ПРИНЦИП ЈЕ БИО СВЕТСКИ РЕВОЛУЦИОНАР И БОРАЦ ЗА СЛОБОДУ, А НЕ ТЕРОРИСТА…


gavrilo princip antentat

Objavljeno 12/10/2013 u 18:00 Novine Novosadske
Poslednja izmena: 12.10.2013 u 18:03

Nije bio “Anonimus”. Oni se kriju iza maske, a on se pokazao imenom, prezimenom i delom. Borio se, pokazala je istorija, za 99 odsto, ali nije spadao u njih – bio je i ostao jedan u sto. Kao takav, ušao je u istoriju, na pravi način, ali uz pogrešnu interpretaciju. Njegovo ime je Gavrilo Princip – za neke terorista, za neke sarajevski atentator, kako nas je to i zvanična istorija učila, a u suštini svetski revolucionar koji je pokrenuo najveću i najkorenitiju sociološku promenu mape Evrope još od industrijske revolucije.

Stvar je, zapravo, veoma jednostavna: Gavrilov revolver tog Vidovdana nije bio usmeren isključivo na Franca Ferdinanda: ne, na meti mlađanog pripadnika “Mlade Bosne” našao se, planski ili iz nehata, nebitno, feudalni sistem, koji je baš zahvaljujući događaju sa  ulica Sarajeva, četiri godine kasnije, konačno i nepovratno poslat na smetlište istorije. Šta nam to poručuje? Francuzi su za kratak period posekli četiri hiljade glava sa lakoćom i bez kajanja, kao Futožani kupus, a potom to predstavili kao istinsku revoluciju, brendirali je i u ukrasni diplomatski papir upakovan izvezli u svet, da se o njoj priča vekovima kasnije sa divljenjem i poštovanjem.gavrillo princip

Pre pedeset godina, danas, ali i pedeset godina kasnije, pijetet i slava koju priziva i izaziva ta zvučna i moćna sintagma “Francuska revolucija” biće podjednako jaki i značajni. Gavrilo je za nas danas sarajevski atentator, u najboljem slučaju tiranoubica, a sutra već možda terorista ili opskurni ludak, onovremenski Brejvik ili kakav sličan pomračeni um. Oni nešto nacionalno odgovorniji ubiše se, na različite načine i različitim sredstvima da nas ubede, kako je Princip srpski heroj, ne uviđajući pritom ozbiljan propust koji prave: jedini način da država, društvo i mi obični ljudi brendiramo najpoznatijeg pripadnika Mlade Bosne jeste da njegov akt uzdignemo sa mikro na makro nivo – i da shvatimo da on nije junak samo Srbije, već i običnog čoveka širom Evrope, a naročito u Austrougarskoj, jer je tog 28. juna 1914. zapravo pucao u robovske lance i kmetovske stege širom kontinenta, prekidajući ih jednom za “vjeki vjekova”.gavrilo princip antentat Konačna sloboda koja je obavila i one krajeve Evrope koja je do tada promašila (a isti nisu mali ili beznačajni) ima samo jednog oca i jednog tvorca: Gavrila Petrovog Principa, rođenog 13. jula 1894. godine u mestu Obljaj. I zato, taj pucanj u Franca Ferdinanda nije kraj, nego početak njegovog dela i nije njegov domet, nego uvod u ono što je uradio i stvorio: ono čime se zvanična Srbija mora ponositi i dičiti u godinama pred nama.

Sloboda – naš brend

Inače, interesantno je da se gotovo  nigde i nikada ne potencira priča da je kmetstvo u Srbiji, tačnije na njenoj tadašnjoj teritoriji, ukinuto 1804. godine, decenijama pre nego što su se stekli uslovi za takvo nešto u drugim evropskim državama. Dežurni kritičari i teoretičari našli su  “sto opravdanja” i razloga zašto to i nije neki naročiti poduhvat, ali, koliko god se trudili, ne mogu zaobići i preskočiti osnovni postulat istorije: činjenica je činjenica.

Da za pet decenija deca ne bi učila o “sarajevskom atentatoru” nego o svetskom revolucionaru – da bi učila istinu, a ne propagandu. Da bi sutra isticala istinsku slavu, a ne da bi se sakrivala od lažnog i neopravdanog stida. Da bi nam deca hodala uzdignute glave, a ne oborenog pogleda. Da bi duh Gavrila konačno dobio tumačenje koje zaslužuje  slobodarsko), a ne ono lažno i agitovanjem službi obojeno. Da  bi danas-sutra i onaj u Pešti, Sarajevu, Banjaluci, ali i Beču, Berlinu ili Zagrebu znao da je Gavrilova veličina u tome što je slobodu sa usana pretočio u olovno zrno i što se to zrno svom  snagom raspršilo preko kontinenta, donoseći promene koje su pre toga bile nepojmljive i nedokučive. Da današnje vrednosti i tekovine kojima se Evropa diči i koje što deklarativno što suštinski baštini, počivaju upravo na Vidovdanu 1914. godine i čoveku koji je junak ove priče.

Tomislav Lovreković/Slobodan Jovanović

 

 

Advertisements

One comment

  • Svaka cast!!!

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s