“Могу рећи искрено и отворено да “Јужни ток” неће деловати на територији Европске Уније, уколико не буде у складу са законодавством Европске Уније” – изјавио је званичник енергетског ресора Европске комисије, Клаус-Дитер Борхарт. Због чега је сер Борхарт тако срдит према “Јужном току”?

Ради се о томе да по законима ЕУ снабдевач гасом не може истовремено бити и власник цеви кроз које се тај гас упумпава потрошачима. Рекло би се да је то у складу са потребама демократије, јер се на тај начин елиминише енергетски монопол. И шта се онда догађа? Руси и Срби ће располагати цевима по свом нахођењу, а друга заинтересована лица ће стојати са стране и сисати своје шапе.

Дакле, да ли можете замислити, тоталитарна Русија дозвољава још недодемократизованој Србији да чини свакакве безобразлуке на својој територији, а земље које сисају шапе, не могу ништа учинити. Не могу да заврну вентил Србима, у складу са својим демократским начелима.

А рецимо кад би власник цеви био немачкиWintershall, тада би се могли увредити због Срба, који супротно европским стандардима ограничавају самосталност Албанаца у јужним деловима земље. Не дозвољавају тим Албанцима да се присаједине са Косовом. Због тога би се могао на пар недеља заврнути “Плави ток”, што је посебно ефикасан метод у зимском периоду.

Уосталом “Газпром” као представник ауторитарне државе, нипошто неће подржати пориве Албанаца за стварањем “Велике Албаније” и наставиће да снабдева гасом земљу која не испуњава европске стандарде.

Из перспективе Европске Уније то стање треба променити, али са становишта здравог разума испада да Европљани желе да прошире постојећи систем санкција. Ако се све до сада отпадничким државама попут Ирана или Кубе забрањивало да тргују својом робом, сад се може испоставити да ће понекоме забранити и њену куповину.

Компликована је то ствар – заводити поредак по целом свету. Компликована и убитачна. Јер Wintershallће затражити од владе да им надокнади штету због застоја са цевима. И куд ћеш онда? Правда је увек вредела великог новца.

Истина, постоје и несугласице. Накрупнија бирократија у свету, европска, планира да обави усаглашавање забране током неколико наредних година. А “Газпром” је већ нашао у Србији купце за 63 милијарде кубних метара гаса годишње и спреман је да у скорије време крене са продајом.

Стање је очајно. Док прође усаглашавање, док Србију угурају у ЕУ, проћи ће године и руске гасџије ће у српској енергетици заузети чврсте позиције. А то је можда најважније за земљу која без јефтине енергије не може да заустави привредни пад.

А можда и “Гаспром” неће бити вољан да добровољно продаје Wintershall-у своје цеви. Шта тада да радимо?

Да можда позовемо косовске екстремисте? Они имају солидне навике по питањима диверзија по инфраструктурним објектима. Наравно, они ће затражити новац за динамит, а за саму услугу – можда и неће. Ипак су то пријатељи.

Може бити, па то и крене.