Ванредно Стање

Избегли и протерани Срби из Хрватске: Николићу, а где су нестали Срби?


Избегли и протерани Срби из Хрватске: Николићу, а где су нестали Срби?

Избегли и протерани Срби из Хрватске разочарани су начином на који се председник Србије Томислав Николић бавио њиховим проблемима у разговору са хрватским председником Ивом Јосиповићем. Не само да суштинска питања нису потегнута и на прави начин изложена, већ им је било онемогућено и да као стварни представници својих удружења присуствују састанку са хрватским званичником.

ПОВЕЗАНО:
СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ – “КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА”

Штрбац: “Јосиповић нема добре намере према Србима из Хрватске“

18. 10. 2013. Ј. Арсеновић-Вести, фото: Бета, за ФБР приредила Биљана Диковић

Јосиповић и Николић

Осмеси само за новинаре: Иво Јосиповић и Томислав Николић

– Било би смешно да није трагично у какву смо позицију доведени. Надали смо се да, ето, после 18 година избеглиштва бар имамо пунолетство да о њему у своје име говоримо, али до тога није дошло, па је на састанку са Јосиповићем у своје име говорио политичар Миодраг Линта, који је час народни посланик, час представник избегличких удружења – каже за „Вести“ Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких удружења.

Протеране Србе из Хрватске боли и то што се на основу изјава двојице председника стекао утисак да су Хрвати пре свега у рату оштећена страна, па отуд хрватски председник инсистира на решавању питања несталих особа за време рата у Хрватској, док је српском пре свега стало да две државе повуку тужбе за геноцид које су пред Међународним судом правде прво Хрватска, па потом Србија поднеле једна против друге.

– Наше мишљење је одувек било да тужба против Хрватске треба да остане, мислим да историјске чињенице довољно говоре у прилог њене веродостојности, о томе да је милион Срба убијено у НДХ, док их је сада пола милиона протерано. Уосталом историја нам показује да односи између Срба и Хрвата никада до краја нису доведени и да очито неко трећи мора да пресуди – додаје Будимир.

Хрватској 14 захтева

Делегација представника удружења Избеглих и расељених лица коју је предводио Миодраг Линта предала је Јосиповићу документ на ћирилици са 14 захтева за проналажење правичних и трајних решења за избегле и прогнане Србе из Хрватске и повратнике у ту земљу. Између осталог, ту су враћање одузетих станарских права, непокретне и покретне имовине, правична накнада за уништену покретну и непокретну имовину.
„Председник Јосиповић је показао разумевање за део тих проблема и рекао да ће дати подстицај да се они реше „, рекао је Линта.
Линта са Јосиповићем
Разочарао избеглице: Миодраг Линта на састанку са Јосиповићем

Са Ивом само подобни

Након сазнања да ће Јосиповић доћи у званичну посету Србији, избегличка удружења су се обратила председнику Хрватске са захтевом да их прими. Иако је Јосиповићев кабинет на то био спреман добили су одговор да је домаћин, званични Београд, листу делегације избегличких удружења редуцирао.
– То нас је понизило, па смо демонстративно одустали од састанка – додаје Чедо Марић, откривајући с огорчењем да већ два пута председник Србије не реагује на њихове молбе да их прими.

Да су имали прилике да се сусретну са Јосиповићем чланови Удружења породица несталих и погинулих Зора предочили би госту из Хрватске прецизне податке о несталим Србима.

– Наше удружење има податке да је укупно несталих 2.888 Срба. До сада је ексхумирано 857 жртава „Олује“, 150 жртава „Бљеска“, а из појединачних гробница од којих су неке биле измештене 93 особа. Од њих је 704 идентификовано док 396 тела чекају у Институту у Загребу на идентификацију. Позиви за идентификацију, међутим, иду ко вода кроз зарђалу славину, мало крене, па стане. После фебруара, када је била последња група родбине у Загребу, тек прексиноћ је 14 људи отишло у хрватску престоницу да идентификује своје најближе!

– Зато бих, да сам имао прилике, господина Јосиповића питао зашто се од стране Хрватске толико отеже са идентификацијом и где је још 1.500 несталих Срба – објашњава Чедо Марић из Удружења Зора, човек који је после осам година трагања успео да дође до тела свог 21-годишњег сина Жељка, убијеног у Книну.

У овом удружењу верују да би до открића судбине њихових најмилијих могло да се дође када би хрватска влада показала вољу да истражи још 270 познатих гробница, али и непознатих локација на које су српске жртве накнадно измештане, као што је био случај са убијеним Србима из Паулиног двора.