ФБР фељтон: ГОДИШЊИЦЕ ГЕНОЦИДА НАД СРПСКИМ НАРОДОМ У БИЛОГОРИ 1941. и 1991. ГОДИНЕ (1)

Normal
0

false
false
false

MicrosoftInternetExplorer4

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}

Посвета јунаку са Повлена, који је у Бјеловару 1991. животом бранио част војника ЈНА

Normal
0

false
false
false

MicrosoftInternetExplorer4

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}

Ја тада нисам могла знати да су на тај Дан мртвих, тог 1. новембра 1991. оружане снаге непризнате Хрватске, у Западној Славонији  у акцији “Откос”, из свих праваца, извршиле оружани напад на опкољену Билогору и у току два дана протерале из њихових кућа око 4.000 држављана Југославије и Хрватске – српске националности. Нико ни речи о томе.

Караван око 1.400 родитеља из преостале Југославије повели смо  баш тога дана, баш у том правцу. Право у усташку чељуст.Да бисмо срели преживеле војнике ЈНА које су у дојучерашњим касарнама или убијали или оставили под окупацију – блокаду, како се тада говорило, власти усташке Хрватске.

Управо та два дана 1991. поновио се усташки геноцид на Источној Билогори (простор на северозападу Хрватске, у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица, где је тада било 54 насеља са српским становништвом). Тачно после пет деценија – сигурно не случајно! А наши политичари и тзв. аналитичари свих ових година  и  тек  у пригодним ситуацијама  помињу само  ’’Бљесак’’ и  ’’Олују’’, као геноцидне акције нових усташа у Хрватској! Историчар и сведок др Милан Басташић  опомиње:

’’Геноцид над Србима у последњем рату почео је “Откосом” 1991. у непризнатој држави Хрватској!’’

31.10.2013. за ФБР пише: Љиљана Булатовић Медић

Normal
0

false
false
false

MicrosoftInternetExplorer4

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}

…

Да напишем ово своје накнадно исповедно поглавље о једном историјском  догађају у бившој Југославији, подстакла ме је свечаност 29. септембра ове 2013.године, уселу Горња Лесковица, када је откривена спомен биста Стојадину Живојина Мирковића, војнику ЈНА, који се на тај дан 1991. године свесно жртвовао, заједно са мајором Миланом Тепићем, на задатку одбране складишта војне технике и муниције на Беденику касарне ЈНА у Бјеловару – од припадника нове војске нове (усташке) хрватске државе – Збора народне гарде и њене тзв. Територијалне одбране.

Нарочито када сам 16. октобра ове године у Скупштини Србије одгледала и одслушала обраћање данашњег председника Хрватске српским посланицима и потом  председнику Републике Србије и читавој јавности, одлучила сам да се чешће оглашавам сличним сећањима из времена крвавог настајања те државе, на штету српског народа. Да се не забораве ни жртве, ни злочинци! Ни јунаци, ни издајници!

Normal
0

false
false
false

MicrosoftInternetExplorer4

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}

НЕГОВАЊЕМ СЕЋАЊА ПОШТУЈУ СЕ НАЈТЕЖЕ НЕВИНЕ ЖРТВЕ

А РАНАМА НЕМА ЛЕКА

Дакле, у складу са примерном праксом општине Ваљево да негује спомен на жртву својих родољубивих ратника, спомен бистуМирковића, рад академског вајара Немање Радојичића, открио је народни посланик Ђорђе Милићевић, венце су положили председник, заменик председника и секретар Општине Ваљево, председник и делегација Удружења ратних добровољаца 1912-1918 године, њихових потомака и поштовалаца из Београда у дворишту сеоске Основне школе која носи име народног хероја „Милоша Марковића“, где се налази и његова биста. У просторијама школе отворена је и спомен соба посвећена овој двојици народних хероја. А упечатљив културно-уметнички програм извели су ђаци ове школе, под управом агилне директорке школе Невене Васић.

„Желимо да на овај начин још једном изразимо захвалност и поштовање ономе што је Стојадин са својих 19 година учинио за своју отаџбину“, рекао је градоначелник Ваљева Станко Терзић, додајући да су војник Мирковић и његов командант Тепић“обојица отишли у историју и легенду“ и да су трајни узор српском народухрабрости у одбрани војничке части, слободе и достојанства народа. Пред бројним пријатељима и поштоваоцима Стојадина и његове мајке Анице, пред делагацијом Војске Србије, градоначелник  је поручио да ће Ваљево истрајати и у свом захтеву од државних власти да се Стојадину Цолу Мирковићу, који је посмртно одликован 1999. године Орденом за заслуге у области одбране и безбедности, додели звање  народног хероја.

[wzslider]

НАСТАВИЋЕ СЕ…

***