Тешка је судбина хероја

Из руског срца о Рајку Бандуки, ађутанту и ратном пријатељу генерала Младића

5.12.2013.

На једном од више састанака са представницима српског друштва, одржаних током посете Србији делегације руског одбора за одбрану генерала Младића, донета је важна одлука о оснивању београдског одбора за одбрану генерала Младића. Међу присутнима је био човек чији живот представља пример ратног пријатељства, оданости и љубави за домовину. То је ађутант генерала Ратка Младића – Рајко Бандука.

Згуснут ритам рада званичног састанка није нам дао прилику да разговарамо са Рајком иако смо имали велику жељу да га питамо о његовом животу током рата као и у послератном периоду.  То нам је пошло за руком у касним вечерњим сатима када смо се окупили у топлом и пријатном амбијенту ресторана који је у власништву старог пријатеља Ратка Младића, где је у кругу генералових пријатеља Сергеј Мељник имао прилику да разговара са Рајком Бандуком. Разговор није трајао дуго, али је веома важан за чланове одбора јер се говорило о животу поштеног и храброг човека, о прошлости и будућности.

Рајко Бандука је бивши ађутант генерала Младића, капетан Војске Републике Српске. Он је цео рат провео поред генерала, учествовао у одбрани Срба, помагао у тешким условима са којима се суочио српски народ вољом неправедне судбине. Тада, када се цео свет био окренуо против српског народа, али и сада, када су ратна дејства званично окончана, у српској кући нема правог мира. Рат није завршен, он траје и данас. Само што је то сада другачији, невидљив политички рат.

У разговору је, несвесно, све време био присутан наш велики херој. Рајко је причао  –  у време када су НАТО снаге и њихове присталице тражиле Младића, не кријући свој циљ да генерала предају у руке нелегалног трибунала, њега, официра, српског патриоту у више наврата су саслушавали као ратног заробљеника. Нису се устезали ни од метода бруталног мучења, које су понекад примењивали, затварајући га у ћелију у којој су час загревали ваздух, тако да је било немогуће дисати, час хладили до температуре испод нуле.

Више сати је провео Рајко Бандука у таквој ћелији, у условима које не би свако могао да издржи а да не изгуби моћ расуђивања, да не изда своје принципе и не изгуби официрску част. Рајко је преживео упркос мучењима и претњама. И није издао свог генерала, чак ни када је цена од милион долара за издају генерала могла да му обезбеди и власт и богатство и миран живот. Нови инквизитори нису од њега тражили да им прича о рату. Њима је био потребан Младић и само та информација – ко га и где крије.

Овај човек је редак пример оданости који је тако потребан земљи која је преживела рат. Јаких људи не може бити много. Такви људи су савест нације. Њихов подвиг је то што приморава срце да застане од поноса, ценећи сваки тренутак пријатељства са њима. Тужно је причати и писати о томе каква је била судбина ратног пријатеља генерала Младића након завршетка рата. Можда усамљеност хероја и није ништа ново. Многи, скоро сви са којима је био близак, су се окренули од њега. „Пријатељи“ су га учтиво избегавали, игнорисали га, нису се поздрављали са њим нити га посећивали, а понекад су од њега бежали као од губавца.

Није онда ни чудно што су престали да га позивају на друштвене догађаје који су били бројни у новој средини, на свадбе и празнике. Херој, пријатељ и ратни друг хероја постао је изгнаник у друштву кога је бранио и коме је, без сумње, дао свој живот.

И још један миран рат, још једна тешка животна ситуација. Како живети у малој земљи где се сви међусобно добро познају, где су сви везани истом вером и истим сном, а понекад и родбинским везама? Како живети, ако нема разумевања? Ако су те напустили дојучерашње комшије и пријатељи? Како преживети ако не само да немаш могућности да причаш о својим ранама, него  немаш могућности да прехраниш себе и вољену породицу?

Осврћући се на тај део живота Рајка Бандуке, желимо да упитамо: „Људи! Шта се то дешава са вама? Зар су ваша удобност и мир вредни издаја онога који вас је бранио? Онога који је ваш живот бранио својим леђима, идући без и мало сумње ради вас у смрт и мучење?“

За Србе је патриотизам посебан, дубок осећај. Осећај утемељен на вековима херојске борбе за своју домовину, веру, језик и традицију. Али патриотизам није само празник, са шареним заставама, паролама и националним симболима. То је морални принцип чији садржај чини унутрашња спремност да се своји лични интереси подреде интересима домовине. Патриотизам је када се поносимо најбољим синовима наше домовине.

И опет, као у руској песми, постављамо питање без одговора: „Шта се догодило са домовином и са нама?“

Не треба причати о патриотизму. Ако се тако поступа са херојима, онда наши непријатељи нису споља, већ унутар наше миле и несрећне домовине.

Свака држава има своју прошлост и своје ратове са јунацима који се не смеју заборавити. Они су слава земље и помоћ оним јадним беспомоћним људима који у тешким тренуцима нису имали излаза. Они су ти који су били у стању да устану у одбрану мајке домовине онда када други нису могли, или су се бојали да то ураде. Одајте им своју захвалност и скромну почаст.

Проћи ће време и историја ће све поставити на своје место.  Људи ће се сећати хероја, писаће и причаће о њима. Али како ће се осећати они који су у тешким временима, због привремених политичких „непријатности“ окренули леђа истинским родољубима?

Већ сад су се времена променила. Хашки трибунал је добио оштру политичку оцену руског и српског друштва. Води се активна борба за слободу, част и живот српских затвореника у Хагу. И некако изненада нестала је привремена амнезија „пријатеља“ Рајка Бандуке, који сада покушавају да поново успоставе везу са њим. Као што народна мудрост каже: „Пријатељ се у невољи познаје“.

Тешкоће нису сломиле ађутанта Рајка. Он је и даље официр који није издао своју заклетву, који је искрен пред домовином, пред ратним другом и пред самим собом. Издржавши искушења и невоље, остао је веран својој дужности Србина и патриоте. Он се сада бори за права хашких затвореника будући на челу одбора за одбрану генерала Младића у Републици Српској.

Ниски поклон Вама Рајко Бандука! Велика ми је част да будем Ваш пријатељ.

Сергеј Мељник – Извршни секретар руског одбора за одбрану генерала Младића
http://sv–melnik.livejournal.com
https://www.facebook.com/sergey.melnik.967?fref=ts
Наталија Пичурина – Члан руског одбора за одбрану генерала Младића
Фотографије – Сергеј Мељник
_______________
Превод – редакција СРБског ФБРепортера

***

Тяжела судьба героя

Из русского сердца – Райку Бандуке, адъютанту и военном другу генерала Младича

5.12.2013.

На одной из многочисленных встреч с представителями сербской общественности, состоявшейся во время визита в Сербию делегации «Российского общественного комитета в защиту генерала Младича» было принято важное решение о создании «Белградского общественного комитета в защиту генерала Младича». Среди присутствующих находился человек, вся жизни которого, образец боевой дружбы, истиной преданности и любви к Родине. Это – адъютант генерала Ратко Младича – Райко Бандука.

Напряженный ритм работы официальной встречи не дал возможности поговорить с Райко. Но, задать вопросы об его военной и послевоенной жизни очень хотелось. И это удалось поздним вечером, когда собравшись в тёплой и уютной обстановке ресторана, принадлежащего старинным приятелям Ратко Младича, в кругу друзей генерала, Сергею Мельнику выпала возможность побеседовать с Райко Бандура. Разговор был не долгим, но очень важным для членов Комитета, потому что был он о жизни честного и мужественного человека, о прошлом и будущем.

Райко Бандука – бывший адъютант генерала Младича, капитан армии Республики Сербской. Он прошел вместе с генералом всю войну, он участвовал в защите сербов и оказании им помощи, в тех жестких условиях, с которыми им пришлось столкнуться волею несправедливой судьбы. Тогда, когда весь мир отвернулся от сербского народа. Но и сейчас, когда военные действия официально закончилась, в сербском доме нет настоящего мира. Война не утихла, не утихает она и в настоящее время. Только сейчас это другая, невидимая политическая война.

В разговоре невольно присутствовала тема нашего великого героя. Райко рассказал, что во времена, когда натовские силы и их приспешники искали Младича, не скрывая цели передать генерала в руки нелегитимного МТБЮ, его, кадрового офицера, сербского патриота неоднократно допрашивали как военнопленного. Не стеснялись порой применять жестокие пытки, сажая его в камеру, где воздух то нагревали, так чтоб невозможно было дышать, то охлаждали до отрицательных температур.

Не один час провел Райко Бандура такой камере, в условиях, где не каждый человек смог бы выжить, не потерять рассудок, не предать своих принципов, не потерять Честь офицера. Райко выжил, несмотря на пытки и угрозы. Не предал он и своего Генерала, даже когда цена предательства в один миллион долларов обеспечивала бы и власть, и богатство и спокойную жизнь. Новые инквизиторы не просили рассказа о войне. Им нужен был Младич, только информация – кто и где его скрывает.

Редкий образец преданности, так необходимый стране, пережившей войну. Сильных людей не может быть много. Такие люди – совесть нации. Их подвиг есть тот самый пример, который заставляет сердце замирать от гордости, ценя каждую минуту дружбы. Грустно говорить и писать о том, как по завершению военных дней, судьба поступила с боевым другом генерала Младича. Пожалуй, в одиночестве Героя нет ничего нового. Многие, почти все с кем он был рядом, отвернулись. «Друзья» вежливо избегали, не замечая, не здороваясь и не подходя, иной раз, убегая, как от прокажённого.

Не удивительно, что его перестали приглашать на многочисленные в новой стране общественные мероприятия, свадьбы и праздники. Герой, друг и соратник Героя стал изгоем в обществе, которое защищал и которому, без сомнений, отдавал свою жизнь. Ещё одна мирная война, ещё одна сложная жизненная ситуация. Как жить в маленькой стране, где все хорошо друг друга знают, связаны единой Верой и мечтой, а иногда и родственными узами? Как жить, если нет понимания? Если вчерашние соседи и приятели отказались от тебя? Где нет возможности не только поговорить о наболевшем, но и прокормить себя и любимую семью.

Оглядываясь на тот отрезок жизни Райко Бандуры, так хочется спросить: «Люди! Что с Вами? Неужели Ваш уют и покой стоит предательства того, кто защищал Вас? Закрывая Ваши жизни своей спиной, без сомнения идя ради Вас на смерть и муки?»

Для сербов патриотизм – особое, глубинное чувство. Чувство, закреплённое веками героической борьбы за родную землю, Веру, язык и традиции. Но, патриотизм – не просто праздник, пестрящий флагами, лозунгами и национальными символами. Это нравственный принцип, содержанием которого является внутренняя готовность подчинить свои частные интересы интересам Родины. Патриотизм – это гордость своими лучшими Сынами.

И опять, как в русской песне, вопрос без ответа: «Что случилось с Родиной и с нами?»

Не надо говорить о патриотизме, если так поступают с Героями не в стане врага, а внутри дорогой и несчастливой Родины.

Любое государство имеет свою историю и свои войны, с Героями, которых нельзя забывать. Они, слава страны, и помощь тем слабым беззащитным людям, которые не имели выхода в трудную минуту. Они то и есть те, кто смог встать на защиту Матери-Родины, в тот час, когда другие не смогли, или испугались это сделать. Отдайте им свою благодарность и скромные почести. Пройдет время, и История всё поставит на свои места. О Героях вспомнят, о них напишут и заговорят. Но как будут себя чувствовать, те, кто в трудный час, из-за временных политических «неудобств» отвернулся от истинных патриотов?

Уже сейчас времена меняются, Гаагское судилище получило жесткую политическую оценку российского и сербского общества. Идет активная борьба за свободу, честь и жизни сербских узников МТБЮ. И как-то вдруг пропала временная амнезия «друзей» Райко Бандуры, и вот уже они пытаются вновь наладить с ним отношения. Что ж, народная мудрость гласит: «Друг познаётся в беде»…

Трудности не сломали адъютанта Райко. Он по-прежнему Офицер, не изменивший Присяге. Он честен перед Родиной, перед боевым другом и перед собой. Претерпев беды и невзгоды, он верен своему долгу, он – Серб и патриот. Он и сейчас борется за права гаагских узников, возглавляя «Комитет в защиту генерала Младича в Республике Сербская».

Низкий поклон Вам Райко Бандура! Большая честь быть Вашим другом.

Ответственный секретарь «Российского общественного комитета в защиту генерала Младича» Сергей Мельник http://sv–melnik.livejournal.com
https://www.facebook.com/sergey.melnik.967?fref=ts
Член «Российского общественного комитета в защиту генерала Младича» Наталья Пичурина
Фотографии Сергея Мельника