Народна Скупштина усвојила Резолуцију: Што пре у ЕУ

Скупштина Србије усвојила је вечерас Резолуцију о улози Скупштине и начелима у преговорима о приступању Србије Европској унији (ЕУ). За резолуцију, у чијој преамбули се наводи да је „стратешки циљ Србије да постане пуноправна чланица ЕУ“, гласало је 158 посланика, док је девет посланика Демократске странке Србије гласало против. ДА СЕ ПОДСЕТИМО: Процес стабилизације и придруживања наше земље Европској унији формално је започет 2001. године. Народна скупштина усвојила је, 13. октобра 2004. године, Резолуцију о придружењу европској унији. Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазни трговински споразум потписани су 29. априла 2008. године у Бриселу а Народна скупштина их је ратификовала 09. септембра 2008. године. Од 1. фебруара 2009. године Србија једнострано примењује прелазни трговински споразум, који је у децембру исте године одмрзнути од стране ЕУ, а14. јуна 2010. Савет министара Европске уније, одлучио је да одмрзне ипроцес ратификације ССП. Европски парламент је ратификовао ССП 19. Јануара 2011. године. Председник Србије је у децембру 2010. године поднео захтев за чланство у ЕУ. У Народној скупштини, изменама Пословника од 30. маја 2003. године, установљен је Одбор за европске интеграције. Након распада Државне заједнице Србија и Црна гора, 2006. године, Народна скупштина преузима надлежности које је до тада имала Скупштина Србије и Црне Горе у вези са европским интеграцијама, тако да је формирано Одељење за европске интеграције.

Стручњаци из разних области упозоравају на опасност уласка земаља које још нису у организацији ЕУ, видљиво је и искуство источноевропских земаља, да убрзана интеграција у ЕУ не само да значи губљење знатног дела националног суверенитета у различитим областима, него и води до стављања целокупне социјално-економске и фискалне политике под контролу међународних финансијских институција. Управо то чека и Србију у случају убрзаног спровођења интеграционог модела који предлаже Брисел. Оштар критичар америчке домаће и међународне политике, Џералд Селенте је стални саговорник највећих америчких и руских ТВ станица и штампаних медија, као што су Си-Ен-Ен, „Њујорк пост“, „Ју-Ес-Еј тудеј“, “Раша тудеј”… директор Института за истраживање трендова у Њујорку својевремено је рекао: „Настојања Србије да по сваку цену избори чланство у Европској унији су потпуно беспотребна, с обзиром на то да је велико питање колико ће та организација још постојати. – Србија не може да избегне судбину осталих источноевропских  земаља – каже Селенте. – Оно што можете да урадите је да смањите државне трошкове што је више могуће, да се не задужујте код ММФ-а и да улажете у пољопривреду и производњу здраве хране. Обичан човек, не само у Србији, већ и у целом свету, би требало да постане што је више могуће независтан од система, односно да самостално узгаја сопствене намирнице и енергенте.„

16. 12. 2013. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Карикатура: Јово Шкомац

Преносимо интегрални текст Резолуције:

1. Народна скупштина потврђује да је циљ Републике Србије у преговорима о приступању стицање пуноправног чланства у Европској унији у најкраћем року. 2. Народна скупштина позива Владу, која је надлежна да води и координира преговоре о приступању Европској унији, да то чини одговорно и ефикасно, водећи рачуна о заштити националних интереса.

3. Народна скупштина својим активним деловањем настоји да допринесе успешном вођењу и што скоријем окончању преговора о приступању Републике Србије Европској унији, уважавајући и унапређујући вредности и начела на којима Европска унија почива. 4. Народна скупштина истиче обавезу испуњења свих неопходних критеријума за чланство у Европској унији, који су темељно дефинисани од Европског Савета у Копенхагену и Мадриду, у складу са опредељењем Републике Србије да доприноси изградњи функционалног, одрживог и ефикасног система Европске уније. 5. Народна скупштина указује на важност да се преговори о приступању Републике Србије Европској унији воде са циљем да се обезбеди брз и стабилан економски раст, водећи рачуна о заштити привредних грана које су од виталног интереса за Републику Србију у условима тржишне економије. Нарочиту пажњу треба посветити успостављању одрживог развоја и повећању конкурентности привреде Републике Србије кроз спровођење економских и друштвених реформи, завршетак процеса привредне транзиције, развијање економије засноване на знању и остваривање стабилног финансијског и макроекономског окружења. 6. Народна скупштина указује на значај да се преговори о приступању Републике Србије Европској унији воде са циљем достизања благостања, пуне социјалне сигурности и бољег живота грађана Републике Србије, уз очување и унапређење постигнутог нивоа социјалних права и њихове заштите. 7. Народна скупштина наглашава да се, у циљу омогућавања равноправног укључивања Републике Србије у систем Европске уније, морају осигурати најповољнији изузеци и прелазни периоди, као и евентуална одступања, где је то потребно и могуће. Прелазни периоди или изузећа од примене биће осигурана за оне области у којима у тренутку приступања неће постојати довољан ниво припремљености за њихово усклађивање и примену, при чему ће се водити рачуна о одређеним приоритетима у оквиру преговарачких поглавља. 8. Народна скупштина истиче значај сталног дијалога и усклађеног деловања државних органа у процесу преговора о приступању Републике Србије Европској унији, посебно у делу усклађивања националног законодавства са правним тековинама Европске уније. Позива се Влада да настави да спроводи Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније, а Народна скупштина ће у складу са утврђеном динамиком усвајати законе из Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније и пратити примену закона. 9. Народна скупштина наглашава значај примене Споразума о стабилизацији и придруживању и изражава спремност да кроз рад Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање да свој пуни допринос примени Споразума. 10. Народна скупштина ће кроз активну сарадњу са Европским парламентом, националним парламентима држава чланица Европске уније и парламентима држава укљученим у Процес стабилизације и придруживања доприносити представљању позиција и интереса Републике Србије као будуће чланице Европске уније. 11. Народна скупштина наглашава важност ефикасне сарадње Народне скупштине, Владе и председника Републике у току процеса преговора о приступању Републике Србије Европској унији, како би у најкраћем року били испуњени сви потребни политички, економски, правни и институционални критеријуми за чланство у Европској унији. 12. Народна скупштина указује на важност сарадње стручних служби Народне скупштине и Владе у вези са процесом преговора о приступању Републике Србије Европској унији и у том смислу наставља процес унапређења својих институционалних и административних капацитета. 13. Народна скупштина наглашава потребу да се у процес праћења преговора о приступању Републике Србије Европској унији укључе одбори Народне скупштине у чијем делокругу су питања из одговарајућих преговарачких позиција. 14. Народна скупштина обавезује Владу да правовремено и свеобухватно информише Народну скупштину о планираним активностима у вези са процесом преговора о приступању Републике Србије Европској унији у циљу израде плана рада Народне скупштине. 15. Одбор за европске интеграције је радно тело Народне скупштине које, у сарадњи са председником Народне скупштине, координира процес праћења преговора о приступању Републике Србије Европској унији. 16. У процесу спровођења аналитичког прегледа и оцене усклађености прописа Републике Србије са правним тековинама Европске уније и њихове имплементације (скрининга) за поједина преговарачка поглавља, Влада доставља Одбору за европске интеграције извештај о резултатима билатералног скрининга за свако преговарачко поглавље. 17. Пре утврђивања преговарачке позиције за поједино поглавље, Влада доставља предлог преговарачке позиције Одбору за европске интеграције. 18. Седници Одбора за европске интеграције, на којој се разматра предлог преговарачке позиције, присуствују овлашћени представник Владе, председник преговарачке групе и шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији. 19. Одбор за европске интеграције даје мишљење и/или доноси препоруке о предлогу преговарачке позиције. Влада разматра мишљење и препоруке Одбора за европске интеграције приликом усвајања преговарачке позиције и обавештава Одбор о усвојеној преговарачкој позицији. 20. Посебном одлуком Одбора за европске интеграције уредиће се поступак разматрања предлога преговарачке позиције на седници Одбора за европске интеграције и одбора у чијем су делокругу питања из одговарајуће преговарачке позиције. 21. У случају измене преговарачких позиција или поновног отварања преговарачког поглавља примењује се поступак разматрања предлога преговарачких позиција. 22. Члан Владе задужен за европске интеграције и шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији подносе тромесечне извештаје Одбору за европске интеграције, а на захтев Одбора и чешће, о актуелном стању у процесу преговора са Европском унијом. 23. Влада подноси Народној скупштини извештај о току преговора о приступању Републике Србије Европској унији два пута годишње, односно по завршетку шестомесечног циклуса председавања Саветом Европске уније, који се разматра на седници Народне скупштине. 24. Током преговора, Народна скупштина настоји да јача друштвени и политички консензус о приступању Републике Србије Европској унији. Народна скупштина сарађује са цивилним друштвом, стручном јавношћу и другим заинтересованим чиниоцима, како би се постигла њихова укљученост у свим фазама процеса преговора о приступању Републике Србије Европској унији. 25. Народна скупштина позива све државне органе и подстиче све друштвене чиниоце да учествују у јавним расправама везаним за процес преговора и приступања Европској унији. 26. Народна скупштина посебно наглашава важност правовременог и сталног информисања јавности о европским вредностима, Европској унији и току и резултатима преговора о приступању Републике Србије Европској унији.

МАЛА НАПОМЕНА: У Европској унији ниједна држава чланица не одлучује самостално о стварима које су од њеног директног националног интереса, онда то значи да се дубоко задире у суверенитет једне државе чија ће власт морати да извршава (као и до сада у Србији) налоге Брисела. Даље следи да је чланство у ЕУ условило понашање земље чланице. Она мора „ускладити“ све „законима“ које је ЕУ написала за чланице, или ће тек написати за „мале, небитне земље“ (у које су нас сигурно сврстали)… Бројни примери у ЕУ земљама чланицама о проблемима које имају говоре у прилог ШТО ДАЉЕ ОД ЕУ (од економије до обичног живота појединца), никако што пре у ЕУ како су то данас УСВОЈИЛИ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ…