АЛБАНСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ И ЊЕГОШ

– Поводом 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша –

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

Једна група албанских буржоаских интелектуалаца у Швајцарској, поглавито са Косова, али и из Македоније и Црне Горе, шта више и из Албаније, на челу са распоповићем из Кршева Црне Горе Ндуе Сиништај и Енвер Хоџиним „марксист–лењинистом” Мустафом Џемаилијем, који се сада конвертирао у антикомунисту, у јуну 1995-те године, склепали су једно ОТВОРЕНО ПИСМО, које су затим намножили компјутером и раздали свуда по свету. Поред примерка који се налази у мојој архиви, имате један примерак и у архиви Градске библиотеке « Мирко Срзентић » у Улцињу, као и у Националној библиотеци у Тирани. Писмо је написано на српско-хрватском језику.

Ови интелектуалци, још пре мог изласка из дугогодишњег затвора у Албанији (кажњен на 43 године затвора), почели су да пишу предвођени Адемом Демачи и Исмаилом Кадаре, па су затим и преплавили албанску штампу Албаније и албанске дијаспоре по свету свакојаким лажима и клеветама против мене, безбројним најпрљавим псовкама, измишљотинама и урлицима, недостојним и за уличаре, а камоли за интелектуалце. Писали су и читаве књиге, или читава поглавља тих њихових књига, десетинама. До данас нема тог човека кога су Албанци псовали више и прљавије од мене. Па ни боје и папира нису потрошили против ма кога друго као за мене. Ни против Јосипа Броза Тита и Слободана Милошевића нису писали тако и толико. Сатанизирали су ме свакако, и као људско створење, и као ствараоца, књижевника и научника, пошто су ме претходно, мислећи да сам Албанац и истомишљеник са њима, прогласили за МАНДЕЛУ АЛБАНИЈЕ, за ХЕРОЈА и МАРТИРА, за САВЕСТ АЛБАНСКОГ НАРОДА, за ПОЧАСНОГ ЧЛАНА њихове Академија наука и уметности, за секретара Одсека за албански језик и књижевност те Академије (као такав ја сам и потпредседник Академије!), па за РУШИОЦА ЛАЖНИХ ИДОЛА, што више и за ГЕНИЈА, и за СВЕЦА, и за ИСУСА ХРИСТА, и за БОГА, а моје дело, роман ИЗДАЈА, прогласили су и за ремек дело албанске прозе свих времена. Колико су ме волели и поштовали, колико су ме славили и дивили ми се, толико ме сада мрзе и клевећу, псују и бесне, урличу.

А зашто ?

Зато што им рекох и доказах документима да су ми Калуш и Ресули псеудоними, јер ми је право презиме RESULBEGOVIQ, а старинско BUROVIQ ! Зато што им рекох и доказах документима да ни по националности нисам Албанац, већ Југословен (Србо-Црногорац), пореклом Бокељ, из Пераста! Зато што се не сложих са њиховим национализмом, њиховим шовинизмом и расизмом, њиховим злочинима у Албанији и свуда по свету где су стигли као дијаспора !

Зато што се не сложих са њиховом фалсификованом историјом!

За ове албанске интелектуалце није довољно да их подржавамо кад имају легитимно право, јер траже од нас да их подржавамо и тамо где то право немају. Није им довољно што се боримо раме уз раме са њима кад имају право, јер траже да порекнемо и нашу националну припадност, па и наша убеђења, те да се изјавимо за Албанце и за припаднике њихових друштвено-политичких убеђења, за пелазгомане и илиромане !

А кад то не чинимо, онда смо ништа мање већ ИЗДАЈНИЦИ, ниткови.

За ове албанске интелектуалце није довољна само њихова бестијална мржња, коју манифестирају усмено и преко штампе против мене. Они би хтели да ме мрзе и моја браћа Југословени, па и цео свет. Лично Исмаил Кадаре, један од промотера ове мржње, чим је чуо да су ми у мојој домовини Црној Гори објавили интервју у наставку два броја листа ПОБЈЕДА, чим је видео и моја издања на српско-хрватском језику, поготово кад је видео и дугометражне документарне филмове о мени, које су приказали Радио-Телевизија Италије (Бари), Македоније (Скопје), Албаније (Тирана) и Југославије (Београд), побеснео је не само усмено, већ и преко штампе. То је један од разлога што су то њихово ОТВОРЕНО ПИСМО написали на српско-хрватском језику, и – сигурно – раздали у срединама где се овај језик говори.

Али, није ово први пут што се они изражавају против мене на једном страном, неалбанском језику. Чим сам изнео живу главу из њиховог монструозног затвора Бурељи, нико други до ипсиссимус Рамиз Алија, тада преседник Албаније и шеф Партије рада (”комунистичке”) Албаније, пише и лаже, најбезобразније фалсификује против мене на француском језику, у главном листу француских “социјалиста-комуниста” L’UMANITE, што можете видети у издању од 24. јануара 1991.

 Одломак из ОТВОРЕНОГ ПИСМА

Одломак тог ОТВОРЕНОГ ПИСМА, где се говори о Његошу, ја сам одмах објавио у ревији YLBERI Год. III, Бр. 4, Женева 1995, стр. 24, пропраћујући га позивом свим Албанцима да кажу што они мисле о томе. До дана данашњег апсолутно нико се није одазвао. Сви су ови албански јунаци умукнули. Је ли могуће да то бласфемирање против Његоша, националног песника Црне Горе и Југославије, није револтирало ни једног јединог Албанца?! Могу ли нам Албанци казати име и једнох јединог Југословена (Србина, Црногорца или Македонца) који је бласфемирао овако против њиховог националног песника Наима Фрашри ? Има и међу нама који мрзе Албанце, и безобразних до зла бога, али до данас ми не знамо ни једног јединог да је на овај начин изразио његову мржњу и његов безобразлук, његов расистички бес. Напротив, и када је ко од наших учинио било какву неправду било којем Албанцу, ми смо се први дигли у њихову одбрану.

Међу овим Србима, који су бранили Албанце, ја заузимам посебно место, јер сам их бранио и кад они нису на то ни помислили, јер сам их бранио како се то они ни дан-данас не знају бранити, и јер сам – како су сами Албанци признали – бранећи њих упропастио себе и своју породицу, своју децу.

Нашом мржњом ми карактеришемо себе, па и свој народ, а не и друге, понајмање друге народе, у конкретnом случају Албанце. И Албанци, њиховом мржњом карактеришу себе, а не нас, понајмање Његоша, који је не само наш, већ и њихов и читавог напредног, културног човечанства. Сигурно, он не припада и битангама, који су отровани национализмом, шовинизмом и расизмом.

Овде ми постојте г. Кадаре и овде покажите ко сте и што сте! Што ћутите и докле ћете ћутати?! Ваше ћутање о чему сведочи, ако не да нисте ништа бољи од оних који су срочили то ОТРОВАНО ПИСМО.

Свугде на свету ћутање је знак признања, одобравања, сагласности. Ово значи да су се сви Албанци (у најмању руку интелектуалци!) сложили, признали то бласфемирање против Његоша, да су одобрили и да су се сагласили са тим. Је ли могуће?!

Познати албански књижевни критичар Адриатик Калули посетио ме и код куће у Женеви, сигурно у знак посебног поштовања, и рекао ми је усмено да се слаже самном, али да се не сме дићи и у моју одбрану, јер живи у Тирани, где ће га клепнути којом циглом по глави ако то учини, као што су то клепнули многе друге. Позната друштвено-политичка личност Мино Балша, када се сред Тиране дигао у моју одбрану преко штампе, био је принуђен да побегне за САД. Други су суспендовани са посла, па и албански амбасадор у Шведској Бардул Кокаљари, док се екс-амбасадор Албаније при ОУН Авди Балета прогања у Тирани и злоставља свакако, између осталог и зато што се дигао у моју одбрану. Многи су позвани у полицију и наређено им је да се удаље од мене, као др Ардиан Мараши.¹

Изложен мобингу од албанских власти и руље албанских пискарала, шовиниста и расиста, зато што се сложио са мојим албанолошким тезама, по којима Албанци нису аутохтони, ни генеалошким пореклом од Илира, понајмање од Пелазга, др Ардиан Кљоси извршио је самобиство.²

Лично мени, сред Тиране, учинили су ми више атентата, а 2009. године, уз атентат, спалише ми у штампарији сав тираж 4 тек оштампаних књига.

Ова жалосна демострација нове буржоаске « демократије » у Албанији о чему нам сведочи, ако не да у тој земљи нема ни трунке демократије, да Албанци не знају ни куда су врата демократије.

И поред свеколиког терора, постоје и флагрантна сведочанства да се нису сложили са састављачима тог ОТВОРЕНОГ ПИСМА баш сви Албанци, да нису баш сви Албанци затровани слепом мржњом, антијугословенским  шовинизмом и расизмом. Ја се надам да није далек тај дан кад ће се доследни синови албанског народа смело дићи и у одбрану Његоша.^*)

_____________

1) Опширније о овом персекутирању видите у дјелу Академика Буровића : ПРАВО ЛИЦЕ ИСМАИЛА КАДАРЕ, Женева 2001, стр. 231-235, издање на српском језику.- РЕДАКТОР.

2) Опширније о др Ардиану Кљоси видите Академиков допис Не, др Кљоси није извршио самоубиство, објављен спрва на страницама листа ТАБЛОИД Год. IX, Бр. 263, Београд, 19.VII.2012. Прештампан на сајту ШТАЈЕРСКЕ НОВИЦЕ, Марибор-Словенија, 22.VII.2012; затим и у његовом дјелу СРПСКИ ВИТЕЗ, Женева 2012, стр. 186-194.- РЕДАКТОР.

*) Објављено спрва у мом делу ЊЕГОШ И АЛБАНЦИ, Подгорица 2002, стр. 56-58.