Улупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историјских уџбеника, сећања учесника важних догађаја, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологија, разговарао са људима, све трагајући за решењем једне мистерије, али … није вредело.
***
Судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену
Вестинет
Улупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историјских уџбеника, сећања учесника важних догађаја, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологија, разговарао са људима, све трагајући за решењем једне мистерије, али … није вредело.
Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим појавним облицима на простору бивше Југославије, најдубље укоренио код Срба, иако је та идеологија у бившој држави једино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак територија. Односно, због чега многи Срби и данас поштују комунистичке вође које су им нанеле више зла него Хитлерове дивизије. Претерујем? Не, нажалост. Онај ко хоће, може да сазна, само је питање труда и времена.
Геноцид над Србима
И на овом месту, у „Печату“, неколико пута до сада указивао сам на један датум и догађај из историје Комунистичке партије Југославије (КПЈ) који се деценијама врло смерно, упорно и педантно сакрива од српске јавности. Да, у питању је Четврти конгрес КПЈ одржан 1928. године у Дрездену. Значај тог скупа, расправа на њему, програмски документи који су усвојени, основ су свих каснијих антисрпских чињења на простору Југославије, укључујући – немам проблем да ово кажем – геноцид који су усташе у НДХ провеле над Србима. Тврдња јесте јака, али су докази још јачи.
Шта се то догодило у Дрездену, од 3. до 15. новембра 1928. године на Четвртом конгресу КПЈ? Ко је био тамо? Да ли је тај скуп југословенских комуниста заиста надуо једра усташког покрета, охрабрио свако антисрпско деловање у будућности, поставио темеље будућих независних држава, а на штету Срба, створио ембрионе будућих народа који ће настати из српског бића и живети на патолошкој мржњи према Србима? Сваки одговор на ова питања је потврдан.
Дакле, у Дрездену је на почетку Конгреса, у анализи политичког стања у Краљевини СХС, констатовано да су стварањем те државе јужних Словена под власт великосрпске буржоазије стављени Словенци, Хрвати, Црногорци, али и знатна албанска, бугарска и мађарска подручја. Ова констатација и оно што следи, извучено је из докумената КПЈ, и не представља ни најмању тајну. Не употребљавам наводнике из разлога што су све те тврдње буквално преписане и несумњиво су аутентичне.
КПЈ означила је српску буржоазију и војску Монархије као свог главног непријатеља, подвлачећи да се борба мора пренети у саму Србију, као базу хегемонистичког режима, а да та борба мора да започне признавањем отцепљења етничким заједницама које то желе и оружаним устанком, односно изазивањем оружане побуне у земљи, њеним растурањем и стварањем нових држава на рушевинама Краљевине СХС.
То се врло прецизно наводи у документу Конгреса, названом „Резолуција о привредном и политичком положају“, где стоји да ће се КПЈ борити за успоставу независне Хрватске, независне Црне Горе, Македоније и независне Словеније, док ће мађарској мањини у Војводини дати право на отцепљење. Посебна пажња посвећена је „албанском питању“ за које су делегати Четвртог конгреса КПЈ рекли да је суштинско. Констатује се да је после Првог светског рата једна трећина свеукупног албанског становништва пала под владавину угњетачког режима великосрпске буржоазије и наглашава да је ослобођење тог народа од српске окупације могуће само кроз свеопшти устанак.
„Велика Албанија“
У овом смислу југокомунисти су те 1928. године позвали „Косовски комитет“ да се дигне против српске окупације, као и радничку класу на том простору Балкана да устанак подржи и помогне како би се спојио угњетени и раскомадани албански народ и створио своју независну и уједињену Албанију. Скрећем пажњу на ово „уједињену“, пошто се ради о позиву на стварање „велике Албаније“, овога што данас имамо; Албанија, Косово и западна Македонија, простор настањен искључиво Шиптарима, на којем само формално постоје границе. У пракси је то јединствен териториј и преостаје само његово проглашење за једну државу, са делом Црне Горе у њој, што је ових дана најавио и Адем Демаћи.
Е сада долазимо до „Акционог програма“ најважнијег документа Четвртог конгреса КПЈ који изазива језу и осам деценија после тог за Југославију и Србе судбоносног догађаја. У њему се наглашава да у тим данима само КПЈ помаже борбу потлачених народа за ослобађање од великосрпске окупације, али да то југо-комунисте неће омести, ни деморалисати.
Комунисти у споменутом документу отворено позивају све национално-револуционарне организације у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Косову и ВМРО у Македонији, на „прогон српских окупатора, српских трупа, чиновника и жандарма, као и српских четника из Хрватске, Словеније, Далмације, Војводине, Босне, Црне Горе, Македоније и са Косова“. На крају документа комунисти позивају све потлачене народе, несрбе, да одбију служење војног рока изван свог завичаја.
Невероватно колико све ово подсећа на 1991. годину. Туђман, Кучан и Алија деловали су дословно по упутствима из Дрездена.
Четврти конгрес изабрао је нови Централни комитет и Политбиро у који су ушли: Филип Филиповић, Милан Горкић, Гојко Вуковић, Ђуро Ђаковић, Јаков Жорга, Јован Малишић, Ђуро Салај, Божо Видас, Марко Машановић, Лаза Стефановић и Петар Радовановић. За политичког секретара изабран је Јован Малишић, а за организационог Ђуро Ђаковић. Конгрес је, ово је додатно интересантно, осудио деловање „десне фракције“ КПЈ, предвођене Симом Марковићем. О чему се ради. Марковић је био један од најобразованијих комуниста тог времена у Европи.
Докторирао је 26. јуна 1913. године, са дисертацијом „Општа Рикатијева једначина првог реда“, пред Одбором који су чинили Милутин Миланковић и Михајло Петровић Алас. Марковић је био лични пријатељ Лењина, члан Извршног комитета Коминтерне, али се није слагао ни са Коминтерном, ни са својим партијским друговима у вези са питањем будућности Југославије. Он је бранио став да Југославију не би требало разбијати, да стварање националних држава може да буде погубно и трагично. Само неколико месеци по окончању Четвртог конгреса руководство КПЈ искључило је Марковића из својих редова.
Да се вратимо и појаснимо онај део где спомињем комунистички ветар и усташка једра. Звучи нестварно, али само за неупућене. И једни и други, комунисти и усташе, имали су, видели смо, исте циљеве на почетку антисрпског деловања. И начини борбе били су им исти. Јачих доказа за ту тврдњу не би требало тражити изван догађаја који историчари дефинишу као „Велебитски устанак“.
Антифашистички устанак
Догодио се 1932. године, само четири године после Конгреса КПЈ и апела свим несрпским народима, њиховим револуционарним и терористичким организацијама, да се дижу на устанак против српске окупације. Пред крај лета, те 1932, „Хрватска револуционарна организација“, позната као усташе, предвођена Антом Павелићем доноси одлуку да се оружано нападну институције Краљевине Југославије у Лици, и на тај начин отпочне борба за ослобађање хрватског народа од српске окупације.
Таман како су рекли и препоручили југо-комунисти у Дрездену. Под окриљем ноћи, између шестог и седмог септембра, усташе предвођене Андријом Артуковићем нападају жандармеријску станицу у селу Брушани, код Госпића. Сукоб је трајао мање од једног сата, жандарми су спремно одговорили на напад и натерали павелићевце да се повуку према Велебиту. У пуцњави је убијен усташа Стјепан Девчић, а један жандарм лакше је рањен.
Тим поводом огласила се и КПЈ преко свог листа „Пролетер“, који, у броју 28, објављује текст под насловом „Усташки покрет у хрватским крајевима“ у којем је, поред осталог, писало: „Комунистичка партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака, и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет помогне, организује и предводи“.
Ово последње, „предводи“ није реализовано са усташама, али је у потпуности примењено 1941. године, у антифашистичком устанку Срба у Хрватској, када су на територије са српском већином долазили комунисти, Хрвати, представљали се као противници усташтва, српски саборци, узимали за себе позиције тзв политичких комесара, тај српски устанак против фашизма каналисали у жељеном смеру и на крају га приписали искључиво себи. Данас у Хрватској, у причи о антифашизму, Србе нико не спомиње.
Није вам потребно више од пет минута да на сто испред себе ставите закључке Четвртог конгреса КПЈ, оно што данас имамо на простору бивше Југославије и упоредите. Све је остварено. Осим одвајања Војводине.
Ратко Дмитровић / Вестинет
15. јул 2012.
Категорије:АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, Ратко Дмитровић, СРБИЈА
СРБски ФБРепортер 
Године 1918. штета нанета Србији је процењена на 6 милијарди златних франака.
У новој краљевини СХС, од исплаћене ратне штете Србија је била изједначена са осталим крајевима нове државе; тако су Хрватска и Славонија добиле 2.659 милиона златних франака, Словенија 1.555 милиона, Босна и Херцеговина 675.5 милиона, Далмација 695.5, а Бачка и Банат – 110 милиона златних франака.
Из ових крајева, за време Првог светског рата, Аустро-Угарска је мобилисала преко 500 000 мушкараца који су учествовали у ратним операцијама против Србије и за време рата и окупације починили небројена зверства над цивилним становништвом (нп. Београд, Мачва и Топлица).
Краљевина СХС је преузела обавезу да исплати дугове Црне Горе, као и зајам за железнице у БиХ, затим дугове Аустро-Угарске у износу од 130 милиона златних круна.
Поред тога, пропала круна (после капитулације Аустро-Угарске), која се у Бечу и Трсту мењала по курсу: хиљаду круна за један динар, у Краљевини СХС мењана је по скандалозном курсу од четири круне за један динар!
Марта 1919. престала је да постоји српска војска! И српска застава је замењена новом. Све славом овенчане ратне заставе српске отишле су у музеј. Замениле су их нове – троједине!
Преко 2 500 бивших официра Аустро-Угарске реактивирано је и они су постали командни кадар нове војске тројединог народа. Исто тако, 500 официра црногорске војске добило је виши чин и укључено у састав војске Срба, Хрвата и Словенаца.
После 1918. године, на хиљаду српских сељака један свега има читаво одело, код осталих је то закрпа до закрпе. Цео опанак је, такође, била реткост. После рата, из кога је изашао као победник овенчан славом, српски сељак лети иде у гаћама и кошуљи – бос. После уједињења, његова ситуација се погоршала да гора није могла бити – због презадужености!
У 1927. години, српски сељак грца у дуговима, а додатно оптерећење су били и порези и камате. До 1932. године, српски сељак је давао три четвртине свог новчаног дохотка за ове обавезе, тако да је једној породици, према истраживању Привилеговане Аграрне банке остајало годишње 394 динара, то јест, динар дневно за куповину монополских и индустријских предмета, за плаћање црквених и школских такса, за трошкове лечења и за све друге издатке у готовом новцу. За стотине хиљада сељака у Србији цигарета је била луксуз, а куповина гаса за осветљење – читав догађај у породици.
6. јануара 1929. године краљ Александар је укинуо Устав и увео лични режим.
У години увођења личног режима једна од првих мера било је доношење закона о називу и подели Краљевине на управна подручја.. 3. октобра 1929. држава је добила назив Краљевина Југославија и била је подељена на девет бановина. Уводећи самовлашће краљ Александар је желео да измени племенске менталитете тројединог народа. Успоставио је југословенску идеологију: «интегрално југословенство».
Због свега наведеног вас најљубазније молим да прекинете са причом о „злим комунистима“ и „дивним ројалистима и поштеној српској буржоазији“. Констатација господина Дмитровића „Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих.“ никако не стоји пошто је границе по којима су касније прављене републике правила династија Карађорђевића. Ако упоредите границе данашње Хрватске са границама бановине Хрватске видећете да су комунисти још били и „дарежљиви“ према Србима. Потребно је свему приступати без предрасуда и отворених мисли!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Каже аутор: „Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим појавним облицима на простору бивше Југославије, најдубље укоренио код Срба, иако је та идеологија у бившој држави једино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак територија. Односно, због чега многи Срби и данас поштују комунистичке вође које су им нанеле више зла него Хитлерове дивизије. Претерујем? Не, нажалост. Онај ко хоће, може да сазна, само је питање труда и времена.“
Наравно, да не претерује. Само као да и поред свог КОМУНИСТИЧКОГ образовања, није разумео, да марксизам не познаје нације. Да постоји радничка и она друга класа. У том смислу, свакоме ко жели, да нешто разуме, мора бити јасно, да је напад на српску буржоазију био сасвим нормалан исход марксистичког учења. Да је на власти била хрватска буржоазија, вероватно би напад био на њу. Хтео неко, да призна или не, ипак је на власти у Краљевини Југославији била српска династија и напад је био усмерен на њу. Бановину Хрватску нису измислили комунисти, већ је то разултат српске ондашње власти. СР Хрватска је у комунистичко време заузимала мањи простор него Бановина Хрватска.
И то би аутор МОРАО , да зна, пошто се дичи својим ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИМ радом у новинарству. Да имамо кратко памћење, а имамо га, онима који мало дуже памте, познато је, какав је био следбеник Милошевића, а сада је још ангажованији следбеник садашњих и компаније.
Све ми личи, да неки од коментатора много тога су „накнадно“ сазнали. Не успевам, да разумем у коме су времену они живели и радили, а сада су ПРОГЛЕДАЛИ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da je sadrzaj u predhodmom clanku tacan, i da su ustase i partizani svo vreme saradjvali, sve u cilju da sto vise pobiju srba, o cemu postoji milijon dokaza. A to sto je dogovoreno u Dezdenu i dan-danas se provodi u delo.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I DANAS SU SRPSKE VOĐE ISTE.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Dajte vi to nama fino dokumentuje pa ćemo vam možda i povjerovati. Ovako „trla baba lan, da joj prođe dan“.
Zamislite te komunističke „srbomrsce“ koji Beograd određuju za glavni grad, jaku privredu i tešku industriju guraju u Srbiji, Vojvodina cvijeta, Kosovo i Metohija je još uvijek bilo Srbija, seljak je bio pravi gazda, fakulteti u svim većim gradovima………
Da vam nije ponestalo kreča, pa pošto niste uspjeli okrečiti sve zgrade što je Tito sagradio, pa sad u dokolici prekrajate istoriju i opravdavate vaše javašluke i krađe narodne imovine nekim nedokazanim tvrdnjama.
Na Goli Otok bi ja sa vama mamu li vam jajarsku!!!
Kada sagraditi 10% onoga što su komunisti sagradili javite se, možda ćemo vas saslušati.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
http://komunist.free.fr/istorija/ist_02.html
http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_4.html#4_II_2
https://sh.wikipedia.org/wiki/Drezdenski_kongres_KPJ
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нажалост је све са 4 конгреса потврђено на петом конгресу КПЈ. И томе је посебно допринео Броз који се искључиво борио за освајање власти.У фељтону у политици пре осам година писало је о формирању Демократске странке у Сарајеву 1903. На чудан начин се програм те странке поклапа са циљевима изнетим на петом конгресу КПЈ. А то је борба против велкосрбске хегемоније пре свега и отцепљење Косова
Стално се питам какав то мазохизам тера неке Србе да постхумно толико обожавају бившег вођу и недавно преминулу његову „прву даму“ јер ко зна колико их је било када се зна колко зла је тај човеек учинио Србском народу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Slazem se u potpunosti sa komentarima „nepobedivog optimiste“ i zelim da dodam da se okanemo Evrope posto od nje nam nista dobro nece doci niti nam je ikada ista dobro od njih doslo, trazit ce od nas da se odreknemo svega da bi u evropu pustili potuno golu Srbiju i da bi nas ponovo ujedinli sa onima koji su nam samo zlo doneli, plus da nas stave pod potpunu upravu Njemacke i Britanije koja je samo leglo zla na ovome svetu. I zato kazem da budemo ustrajni i uporni u svojoj samostalnosti i svojoj slobodi. S verom u Boga za Kralja i Otadzbinu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Komentar „nepobedivog optimiste“ potpuno prihvatam to je to što nam treba ujedinjenje i izlazak na ulice da konačno oteramo izdajnike SRPSTVA s vlasti.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pa šta još treba nama Srbima da saznamo pa da shvatimo konačno da nam sa bliži istrebljenje ako se ne ujedinimo.Nama Srbima kroz istoriju uvek je pojedinac na vrhu vlasti krojio sudbinu bio on katolik,musliman ili pravoslavac mi smo mu slepo verovali i kad su nas klali,ovošto cenjeni Dmitrović navodi je potpuno istinito svako ko hoće da analizira od Prizrenske lige na ovamo videće da se sve dešava na šteteu nas Srba.Predsednik Srbije od.2012g je Šumadinac iz srca Srbije šta reći a ne zaključiti da je on Nikolić, veću štetu nama Srbima sa kosova učinio no svo dosadašnji prethodnici.Dok se ne ujedinimo nema nam pomoći,oti,aće nam deo po deo Srbije.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Кућа гори, а баба се чешља“!!!
ДОКЛЕ бре више???
Ја бих мало да „погурам/погурамо“ напред и да рашчистим/о са овим што се ДАНАС дешава, а дешава се доста тога и то све брже и брже. Ако се не пробудимо и не вратимо из „лова на вештице из прошлости“, ево нама, колико сутра, шиптара испред свачијег прага.
Па, зар није боље да сви(без обзира ко је како политички обојен, или којом идеологијом задојен)да ЗАЈЕДНО спашавамо, не само оно што се спасти може, него ГОЛИ живот, прво наших Срба на КиМ, па онда и сопствени, а вода је дошла ДО ГУШЕ, скоро свима нама. Маните се браћо „исправљања кривих Дрина“!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! То још нико није успео, а изгледа да је и немогуће, према томе, мани ме „битака, дрездена, комуниста, четника, партизана,делија, гробара,црних, црвених, жутих, плавих, ових, оних….пошто ја САДА, у ОВОМ ТРЕНУТКУ не желим да ме увлачиш у то и не само мене него многе наше Србе, ја то напросто НЕЋУ и НЕ ДОЗВОЉАВАМ ДАНАС, МАКАР ДАНАС!
Мој САДАШЊИ сан је да испред владе Србије видим милион (и више) СРБА који моментално траже њихову ОСТАВКУ, наравно, оставку и председника државе, сви они су редом ИЗДАЛИ српски народ! То је наше право и ЈЕДИНА ОБАВЕЗА ( за сада)….
ИМАМО ли спремне људе који ће привремено да воде државу док се не распишу ванредби избори ???? (Моје мишљење је да имамо, погледајмо мало око себе, погледајмо се мало боље и не дозволимо да нас деморалишу ови који кажу да „немају људе које треба да пошаљу на место амбасадора у неке веома битне земље“. Наравно да их они НЕМАЈУ, јер НЕМА толико „КУКОЉА у житу“!!! Њима не требају Срби који би то били срцем, душом и мозгом, њима треба КУКОЉ…..
Ја сам за данас и сутра, оно „јуче“ је за мене ОДАВНО прошло!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Koliko bivsih clanova KPJ je i danas u vrhu vlasti u Srbiji?To je barem lako istraziti.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ово чему се Ви надате и што желите не бива без покајања.
Непокајана прошлост не може да донесе нову вредност за данас и сутра.
„Ново вино у мехове нове треба сипати“… Неочишћени од прошлости покајањем, Срби не могу да се окупе у том броју. Непокајани и духовно слепи окупили су се 5-ог октобра и шта су добили, опет Дрезден и 1928 год. Само покајање и Православне вредности доводе до сваке обнове. Овако трпећемо ланце и зло овог света до нашег свеопштег покајања. Читајте Небеску литургију Св. владике Николаја Велимировића. Ето формуле за србско напред и победу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
hvala na istini
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Стварно,довољно видљива истина потврђена историјским чињеницама.
Дубоко верујем да смо научили како да створимо нашу будућност
препознавајући , пре свега ,србски православни кодекс
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Све је то страшно и тачно, као и споразум усташа и комуниста из 1928.Усташки злочини и једини дечји логори су језиви, као и злочини титоиста, посебно 1944. и 1945. Уосталом, Јосип амБроз је био 1914. у Мачви и Посавини као припадник 42. вражје дивизије, два пута одликован, а 70.000 хиљада Срба је тад страдало! И постао највећи син народа и народности!О Бујанској конференцији јануара 1944. да не причамо,… А све је почело још од Берлинског конгреса 1878.,попримило шире размере после Првог светског рата. Морамо све знати, да би се успешно борили.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nazalost, sve je to poznato i znano, ali mi srbi, kao narod nismo u stanju da se organizovano suprostavimo takvim aktivnostima uperenih protiv nas. Jer su nam svi lideri sa manjkom autoritet ili sa isturenim autoritetima. Sve je politicko nasledje od svega sto je gore napisano, a i cinjeno.
Свиђа ми сеСвиђа ми се