Ања Филимонова

У Руској Думи одржан округли сто о деловању Међународних кривичних институција. Нарочита пажња била је посвећена генералу Младићу!


11. новембра у Државној Думи је, у организацији КПРФ, одржан округли сто на тему:

Главни аспекти деловања међународних кривичних институција

на примеру Међународног трибунала за бившу Југославију и Међународног кривичног суда

Извор: КПРФ, 2013-11-11
Превод са руског: СРБски ФБРепортер

[wzslider autoplay=“true“]

Фото Сергеј Сергејев. Прес служба Комунистичке партије у Госдуми 11/11/2013

Скуп је водио члан Централног комитета Комунистичке партије, посланик Државне думе В.Н. Тетјокин.
Присутнима су се обратили еминентни стручњаци, представници јавних и политичких организација.*

Доктор правних наука, професор А.Б. Мезјајев дотакао је питање оснивања и функционисања институција међународног суда, указавши на грубост и предрасуде суда према оптуженима. Он је такође истакао да се међународна заједница и земље које учествују у трибуналу свесно доводе у заблуду, пошто им извештаји суда не пружају информације о суштини разматраних предмета, нити о догађајима који су се десили у току обухваћеног периода.

У свом излагању дотакао је рад Међународног кривичног суда који је, у ствари, постао инструмент политичке борбе не испуњавајући притом своју основну функцију а то је – борба против свих злочина који су међународног карактера.

Посланик Државне Думе из редова КПРФ, Тамара Плетнева је у свом говору изразила увереност да без распада Совјетског Савеза не би било могуће оснивање овакве врсте трибунала чији је задатак изоловање и застрашивање политичких противника у корист НАТО земаља. Она је говорила о томе како је касних 90 –их имала прилику да посети уништену Југославију и да разговара са председником Милошевићем непосредно пре његовог хапшења. Тамара Васиљевна је изразила увереност да за ратне злочине у бившој Југославији треба судити руководству НАТО-а, и такође је позвала омладину да воли и да јача нашу домовину (Русију, прим.прев), да би она поново могла постати јака и поштована земља која ће бити поуздан бранилац свих обесправљених.

Доктор историјских наука, члан међународног савета Министарства спољних послова Руске Федерације, В.С. Котљар изразио је своју увереност да је Међународни трибунал за бившу Југославију настао у интересу САД и њених савезника. Испричавши о свом раду у Уједињеним Нацијама почетком 1990-их, он је јасно дао до знања да нико у то време није био заинтересован за праведну истрагу ратних злочина. Међународни суд је, по његовом мишљењу, од самог почетка био политички мотивисан и усмерен искључиво против Срба.

Шеф Одељења за међународно право на Московском државном универзитету А.С. Исполинов је, истакавши важност оснивања институција међународног правосуђа, нагласио да су оне основане на брзину и да њихови структурни недостаци доводе до неостваривања постављених циљева и до неизбежне дискредитације у очима светске јавности.

Његово излагање је у многоме подржао председник Руске асоцијације међународног права А.Ј. Капустин. Он је потсетио присутне да је Совјетски Савез био иницијатор оснивања међународног трибунала. Признајући недостатке у организовању овог органа међународног права, он их је повезао са борбом две супротне тенденције: очување надлежности државе за злочине међународног карактера или преношење ове надлежности на наднационалне институције.

Г.В. Кузмин, заменик директора правног одељења Министарства спољних послова, потврдио је пристрасност међународног суда који сву пажњу циљано посвећује осуђујућим пресудама против Срба, док се хрватски генерали и косовски Албанци ослобађају. Он је такође упознао учеснике округлог стола са начином на који се Министарство иностраних послова залаже за интересе Русије и њених савезника по овом питању.
c3b548_ssi_3101_novyi-razmer

Затим је реч добио Дарко Младић – син српског генерала Ратка Младића оптуженог од стране међународног суда. Он је говорио о томе како се на њега и друге рођаке оптуженог врше притисци путем претњи и уцена, како су током судског процеса нарушена права његовог оца. Син генерала Младића је изнео предлог да се оснује независна лекарска комисија која би могла да утврди здравствено стање оптуженог који је претрпео неколико (можданих) удара.

Секретар ЦК КПРФ, П.С. Дорохин је говорио о раду комитета за одбрану генерала Младића, чији је он члан, о својим састанцима са овим српским родољубом. Он је подржао иницијативу Дарка Младића, предложивши притом да у случају да је опште здравствено стање генерала лоше, треба затражити организовање његовог лечења у Русији. Он се такође обратио Министарству спољних послова захтеваући од њега да тражи уклањање двојице најпристраснијих судија Међународног суда.

А.А. Мојсијев, декан Факултета међународног права Дипломатске академије руског Министарства спољних послова је закључио да је питање Међународног трибунала за бившу Југославију политичке природе и да стога захтева одговарајуће инструменте утицаја од стране међународне заједнице. Он је изразио спремност да допринесе раду који ће бити предузет у том смеру.

На крају заседања, председник В.Н. Тетјокин се захвалио присутнима и учесницима за плодоносан рад, позвавши их да не забораве да је реч о прогону политичког руководства земље која је била стратешки савезник Русије. „То значи да су и наши интереси повређени.“ –рекао је он.  Он је такође додао да ће сав материјал са заседања бити обједињен и прослеђен Министарству спољних послова, Међународном трибуналу за бившу Југославију и широј јавности.

______

*На округли сто су били позвани (и узели у учешћа у раду):  посланици Државне Думе Руске Федерације: Михаил Јемељанов, П.С. Дорохин, Т.В. Плетнева, В.Н. Тетјокин[1], амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, водећи стручњак за међународно право, доктор права А.Б. Мезјајев[2], експерт за Балкан др А.И Филимонова, директор Института земаља ЗНД КФ Затулин, директор руског Института за стратешке студије др Л.П. Решетњиков, јавне личности: др С.Н. Бабурин, Ј.А. Болотов и други.

Састанку су присуствовали чланови Савета Руске Федерације, представници Министарства иностраних послова Руске Федерације, Савета безбедности Русије, а такође и других организације за заштиту људска права, као и представници медија.


[1] Веома озбиљно се бавио питањима НАТО злочина против Југославије

[2] Саветовао више српских правника али и сам узео учешћа у одбрани председника С. Милошевића