Нил Кларк: “ЂИНЂИЋ, КВИСЛИНГ ИЗ БЕОГРАДА”


Ђинђић – квислинг из Београда

Превод: Миодраг Новаковић

Текст о Зорану Ђинђићу је изашао у Гардијану 14. марту 2003.

Са свих страна стижу почасти убијеном српском председнику, председник Буш предводи у похвалама за његов „снажан руководећи пример“, док га канадска влада  уздиже као „гласника демократије“, а Тони Блер се диви његовој енергији коју је посветио „реформисању Србије“.

Посмртнице у западним новинама га готово једногласно називају бившим студентским лидером који је храбро водио побуну против тиранина-диктатора, да би коначно успео да преусмери своју земљу ка новој демократској ери.

Али иза ове „СNN“ верзије светске историје, стварна каријера Зорана Ђинђића изгледа доста другачије. За све оне који се данас уједињују против  Западне „доктрине смене режима“ важно је да запамте да Ирак није прва земља где су Америка и остале Западне земље спровеле промену режима који се није уклапао у њихове стратешке циљеве. Пре три године је „дошао ред“ на југословенског председника Слободана Милошевића.

У својој недавно објављеној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како је Америка напунила цегере српске опозиције са 70 милиона долара, приликом организовања пуча против Милошевића 2000-те. По личном наређењу Мадлен Олбрајт, посебно је формирано, у оквиру америчке владе „Субверзивно одељење за Југославију“, да би се бавило организовањем „спонтаног дешавања народа“, које ће евентуално резултирати у рушење Милошевићевог режима.

У исто време, постоје докази да су организоване криминалне групе, под контролом Зорана Ђинђића и надзором америчких обавештајних служби, извршиле серију атентата против кључних сарадника председника Милошевића, попут министра одбране Павла Булатовића и Жике Петровића, директора ЈАТ-а.

Када су коначно „Слобо“ и његови социјалисти свргнути са власти, Америка је почела са „реформом“ владе у Београду онако како је то најбоље служило америчким интересима. Новог председника Коштуницу, „сви“ су дочекали са букетима цвећа, али Зоран Ђинђић- „човек америчке владе“, је био тај који је контролисао полуге власти- и у томе сигурно није разочарао своје Вашингтонске спонзоре.

Први приоритет му је био да почне програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије западним корпорацијама. Тада је још увек, преко 70,000 Југословенских предузећа било у друштвеном власништву, и већина је била под управом радника и руководећих комитета, са свега 5% приватног капитала. По закону нико није могао да прода више од 40% имовине предузећа, 60% је остајало увек под контролом радника.

Ђинђић је кренуо убрзаном акцијом да измени те законе, тако да је велика распродаја државних ресурса ускоро могла да почне. Након две године, у току којих су хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999, (у форми извештаја Светске Банке) почели су да стижу хвалоспеви Ђиђићу и његовом „укључивању међународних банки у српски приватизациони процес“.

Али овде нису били у питању само национални ресурси за које је Ђинђић добио наређења да их распрода. Дошло је време да се и Милошевић лично уклони, и то за награду од 100 милиона долара; без обзира што је уклањање Милошевића представљало легално киднаповање и директно кршење важећих југословенских закона- чак су у ту сврху послали у Београд авион Британског ратног ваздухопловства да пребаци Милошевића у амерички финансиран суд у Хагу, где му је суђено у монтираном процесу.

Када такав „човек“ (Ђинђић) распрода националне ресурсе своје државе, свог бившег председника и своје најјаче политичке противнике, шта му је друго преостало да прода? Своју земљу? У јануару ове године, Ђинђић је управо то и урадио. Упркос противљењу већине грађана своје земље, западни „весник демократије“ је поступио по налогу „међународне заједнице“, и након 74 година постојања, је избрисао државу Југославију са политичке мапе света. Стратешки гол такве акције је било успостављање шаке слабих и завађених западних протектората, што је под Зораном Ђинђићем успешно остварено.

Понекад, и најбоље извршени планови могу да подбаце. Упркос Западним изливима жалости- за Ђинђићем ће у Србији туговати само мањина. За велику већину Срба он ће остати упамћен као велеиздајник који се „обогатио“ распродајом властите земље, и то онима који су против те земље водили тако дивљачки рат, пре свега неколико година. Ђинђићеве „хваљене“ реформе су једино успеле да доведу до повећања цена свих комуналија, незапослености преко 30%, паду зарада преко 20% и резултирале су у то да данас две трећине Срба живе испод границе сиромаштва.

Још увек је нејасно ко је испалио хитац који је усмртио Ђинђића. Највероватније да је и то била подземна мафијашка операција; његове везе са подземљем су му коначно дошле главе. Али, ма колико то звучи сурово, данас је пуно оних у Србији који би драге воље повукли „тај обарач“. Приликом моје задње посете Београду, био сам запрепашћен, не само са поражавајућом економском кризом, него и са нивоом мржње према Ђинђићу, коју је скоро свако отворено показивао у контакту са мном. Ђинђићева је популарност у то време, према статистичким истраживањима, пала испод 10%.

Лекција коју можемо да научимо на примеру Србије, а која важи за Западне „организаторе“ промена режима широм света, је веома проста. Ви можете да ломите народну вољу нехуманим санкцијама, да их засипате бомбама. Можете чак, ако желите, да силом рушите њихове владе које вам не одговарају, и да им након тога  наметнете вашу вољу доводећи на власт једног Хамида Карзаиа, генерала Томи Франкса, или да поставите Зорана Ђинђића да имитира „царског конзула“. Али немојте да се заносите, да можете да натерате те понижене народе,  да свим тим „царским конзулима“, на крају за „све то“ још и одају пошту.

Превод: Миодраг Новаковић

Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment

Advertisements

6 comments

  • Е, БАШ ТАКО!

    Like

  • Србин Пироћанац

    Сад је Вучић нови ђинђић.

    Увешће нам гмо да нас потрују.

    Али ако буде србске освете, нек се чувају велеиздајници.
    Освета Косова је била 1912. Нико се није надао томе, али смо победили.
    И опет ће победити Срби!

    Like

  • Evo i odgovarajuceg videa, koji objasnjava – zasto je Djindja iznenada promenio USA-kurs i zasto preti POTPUNO UNISTENJE Srbije?!

    Like

  • ZAOSTAVSTINU POKOJNOG PREMIJERA SRBIJE NASLIJEDILA NJEGOVA – SUPRUGA DJINDJIC!·
    Iza Djindjica ostali milionski racuni, fabrike, kuce, avioni…
    Udovica pokojnog premijera Zorana Djindjica pocela je da se u javnosti predstavlja i djevojackim prezimenom. Gospodja Ruzica Pavlovic-Djindjic, osim sto je proslog mjeseca postala clan Glavnog odbora Demoratske stranke, dobila je rjesenje Prvog opstinskog suda u Beogradu o nasljedjivanju imovine svog pokojnog muza.
    Rjesenje je pisano u samo jednom primjerku, i nema ga u spisima suda. Uredno je ovjereno pecatom ovog suda i potpisano od strane ostavinskog sudije, ovoga puta predsjednika suda.
    Izvori potpisanog novinara potvrdjuju da je ovim rjesenjem nacelno utvrdjeno da gospodja Ruzica Pavlovic-Djindjic i njeno dvoje maloljetne djece nasljedjuju svu imovinu koja je ostala iza pokojnog predsjednika srpske vlade Zorana Djindjica, a da ce posebnim rjesenjem biti utvrdjivan obim imovine i nazivi racuna.

    Na ovaj nacin izbjegnuta je mogucnost da se otkrije da je pokojni premijer Djindjic u jednoj svajcarskoj banci na svom kontu ostavio
    167 miliona eura, da je vlasnik fabrike mikrocipova u Dortmundu.
    Na Züriskom aerodromu ostao je i avion ciji je vlasnik pokojni premijer Djindjic. Dugo se mislilo da je vlasnik ovog aviona biznismen Stanko Subotic Cane. Stvarni vlasnik ovog aviona je bio pokojni Zoran Djindjic.

    Vec je posebnim rjesenjem Prvog opstinskog suda gospodja Ruzica
    Pavlovic-Djindjic postala vlasnik stana u Monaku, latifundije od oko 110 kvadratnih kilometara u Argentini, kuce u Becu…

    Ocekuje se da ce na jesen strane sluzbe staviti na uvid spisak imovine koja je ostala iza pokojnog premijera, i da ce to otkrice sokirati i najbogatije ljude na svijetu. Predsjednik vlade jedne od najsiromasnijih drzava Evrope umio je da, za kratko vrijeme, napravi velike pare.
    S.V.

    http://www.vaseljenska.com/misljenja/ruzica-cveta-na-dedinju/

    Like

  • Još se istražuje šta je sve, koliko i kod koga ostalo iza pokojnog Zorana Đinđića, ali će tek prava istraga pokazati kako je to što je ostalo u rukama njegove udovice preko noći preraslo u pravo, veliko, neobjašnjivo bogatstvo…

    Nemačka kancelarka Angela Merkel posetila je, prilikom zvanične posete Beogradu, i udovicu bivšeg premijera Zorana Đinđića.

    Sadržina razgovora između gospođa, državne kancelarke Merkel i udovice Đinđić, nije saopštena javnosti. Zvanično, između dve gospođe vođen je razgovor o Fondu za unapređenje talenata koji nosi ime streljanog premijera.

    Upućena javnost špekuliše o tome u kom pravcu je vođen razgovor između trenutno najmoćnije žene u Evropi, možda i u svetu, nemačke kancelarke, i verovatno jedne od najbogatijih žena na kontinentu, gospođe Đinđić!

    Kada je streljan 12. marta 2003. godine, pokojni premijer je u radnoj knjižici imao samo dve godine i šet meseci radnog staža! Njegova supruga Ružica ima ga još manje. Njeno bogatstvo je još uvek tajna za srpsku javnost, a naročito količina novca u kešu, kojom raspolaže ova vesela i bogata udovica.

    Kada je u januaru 2001. godine postao premijer Srbije, Zoran Đinđić je već najtešnje bio povezan sa “surčinskim mafijaškim klanom”. Na to je ukazao i bivši pripadnik SDB Momir Gavrilović, ali je ubrzo posle posete kabinetu tada saveznog predsednika bio likvidiran. Gavrilović je tada rekao da su određeni ljudi sumnjivih biografija iz Surčina uvezli građevinske mašine bez plaćanja carine. Radi se o mašinama za asfaltiranje, koje su na kredit kupljene u Nemačkoj, i bile su angažovane na poslovima u Srbiji (pre svega, na popravci kolovoza na Ibarskoj magistrali i autoputu Beograd-Niš).

    Taj posao, koji se finansirao sredstvima od strane pomoći, a realizovan je preko Ministarstva saobraćaja, na čijem čelu je bila članica DS Marija Vukosavljević Rašeta, Đinđiću i njegovim kompanjonima trebalo je da donese čistu zaradu od oko dve stotine miliona maraka.

    Svi ovi poslovi odvijali su se i preko Dragana Markovića, Đinđićevog kuma i vlasnika firme Krmivo-produkt iz Surčina.

    Citaj vise…. http://onlinereporter.webnode.com/ljudi/vesela-i-bogata-udovica-%3a-ruzica-%C4%91in%C4%91i%C4%87%2cnajbogatija-zena-u-evropi/#.UNXisAX68pc.twitter

    Like

  • Požnjeo gde god nije posejao!!! Kada se početkom devedesetih godina vratio iz Nemačke u Srbiju, Zoran Đinđić je imao reputaciju uglednog agenta nemačke obaveštajne službe BND. On je imao tačno definisane zadatke delovanja, ali agenti, uglavnom, za svoj rad dobijaju mnogo manje novca nego što javnost pretpostavlja.

    Po dolasku u Srbiju, njega je godinama finansirao Miodrag Kostić Kole, biznismen iz Novog Sada, vlasnik preduzeća “MK” i direktor Demokratske stranke.

    Prema sopstvenom priznanju, Kostić je Demokratskoj stranci svakoga meseca davao pedeset hiljada maraka! Koliko je od tog novca završilo u Đinđićevom džepu?

    Kostić je u proleće 2001. bio glavni protagonista afere sa utajom milionskog iznosa poreza, na šta je ukazao Narodni pokret Otpor. Kostić, koji je bio i vlasnik fudbalskog kluba Vojvodina, sredinom oktobra je pretio i Miroslavu Vislavskom, bivšem predsedniku novosadskog fudbalskog prvoligaša, da će ga proterati iz Novog Sada, da će mu polomiti sve kosti, da će ga strpati u zatvor i ubiti! “Demokratski”, nema šta.

    Zoran Đinđić je postao vlasnik stana od 150 kvadrata na Studentskom trgu broj 8 u Beogradu. Taj stan je, prema svedočenju bivšeg visokog funkcionera Demokratske stranke, kupio za 150 hiljada dolara, novcem koji je prisvojio od američke pomoći za Demokratsku stranku 1990. godine. Đindić je došao i u posed vile na Senjaku, u Driničkoj broj 1, i u Novim Banovcima, ulica Beogradska 50.

    Treba se podsetiti da je Đinđićeva vila na Senjaku izgrađena za samo dva meseca, da je odlikuje holivudski glamur i da u potpunosti baca u zasenak eksterijer elitnog beogradskog naselja. Samo ograda oko kuće na Senjaku, izrađena od najboljeg švedskog čelika, visine oko tri metra, sa brojnim ukrasima, koštala je nekoliko stotina hiljada maraka.

    Troškove podizanja platila je Vlada Srbije. U to vreme Đinđić je i sam prizna(va)o da poseduje akcije u firmi Koka-kola, a prema pouzdanom izvoru iz Vlade Srbije iz tog perioda, vlasnik je i jednog preduzeća u mađarskom gradu Kečkemetu.

    Nemački dnevni list Junge Welt objavio je 2002. godine da je čovek koji je korumpirao bivšeg vojnog ministra Rudolfa Šarpinga (kancelar Šreder zbog ovog skandala izbacio ga je iz vlade!) takođe “sponzorisao” i premijera Srbije Zorana Đinđića.

    Poslednjeg dana decembra 2000. godine, tada kandidat za premijera Zoran Đinđić dočekao je na surčinskom aerodromu Nikola Tesla srpskog biznismena iz Švajcarske Stanka Subotića Caneta. Kola u kojima se nalazio gospodin Đinđić prišla su Canetovom avionu na samoj pisti. Canetu je dobrodošlicu poželeo gospodin Đinđić, preuzimajući poveću kesu sa novcem, u kojoj je bilo 50 miliona nemačkih maraka! U kešu!

    Sa dozvolom svojih poslodavaca i švajcarskih vlasti, gospodin Subotić je doneo novac budućem premijeru da osigura tržište za kompaniju Britiš ameriken tabako (BAT) i tako dobije tržište i za sebe.

    Nije lako s parama

    Očigledno je da je pokojni Đinđić umeo da sakrije trag ogromnim količinama novca u kešu. U tome je imao pomoć i nemačkih obaveštajaca, ali je istovremeno bio u velikom strahu od američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, koji ga je, zvanično, podržavao u vođenju politike, ali je Zoran bio uveren da mu baš ambasador Montgomeri pakuje duvansku aferu preko zagrebačkog lista Nacional.

    Velike količine novca u kešu premijer Đinđić je, u prvoj godini svoje vlasti, iznosio i diplomatskom poštom, a gospodin Subotić je, kao čovek od iskustva, umeo da mu otvori firme u inostranstvu.

    Kada je premijer optužen da je u inostranstvo putovao Subotićevim avionom, mnogi su znali da je, ustvari, vlasnik tog aviona – Zoran Đinđić!

    Dok nije streljan, Zoran Đinđić je umeo da napravi novac. Jednostavno, zvao je na razgovor biznismene, počev od Bogoljuba Karića, pa redom, zahtevajući da mu na račune u inostranstvu prebace novac.

    Račune je otvarao u bankama na egzotičnim ostrvima, kojima se teže ulazilo u trag. Deo novca Điniđić je ulagao i u kompanije u Nemačkoj.

    Kada je premijer streljan, a nakon okončanja vanrednog stanja, počelo se raspravljati i o njegovoj zaostavštini. Vila u kojoj je do streljanja živeo premijer, odlukom Koštuničine vlade poklonjena je njegovoj udovici Ružici i njenoj deci, radi njihove bezbednosti.

    Prvi opštinski sud u Beogradu, u ostavinskom postupku, budući da premijer nije ostavio testament, kao jedine naslednike njegove imovine oglasio je Ružicu Đinđić i njeno dvoje dece. Rešenje o ostavini, koje je potpisao tadašnji predsednik ovog suda, a danas pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić, načelno je i njime se utvrđuje pravo na nasleđe celokupne imovine. Posebnim, dopunskim rešenjima, kucanim u samo jednom primerku, sud je gospođu Ružicu oglašavao naslednikom imovine, računa u bankama, aviona i akcija koje je imao pokojni Zoran. Na ovaj način, isto kao i u slučaju pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, javnost je izigrana i nije imala uvid u to šta ostaje iza pokojnika.

    Crnilo na vidiku

    Imovinu streljanog premijera upućena javnost procenila je na preko milijardu maraka! Pokojni Đinđić je, tvrde izvori Tabloida, velike svote novca držao i na računima svojih prijatelja. Neki su to prećutali, pa je udovica morala da ih podseća. Prvi koji se javio bio je Stanko Cane Subotić, obaveštavajući udovicu o Zoranovom stanju računa u njegovom vlasništvu.

    Nedavno se gospodin Subotić oglasio saopštenjem na konferenciji za štampu, tvrdeći da je udovici Zorana Đinđića predao više od milion evra, koji su bili na nekom inostranom računu, te da mu je bilo potrebno vremena da ih podigne i u kešu preda Ružici. To je razbesnelo Borisa Tadića, koji je Canetu, preko Dragana Šutanovca, poručio da je ”ljut na njega zbog lošeg držanja”.

    Bogata udovica Zorana Đinđića, koja je u mladosti bila saradnica Službe državne bezbedosti i služila za podvođenje značajnim ličnostima (zvali su je Ruška-puška), počela je da se bogati još više. Čovek koji oponaša njenog muža, Dušan Petrović, omogućio je Ružici da postane suvlasnik Viktorija grupe, koja ima monopole na poljoprivredne proizvode i na sve dotacije Vlade po tom osnovu. Srpski malinari dobili su batine od žandarmerije, jer Ružica ima monopol na izvoz malina i želi da plaća nisku otkupnu cenu malinarima.

    Da li je gospođa Angela Merkel, možda, ovoj pohlepnoj i bestidnoj ženi nudila azil u Nemačkoj, ili neko važno mesto u budućoj Vladi Srbije? Ako je tako, onda se Srbiji crno piše.

    Ekipa snova

    Među imenima onih koji su zadržali Đinđićev novac su, tvrde upućeni, i Čedomir Jovanović, Vladimir Beba Popović i Zoran Janjušević. Ova trojica su, osnovano se sumnja, i učestvovala u Đinđićevom streljanju. Na dan premijerovog streljanja, Čedin tast Mijat Savić bio je ispitivan pred istražnom sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu, povodom zahteva tužilaštva…

    Gospodin Savić je zamolio sudiju da mu odobri da ne isključuje mobilni telefon, jer očekuje jednu veoma važnu vest. Sudija je dozvolila Saviću da ne isključuje telefon, a kada je telefon zazvonio, Zoran Janjušević je obavestio Savića da je – “onaj gotov”! Čedomir Jovanović se istog dana vratio sa skijanja, a Vladimir Popović, koga je Zoran oterao iz svog okruženja zbog potvrđene vesti da Beba održava seksualne odnose sa Ružicom, dobio je svojih pet minuta. Engleska obaveštajna služba organizovala je Đinđićevo ubistvo, u kojem Ružicina uloga još nije rasvetljena.

    Citaj vise… http://onlinereporter.webnode.com/ljudi/vesela-i-bogata-udovica-%3a-ruzica-%C4%91in%C4%91i%C4%87%2cnajbogatija-zena-u-evropi/#.UNXisAX68pc.twitter

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s