије бирократски зид. Наравно, мало ко је хтео да се за исламске добровољце у Босни сазна детаљније. 3000 људи рекло би се да није много. Али узимајући у обзир њихова искуства, знања и фанатизам, могла је да се замисли моћ ових професионалаца. Када су у октобру 95. године УН миротворци убили једног од њих зато што је претио оружјем британској патроли, муслимански терористи су се заклели да ће приредити терор сваком невернику из УН.
Американци очигледно нису хтели никакве провокације у Босни. Покушај да се успостави стабилност у региону није требало да се суочава са јавним отпором. Мада је Пентагон дао јасне указе својим војницима како и где да комуницирају са локалним становништвом, указавши да у случају непотчињавања отварају ватру ради поражавања, без муџахедина Амерканцима би било лакше да уводе ред. Алија Изетбеговић је обећао, још до доласка основног контигента, да ће муџахедини напустити границе БиХ. Али Изетбеговић и његове специјалне службе дуго су варали Американце, понављајући сваког дана да су сви добровољци из арапских земаља већ напустили земљу и вратили у домовину.
Очиглендно је да Бил Клинтон није превише веровао у гласине, изјаве „стрике Алије“. У Вашингтону се одавно знало за право стање ствари и затварали су очи на очигледне ратне злочине од стране Изетбеговића и његовог тима. Муслимански мри је помагао Босни све године рата.
И све то се дешавало уз прећутни пристанак ЦИА-е и других специјалних служби САД. Њима је тих година било главно да се утврде на Балкану – за почетак под заставом УН, затим под заставом НАТО-а. Американци имају такву традицију да дођу на кратко а остану заувек.
Тих децембарских дана 1995. године схватио сам да се ради тога војска припрема за услове цивилне службе, примењено према ситуацији биће потребно много времена. И не само зато што је криза тада стекла форму неизлечиве болести. Био сам просто уверен да ће много сложености бити у предаји власти од једних политичара другим. Јер у том рату је зарађен велики капитал. И ко од руководства хоће да се повуче и од милијарди долара намлаћених на рату у Босни. Већ касније моје претпоставке су се потврдиле – тим Изетбеговића је зарадио на свему и за време блокаде Сарајева од сиромашних демократа претворио се у врло богате и утицајне људе, који су оставили својим најближим рођацима не само власт, већ и врло приличне рачуне у банци.
Категорије:ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, ИЗДВАЈАМО, Напад на уставни поредак, Новости, ПОЛИТИКА, РЕГИОН, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…