СВЕ СЕ УЗ ПОМОЋ БОЖИЈУ МОЖЕ, АЛИ ЈЕ САМО ПОТРЕБНО ДА СМО СЛОЖНИ И БРОЈНИ!

19.09.2013.
Небојша Јовић

Покушавам али никако да схватим огроман број мојих суграђана, посебно многе на фб (ту им је некако безбедније :P), како могу бити толико индиферентни према СУДБОНОСНОМ ПИТАЊУ, не само наше Митровице, већ и целог севера, целог Космета, а на (не тако) дуже стазе, и целе Србије!

Знам да је страх главни покретач њиховог кретања и таворења ка и у мишјој рупи.  Тај исти страх их и држи пуних 14 година на том месту, али ако су `99-е и били уплашени или пак уверени „да се против силе не може, да шут са рогатим не може… „, ваљда су у ових деценију и по увидели да се СВЕ, УЗ ПОМОЋ БОЖИЈУ НАЈПРЕ, МОЖЕ, АЛИ ЈЕ САМО ПОТРЕБНО ДА СМО СЛОЖНИ И БРОЈНИ!

Читам им објаве, пуне су песама, и забавних и народних, пуни преписаних мудрости, вицева, слика, свега… само не ИЧЕГА ШТО БИ ПОЗИВАЛО И ОХРАБРИЛО НАРОД ДА НАПРАВИМО ЈОШ ТАЈ ЈЕДАН КОРАК КОЈИ БИ НАС КОНАЧНО САЧУВАО У НАШОЈ ДРЖАВИ СРБИЈИ.

С времена на време, знао је по који појединац да се окуражи (као онај пијани МИШ када изађе и пијан пита „где сте мачке“) и онако полугневно поручи како „НЕ МОЖЕ И НЕЋЕ ВИШЕ ДА ГЛЕДА КАКО МУ СЕ МИТРОВИЦА ПРЉА, КАКО ВИШЕ НЕ ЛИЧИ НА ГРАД, КАКО МУ ЈЕ ДОСТА „ДОШЉАКА“(?) КОЈИ МУ ТАЈ ГРАД ПРЉАЈУ, КАКО ЈЕ МНОГО НЕКУЛТУРНИХ… и… чим падне адреналин, крене ка својоj мишјој рупи вероватно тек тада схвативши да је својим битисањем у деценијској мемли заборавио да ће на тај начин можда и несвесно прозвати самог себе упитавши се: – А шта си ти „патриото“, Србине, Митровчанине, учинио да уопште останеш у том граду, шта си, осим космополитизма и то оног лажног, оног до последњег евра, урадио за тај свој град, за твој народ?

Данас, кад више избегавања нема од суочавања са стварношћу која каже да ћемо 3.11.2013. лета Господњег или на Космету, у Србији својој остати, или са њега заувек отићи, они би морали, не зарад мене или њих или иког другог, већ пре свега РАДИ ДЕЦЕ СВОЈЕ, МОРАЈУ БАРЕМ РЕЧ ЈЕДНУ РЕЋИ, ТАЈ СТРАХ ПОБЕДИТИ, ТУ НАВИКУ ДА ИМ ДРУГИ ДЕЦУ, РОДИТЕЉЕ И ЖЕНЕ ЊИХОВЕ ЧУВАЈУ, ПРОМЕНИТИ И ПОКАЗАТИ ДА СУ ИОЛЕ АКО НЕ МУШКАРЦИ А ОНО БАРЕМ ЉУДИ, РОДИТЕЉИ!!!!!

Вероватно ће они овај пост прескочити или га обрисати, али се надам да ће га макар њихова деца и супруге прочитати и упитати их: „стварно бре човече, докле мислиш да ти се други за породицу твоју боре, да за њих животе своје ризикују!“

Не дозволите да вас деца живе забораве!!!