Ћирилица и халуцинације…


Василије Клефтакис: Ћирилица и халуцинације – made by “Peščanik“

Поводом текста Sofije Mandić “Dobrodošli u zemlju ćirilice”, “Peščanik.net”, 11. 11. 2013.

Пре неких десетак дана, добар пријатељ из удружења “Српска азбука“ ме је обавестио (и послао фотографију) да су на неколико надвожњака на аутопуту поставили – мислим – четири транспарента са натписом “Добро дошли у земљу ћирилице“.

vk-p-1

Транспарент Удружења “Српска азбука“ на ауто-путу
(фото: Удружење “Српска азбука“)

То мало удружење, уз неколико других, сличних, која сва раде без икаквих субсидија, “о свом руху и круху“, покушава да заштити српску ћирилицу од њеног све бржег нестајања из јавног живота земље – земље, према чијем Уставу би ћирилица баш требало да буде њено званично писмо.Ту вест сам схватио као симпатичан гест – малу, горко-ироничну провокацију на размишљање о судбини јединог српског писма које убрзано нестаје. И сâм сам раније – а то је био и остаје глас вапијућег у пустињи – у неколико написа документовао историјат забране (током аустроугарске окупације 1915-1918) и планског потискивања српске ћирилице (у периоду 1948. г. – на даље, и данас)[1].

Можете онда замислити задовољство које сам осетио, када ми је саопштено да је један од најистакнутијих страних сајтова (утолико што он објављује текстове на “BHS jeziku“ и том писму), “Peščanik“, објавио напис гђице/гђе Sofijе Mandić под насловом “Dobrodošli u zemlju ćirilice“[2]! Каква срећа да тај – вероватно најинтелектуалнији – “BHS“ сајт, чувен по својој пробраној, елегантној елоквенцији, обрати пажњу на она четири скромна ћирилична транспарента и посвети том питању своју драгоцену пажњу и простор!

Дрхтавом руком сам пронашао сајт “Peščanik“ и (мада нисам баш полиглот) успео после доста муке да прочитам тај “BHS“ текст… не једном, већ неколико пута. Треба за то имати јак стомак, верујте. Колико сам разумео, аутор у њему покушава да протестује против нацрта неког закона за “formiranje službi koje će se baviti narko dilerima i terorizmom i ekstremizmom…“ и изражава своју панику због људства које при томе може бити ангажовано: “Da li se osećam bezbedno posle odluke vlade da legalno naoružamo naše kriminalce i nekadašnje ratnike’?“. Добро – то је несумњиво њено право. Али – какве све то, побогу, има везе са ћириличним паролама и ауторовим (или редакцијским?) злобним “BHS“ насловом “Dobrodošli u zemlju ćirilice“?
vk-p-3

Текст на сајту “Peščanikа“ 

У тексту се види да аутор, како изгледа, пати од тешких визуелних халуцинација, јер су из сваког буџака почели да јој се привиђају свакојаки СС-овци, пожари Бундестага, искежени пси овчари, а при том, у магновењу, кратком полуреченицом, помиње и – са свим тим чудима – повезује ништа друго него ћирилицу?! Погледајте и сами:

Smenjuju se te slike, mešaju se sa onima koje smo poslednjih dana viđali – slikama Nemačke iz 1938. godine, slikama Kristalne noći. Vidim domaće kriminalce sa psima i oružjem u rukama kako nas hapse, sve slično onoj čuvenoj slici SS vojnika koji patrolira ulicama Berlina i vodi iskeženog vučjaka, iskeženog baš kao i on. Vidim čas Hilandar, čas Bundestag u plamenu, čas srpske Rome, čas nemačke Jevreje. Vidim i natpis koji od skoro visi sa nadvožnjaka na ulazu u Beograd, a koji je prvi natpis koji vidite kada dolazite iz pravca aerodroma u glavni grad – Dobrodošli u zemlju ćirilice.

Reći ćete, nemoj preterivati, neće ovde više biti rata, neće biti progona i neslobode. Neće biti kriminalaca sa iskeženim vučjacima na ulicama. Pa i ako bude, naša slava će biti ova prava, slobodarska, nećemo se tome prikloniti. Pitam se kada taj proces nepriklanjanja počinje da se odvija – sada ili za to još imamo vremena?“

Очигледно је аутор (релативно?) млада жена и не може да се сећа оних слика којих се ја – старац (али, то нису биле моје визуелне халуцинације!), сећам из детињства – тамо, негде 1945, када су млађани и агилни СКОЈ-евци уз свакојако насиље одузимали тек одштампане бројеве “Демократије“ и “Републике“ од продаваца новина и палили их уз играње и подврискивање ритуалних козарачких кола – све у име “слободарства и неприклањања“ и “народ се пита – нећемо краља, хоћемо Титаааа!“ – али се тешко отимам помисли: да није међу тим напредним младићима/девојкама можда био и неки њен предак? Ако то зна, онда се сигурно и поноси тиме… па сада она на свој неспретни начин можда покушава да “спаљује“ остатке те, назадне ћирилице конзервативног српства? Не зна она – бар се надам да је тако, а лако може бити и да још како зна да тиме – баш сада, уочи 100-годишњице обележавања злочиначког напада Аустроугарске на Србију, и све јачих германских покушаја ревизије одговорности за изазивање Великог рата и пребацивање кривице на Србију и Русију, доследно наставља дела и дух аустроугарских окупатора Србије (1915-1918), који су ћирилицу представљали као извор зла:

vk-p-2

Заглавље окупаторског службеног листа [3]

Вероватно она зато сада и покушава да ћирилицу асоцијативно својом подмуклом сугестијом повеже са свакојаким злом: СС-овцима, паљењем Рајхстага, прогонима српских Рома и немачких Јевреја, савременим српским (полурежимским?) криминалцима… и чиме све не. Ако то све свесно ради – ни по јада, све је јасно: онда она само показује колико је зла и колико мрзи свој народ, повезујући ћирилицу – један од основних националних симбола српства – са свим оним злима и изопаченостима које је поменула. Али, шта ако су та њена повезивања српске ћирилице са свакојаким злом и изопаченостима: са СС-овцима, паљењем Рајхстага, прогонима српских Рома и немачких Јевреја, савременим српским (полурежимским?) криминалцима – заиста халуцинације? Као студент медицине, морао сам пред испит проћи кроз вежбе на психијатрији, а као млад лекар додатно и стаж на психијатрији, пред полагање државног испита. Свашта сам тамо видео… У том случају – нека јој је Бог од помоћи.


[1] В. Клефтакис, Србија, латиница и “латиница“. 20.09.2009. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srbija-latinica-i-qlatinicaq.html

В. Клефтакис, Затирање српске ћирилице – план, или случај. 06.01.2012. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/plansko-ili-slucajno-zatiranje-srpske-cirilice.html

В. Клефтакис, Нико нема што Србин имаде – два писма у правопису. 19.03.2012. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/niko-nema-sto-srbin-imade-dva pisma-u-pravopisu.html

Василије Клефтакис,  Затирање српске ћирилице, план или случај? Удружење грађана “Ћирилица“, Београд, 2012. ISBN 978-86-89027-00-6; COBISS.SR-ID 189047308

[2] S. Mandić, Dobrodošli u zemlju ćirilice. http://pescanik.net/2013/11/dobrodosli-u-zemlju-cirilice/

[3] Донедавно ми није успевало да нађем званичне окупаторове одлуке по питању језика и писма. Ипак, у Архиву Србије у Београду, у службеном листу аустроугарске војне управе (“Verordnungs-Blatt der k. u. k. Militärverwaltung in Serbien”), наилази се на неколико релевантних окупаторових уредби које су имале директно законско и извршно дејство.

Једна од њих (број 16: Verordnung des Armeeoberkommandanten vom 5. Mai 1916, betreffend die Beaufsichtung von Druckwerken) односи се на надзор над штампаним стварима: књигама, периодици и „било чему што се умножава штампарским машинама, и другим механичким, као и хемијским средствима“. Ту се, у § 3 (обавеза добијања одобрења – Bewilligungspflicht), изричито каже да се штампање (умножавање) било чега ћириличним словима може вршити једино на основу одобрења добијеног од аустроугарског “Војног гувернмана“.

В. Клефтакис, Нико нема што Србин имаде – два писма у правопису. 19.03.2012. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/niko-nema-sto-srbin-imade-dva pisma-u-pravopisu.htm

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s