МИЛУНКА САВИЋ – Србски понос и суза…

Након четрдесет година, посмртни остаци хероине Великог рата Милунке Савић биће пренети у Алеју великана на Новом гробљу у Београду.
Посмртни остаци Милунке Савић коначно ће бити пребачени у Алеју великана на Новом гробљу. Парастос је недељу 10.11. 2013. у 11 часова.
Позивамо вас да вашим присуством одамо почаст нашој истинској хероини Милунки Савић.

Најодликованија жена у историји Србије однела је на срцу рану због незахвалности свог рода… МИЛУНКА САВИЋ – Србски понос и суза…

Милунка Савић: Србска Ратница Светлости…

10.11.2013. за ФБР Биљана Диковић

Када је 1912. почео Први балкански рат, 23-годишња Милунка Савић је одсекла кике, на главу ставила шајкачу, обукла мушке чакшире и сељачки копоран и кренула у Београд. У добровољце се уписала као Милун и већ на Брегалници добила прву медаљу за храброст.
А када су јој после првог рањавања откопчали копоран и видели да је женско, повратка више није било. До краја рата српска Јованка Орлеанка, како су је прозвали, постала је најодликованија жена у историји ратовања.

Половином 1918. Врховна команда савезничких армија наредила је да се похвала јунаштву српског наредника Милунке Савић прочита пред стројем у ставу “мирно” свих јединица Антанте. Таква почаст није указана ниједном официру и генералу. Милунка Савић је једина жена добитник француског ордена Ратни крст са златном палмом, а приликом уручења тог одликовања пред њом су у знак поздрава спуштене заставе прослављених француских пукова из битака код Аргоа, Лијежа, Вердена и Марне. Одликовање јој је уручио командант Солунског фронта, генерал Франш д’Епере.

У савезничким армијама Милунка Савић је била веома поштована, али не и у својој земљи, за коју је бомбаш крварила од Балканских ратова. Учествовала је и у Церској и Кумановској бици, прошла голготу Албаније, опорављала се на Крфу, а онда учествовала у пробоју Солунског фронта. Милунка је била необично храбра, стално је била у првим борбеним редовима, као јуришник и бомбаш.
У једном боју заробила је 23 бугарска војника. Демобилисана је у чину резервног наредника Српске војске са 12 одликовања. Милунка је била најодликованија жена у историји ратовања, а после рата заборављена јунакиња која је себе и много усвојене деце издржавала чистећи београдске кафане.

Почасти уместо стрељања

Као велики родољуб Милунка Савић је 1943. године у Београду организовала малу амбуланту у којој је без разлике лечила и четнике и комунисте због чега је ухапшена и у логору Бањица осуђена на смрт стрељањем. Међутим, када је немачки генерал и командант логора чуо о коме се ради у знак поштовања њеног херојства из Првог светског рата наредио је да буде ослобођена и из логора је испратио уз све војне почасти и са великим пакетом хране за децу коју је Милунка чувала.

Тито је није волео

Прича се да су Пеко Дапчевић и Виктор Бубањ веома поштовали Милунку Савић и да су јој помагали, мада те приче прихватамо са извесном резервом јер је могуће да су то радили само ради пропаганде. Међутим, сасвим је извесно да Јосип Броз Тито није уважавао хероину Милунку Савић. Један од разлога је и тај што је на инагурацију Шарла де Гола за председника Француске била позвана и његова пријатељица Милунка Савић, а Тито није присуствовао јер није био ни позван на ову свечаност.

***

 Рајица Марковић: СЕЋАЊЕ И ЗАБОРАВ

Заборав је заборав а памћење, памћење. Не може се истовремено бити памтљив и забораван. Не можемо памтити мртве а заборавити живе. Ако то чинимо навући ћемо сумњу на искреност свога памћења.

Сетише се Милунке Савић исти они који заборављају десетине хиљада Срба на Косову и Метохији. Не служи ли њихово сећање прикривању њиховог заборава.