Оно што је сада актуелно у Кијеву, а сазнајем из поузданих извора, је да се тражи мртво тело (!) које ће бити донето на трг а онда представљено као убиство, после чега ће „прави“ новинари бити на „правом“ месту и то ће бити повод да западни „демократи“ заједно са својим „сарадницима“ у Кијеву објаве милосрдног анђела Украјинској власти!!!
Звучи ми познато, само тешко ће овде наћи Рачак!!!

***

Тон актуалном таласу дискусија о геополитичкој важности Украјине за запад и његовој спремности да преузме на себе трошкове насилног увлачења ове земље у ЕУ диктира угледни амерички политиколог конзервативног усмерења Дејвид Фрам.

Звучи убедљиво – баш у духу познатих сентенци Збигњева Бежзинског о важности контроле над Украјином ради „империјских“ амбиција Русије. Ипак геополитика је зато и стекла у последњој деценији такав политички утицај, што се не базира увек на чисто економским разлозима и строгим финансијским прорачунима.

Сами украјински економисти су већ израчунали да ће њиховој земљи за решавање актуалних социјално-економских проблема у наредне 3-4 године бити потребна гигантска сума од 160 милијарди евра. Наравно, Европска централна банка и антикризни механизми ЕУ теоријски могу да поднесу дату суму. Спас обичног Грка већ је коштао Европску комисију, ЕЦБ и ММФ 250 милијарди евра и ова цифра није коначна. Ипак слични трошкови, мада је реч о зони евра, створили су озбиљне проблеме за ЕУ, укључујући пораст социјално-економских проблема и нарастање националистичких расположења. У оваквим условима Брисел (читај Берлин) несумњиво неће платити 160 милијарди евра Украјини.

То потврђује и председник скупштине дијаспоре и Срба из региона, бизнисмен и јавни посленик из Кијева Драган Станојевић.

Па и председник Европског парламента Мартин Шулц сматра да у Европи није посебно популарно помагати земљама које се налазе у кризи. А важан фактор за економски опоравак украјинске економије може да буде њена активнија интеграција у простор Царинског савеза. Русија, Белорусија и Казахстан који га чине највећи су трговинско-економски партнери Украјине. Према званичним подацима, на њих отпада око 38% украјинске робне размене. За 2011. годину она је изнела 65,6 милијарди долара, а 2012. године 63 милијарде.

А ЕУ, тим пре у њеном актуалном стању, није у стању да понуди Украјини адекватну трговинско-економску алтернативу. Европске економије имају довољно својих проблема.