25. априла 1999. Супертајна мисија наших пилота – напад на НАТО авијацију на аеродрому Ринас код Тиране


Тајна акција српских авиона Г-4 у рату против НАТО

24. 03. 2009. 

soko-g-4-super-galeb-11435-1366x768

Тачно месец дана после почетка агресије и бомбардовања Југославије 1999. НАТО се налазио пред великом прославом 50 година постојања и још већим изазовом шта урадити у рату против Југославије. Да ли појачати бомбардовање и по цену нових цивилних жртава и штете, што се све медијски враћало као бумеранг, или повести копнену офанзиву пре свега користећи ОВК као пешадију?

У Вашингтону су звонили бубњеви и тумачења да је све осим тоталне победе заправо тоталан пораз за Запад. Јер, ваздушни удари нису сломили кичму југословенске војске, морал војске и народа био је висок и сви су били уједињени у жељи за отпором.

Мишљења западних аналитичара да ће бити потребно само неколико дана бомбардовања да Београд поклекне, нису се показала као тачна. Југославије није одиграла онако како је то НАТО очекивао, није се предала после неколико дана. На брзину инсценирани сценарио реализовао се са невероватним контраефектима. НАТО је интервенисао да би, наводно, спречио хуманитарну трагедију, али ју је проширио и убрзао. Интервенисао је да би спречио да криза дестабилизује друге земље, а она се у међувремену проширила и на Македонију са неизвесним последицама по питању статуса Космета. У првом постмодерном рату конфузија би била забавна да није била и крвава.

Виктор Черномирдин стигао је 22. априла 1999. у Београд у покушају проналажења решења и некаквог компромиса да се рат заустави. Тог дана југословенска ПВО добила је стриктно наређење да не дејствује управо због авионског лета руског преговарача и могуће грешке. Ту чињеницу НАТО је искористио и један амерички ловац-бомбардер Ф-16 летео је од мађарске границе до Београда у радарској сенци цивилног авиона Виктора Черномирдина да би затим бацио бомбу од скоро три тоне на подземни објекат Стражевицу. Ратно лукавство, или кршење међународног ратног права? Сазнавши да их је амерички Ф-16 искористио као штит у прилазу Београду, руски пилоти су у одласку Черномирдинов авион окренули потпуно другим коридором, тамо где није ни било предвиђено, па се авион одједном нашао изнад положаја једне пешадијско-артиљеријске јединице у Срему. Са земље је на непознати и ненајављени авион отворена урнебесна ватра чак и из пиштоља и пушака. Срећом нису га погодили, јер је одмах узео велику висину.

Само три дана касније пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране.

На том аеродрому била је смештена америчка борбена група „Соко” са 24 хеликоптера типа „апач”, као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 „супер-галеб” југословенског РВ, иначе из састава акро-групе „Летеће звезде”. Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање.

Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВК крај аеродрома Ринас, да би затим авиони Г-4 гађали америчке хеликоптере на земљи. Уништено је девет „апача” док су још три била озбиљно оштећена.

Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког „апача на рутинском лету” поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону.

На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4.

Дан после акције на Ринас аеродрому, НАТО је 27. априла 1999. у три наврата жестоко бомбардовао аеродром Голубовци крај Подгорице посебно гађајући подземни објекат тог аеродрома Тузи, где су се и налазили авиони Г-4 из акро-групе „Летеће звезде”. Објекат је срушен и сви авиони у њему су уништени. Један од југословенских пилота тих је дана добијајући војно одликовање рекао да га прима за успех у тајној мисији.

Прошло је од тада доста година, по међународном праву Југославија је имала пуно право на одмазду по оним државама које су своју територију, или ваздушни простор „изнајмиле” за извршење агресије на нашу земљу. Ипак, пилоти о акцији на аеродром Ринас не желе уопште да причају. Xаг и све оно што се догодило са генералима из Србије одређују и сва каснија понашања. Дакле, што се тиче пилота и њиховог поноса, та се прича никада није догодила. Службено, не. Неслужбено, „Летеће звезде” одлетеле су у легенду…

Мирослав ЛАЗАНСКИ

__________
Извор: Informacioni centar “Komentar”

**************

Напади на аеродроме у Тузли и Тирани

Како је ратно ваздухопловство Југославије изненадило НАТО снаге на Тузланском и Тиранском аеродрому и нанело им озбиљне губитке.
О нападима наше авијације 1999 године у време НАТО агресије на аеродроме у Тузли и Тирани НАТО није изустио ни једну реч. Крије се то, јер како би таква сила признала да су јој неки српски пилоти очитали лекцију из тактике и вештине летења наневши јој при том и значајне губитке. Посебно поражавајуће по НАТО звучи чињеница да су српски авиони изводили такве борбене летове док су им изнад глава били силни Авакси и јата технички знатно супериорнијих НАТО авиона.

Агресија на Југославију је почела 24. марта 1999 и планирано је да се за 7-10 дана Југословенска Војска уништи до те мере, да Југославија буде принуђена на потписивање безусловне капитулације, па да се НАТО снаге тријумфално ушетају у Београд. У склопу тог плана предвиђено је да се Тузлански аеродром углавном користио за слетања теже оштећених авиони, који не могу да се домогну својих матичних база. На том аеродрому су били стационирани и хеликоптери спасилачких екипа које би улетале на нашу територију и спашавале пилоте евентуално оборених авиона. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мења стратегија и на Тузлански аеродром 08. априла долеће 8 борбених авиона који су требали да учествују у нападу на специјалне циљеве у СРЈ.

Наши обавештајци су за то сазнали и у комади ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је наша ПВО оштетила, 8 ловаца бомбардера који су долетели пре неколико дана и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летелица транспортне авијације.

На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 Орлова 2 МИГ-а 21 и једног Галеба Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до Тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона. У недељу 18. априла у 13:30 наши авиони су изненада на стајанци напали НАТО авионе јер је у то време „због квара“ (саботажа наших оперативаца) био искључен радар на аеродрому Тузла.

Изненађење је било потпуно јер их ни Авакси нису регистровали на време па су наши авиони примећени тек на 10 Км од Тузланског аеродрома а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су наши пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из наше базе јављено да су наши авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине.

По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од Орлова, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 Орла и испустила терет свако на већ одабране циљеве, док су 2 Орла остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и Галеб су ракетама и митраљезима довршавали посао

Ј-22 Орао – ловац бомбардер

Цела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један наш Орао у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је Мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успео да свој МИГ приземљи на 10 км од писте аеродрома Поникве.

Потврђени биланс нашег бомбардовања Тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО-а изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова. Али оно што је још значајније је, да све до краја НАТО агресије аеродром у Тузли више није коришћен за борбене летове на Југославију.

Освета НАТО-а

Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цео аеродром се тресао од детонација, али „Топ Ган момци“ и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштетили виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није мога да лоцира где ми то кријемо наше авионе, који мало мало па узлете и ремете им планове…

Као освету за Тузлу три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његова околину па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града. Многима је било чудно тако жестоко бомбардовање Ужица и његове околине а посебно је било чудно разарање поште јер је то једина поста која је погођена, поред оне у Приштини, од почетка агресије. Био је то бес и освета „Милосрдног Анђела“ за тешке губитке на Тузланском аеродрому.

Напад на аеродром крај Тиране

Посебна „дрскост“ и храброст наших пилота је напад на Аеродром у Тирани. На том аеродрому је била стационирана ескадрила од 12 Апача ракетних хеликоптера који су требали да буду ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“ која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп заједно уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију а касније и Косово.

„Атлантску бригаду“ је сачињавало око 6.000 Шиптара добровољаца из иностранства са Америчким инструкторима. Они су са осталим терористичким групама ОВК које су се повукле у Албанију требали да изврше тај копнени напад, пошто ваздушна кампања НАТО-а није дала никакве резултате. Тако су укупне снаге које су нападале на границе Космета чиниле око 20.000 бораца заједно са страним претежно америчким инструкторима и специјалцима.

Да би олакшали нашим борцима одбрану на границама Космета наши пилоти су у више наврат изводили борбена дејства на том простору. Први од тих напада догодио се 13 априла када је 4 наших авиона напало припремни камп Атлантске бригаде који се налазио близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је оборен један Апач а Атлантској бригади су нанети озбиљни губици. Напад наше авијације на снаге које су нападале границе Косова и Метохије поновљен је 05. маја када су 3 Орла и 2 Галеба у кратким временским размацима и више наврата нападали већ поменуту Атлантску бригаду.

Свакако један од најспектакуларних напада наша авијација извела је 26 априла када је нападнута НАТО база америчких „Апача“ на аеродрому крај Тиране. Та операција је била посебно рискантна јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута) а бити неоткривен од стране радара, НАТО авијације и авакса. Напад је планиран тако да по 2 Галеба Г-4С синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 Г-4С са аеродрома Голубовци а 20 минута касније стигла су још 2 Галеба Г-4С са аеродрома Поникве. Резултати овог напада су били више него импресивни јер је уништено 5 Апача, а сва 4 Галеба су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО више до крај агресије на Југославију није користио Апаче.

Г-4 Супер Галеб

Изводити летове и борбена дејства у пограничном појасу са Албанијом било је готово незамисливо због тога што је НАТО авијација даноноћно бомбардовала тај сектор и што је на небу увек било технички супериорнијих НАТО авиона уз обавезно навођење од стране Авакса. Али и поред свега тога наши пилоти су изузетном храброшћу и летачким умећем као осице задавали ударце и НАТО-у и Атлантској бригади која је фактички представљала НАТО копнене снаге. Та копнена офанзива је уз огромне губитке претрпела тежак пораз и никада није успела да се пробије на КиМ. Наши храбри браниоци границе на Кошарама и целом пограничном сектору са Албанијом имали су велику помоћ наших пилота који су се веома храбро супротстављали вишеструко надмоћнијем непријатељу.

У поплави свакојаког подаништва и удворичког понашања, како од стране наших политичара тако и од стране диригованих медија, овај текст посвећујем нашим храбрим ваздухопловцима који су жртвујући своје животе бранили ову земљу и овај народ. Да ове поданичке гњиде не би затамниле и овај део наше светле блиске историје, желим да подсетим на храброст и достојанство које овај народ има.

Звонимир Трајковић, политички аналитичар

______________
http://www.dejanlucic.net

Advertisements

65 comments

  • Владимир Стефановић

    Сећам се као јуче када су узлетали са Голубоваца. Служио сам војску 1999 на аеродрому Голубовци код Подгорице у то време. Ми смо били јединица ВОЈИН-а смештена на аеродрому и поред аеродрома. После напада на аеродром у Тирани трећи пут су бомбардовани Голубовци. Трећи пут када је бомбардовано ми нисмо били на аеродрому већ поред.
    Свака част нашим саборцима! Даће Бог да се њихова херојска имена једног дана објаве народу са поносом и чашћу!!!

    Like

    • Хвала Вам Владимире што сте поделили са нама Ваше сећање на те дане! Многи негирају да се овај догађај уопште десио! Српска јавност не зна за овај херојски чин српских пилота! Или, боље речено – од јавности се овај херојски подвиг крије!

      Like

      • Naravno da znamo, barem mi u Sapcu.. Civijasi prate dogadjanja, ne brinite 🙂

        Like

      • Кажеш ”ЧИВИЈАШИ”? Да нисте то ви извукли шараф који држи навигациони систем па се онај ”невидљиви” срушио код Буђановаца или су пак они иѕ аеродрома ГОЛУБОВЦА, као голубови пресрели ”невидљивог” па га они оборили, уместо вас, Чивијаша?

        Like

  • Danas je trebalo da sve televizije objave po jednu emisiju u slavu svih naših heroja koji su dali život za našu Srbiju.Nažalost ni novine ni televizije a ni vlast nema ćak ni predznak srpski.Bilo je pametnije odgledati neku takvu emisiju,nego kampanje ovih šetača i ….

    Like

  • Aleksandar Andjelkovic

    Kao i 6 aprila tako i u ratu 1999 Srpski piloti su cuteci i bez pogovora stali na megdan daleko brojnijem i tehnicki jacem neprijatelju. Ko se razume u borbenu avijaciju znace koliko je tesko biti sam u vazdusnom prostoru bez radara, u duelu sa vise neprijateljskih letelica. Ova akcija nasih pilota je bila udarac u srce neprijatelju, za nju sam cuo jos u vreme rata. Ima jos slicnih akcija koje treba pomenuti i spasiti od zaborava. Vreme gazi sve: careve, supersile i bogatsva ali se ovakvi junaci pominju vekovima i ne odlaze u zaborav nikada, njih cak i neprijatelji pominju sa velikim postovanjem.

    Like

  • Хвала на информацији. Оваквим вијестима враћа се самопоуздање. Да су нам неке околности биле наклоњене НАТО је могао покусати много више губитака. Наши момци су савремени витезови. Бог да их благослови а погинулим да им душу прости. АМИН.

    Like

  • Slava svim velikim srbima koji su poginuuli u ovom zadnjem i najnepostenijem ratu.Moja tuga je nesnosna i verujem da ce mo jednog dana uspeti da shvatimo da smo najplemenitiji i najbolji narod EVROPE.I da se NIKADA ne zaborave oteti SRBI na kosovu(kojima su vadjeni organi) i da njihove duse (ma gde bile)pocivaju u miru!Slava svima koji su dali svoje zivote.AMIN

    Like

  • Zataskali bi oni i F117 da ga nismo dograbili i snimak pustili istog momenta. Secam se da je blizu Zagreba pao jedan veliki americki bombarder (B2 ili B52, nisam siguran) i da je americka vojska odmah blokirala ceo rejon i onemogucila novinarima da slikaju i objave nesto o tome. Da li je neko upoznat sa detaljima sta se ovde desilo? Glupo bi bilo da i ovo ode u zaborav!!!

    Like

    • Cuo sam ja od hrvata da je jedan veliki avion pao i da su mesecima izvlacili delove da je odmah ceo region bio blokiran, znaci tacno je, mada mudonje iz nato-a to nikada nece dati u javnost, kao i za sve ostale gubitke a za helikoptere je javila italijanska tv. da su se tokom leta zapalili, cuj slucajnosti

      Like

    • Bojan Pantelic

      U pitanju je bombarder B-2 koji je pogodjen na povratku iz pravca Beograda prema Hrvatskoj iznad Fruske gore.Postoje svedocenja stanovnika fruskogorskih sela u cija su dvorista padali delovi gore pomenutog aviona.Nepotvrdjene su informacije da se srusio nedaleko od Zagreba.

      Like

      • Pao je u Spačvanske šume kod Vinkovaca. Vest je bila objavljen u Županjskim novinama, ali su ist u roku od nekoliko sat povučene iz opticaja. Pokušao sam obezbediti primerak, ali nigde ga nema.

        Like

      • Nenad Jakovljevic

        Avion je pogodjen sa Ibarske magistrale raketom sa Mig-29 ispaljene sa “Pracke” ja sam video svojim ocima iz Rusnja i pao je u Spacvanske sume u Hrvatskoj javili radio amateri u pokusaju da se dovuce do Tuzle, pilot je trazio da se katapultira ali je naredjenje bilo da ga obori u Spacvanske sume.Imamo i imi tehniku za prisluskivanje ne samo Nato

        Like

      • Nenade moram te demantovati prijatelju B2 Spirit je pogodjen od strane naseg PVO sistema Neva koji je bio stacioniran u Subotistu kod Pecinaca i on je pao u Spacvansku sumu Ista ekipa je oborila F117 vidljivi i jos par aviona Licno sam upoznao te ljude i bio na njihovom polozaju

        Like

    • Pre par dana je na TV-u,u Srbiji,bila emisija o obaranju F-117 i B-2 “nevidljivih”.Kao sto kazete,nisu mogli da zataskaju obaranje F-117 jer je snimak otisao u etar,ali su sakrili obaranje B-2,zatvorivsi sve moguce puteve ka mestu pada.Mestani Hrvatske koji zive i blizini su nakon “iznenadnog” pozara onemoguceni da pridju mestu.Kasnije,kada su nakon nekoliko dana konvoji zatvorenih kamiona odvozili nesto sa tog mesta,videli su ogroman prostor gde se nesto srusilo i izgorelo.To se po zvanicnim informacijama NATO snaga nije ni desilo.

      Like

  • ДУБОКО СЕ КЛАЊАМ СВИМА ОНИМА КОЈИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ У ОДБРАНИ СРБИЈЕ ОД нато АГРЕСОРА…

    Like

  • Хвала Звонимире, хвала храбрим пилотима, хвала борцима. Доказ да наши апарати имају добре тактичке особине говори то да би их требало и даље производити и технички модернизовати.Јер ниско летење кроз повољну геоконфигурацију даје одличне резултате у нападу на циљеве.

    Like

    • Sinisa Bogdanovic

      Slazem se. Svaka cast braci Rusina na MiG-oviam i SUHOI-ima, ali Galebovi i Orlovi, modernizovani (i kada za njima sedi srce u junaka) mogu da ozbiljno priprete! Steta sto ne verujemo u sebe kao sto ovi piloti veruju u Srbiju!

      Like

  • O ovim događajima sam imao savim malo saznanja. Hvala na podsjećanju na hrabre pilote koji su imali smjelosti, hrabrosti, patriotizma i znanja da se suprotstave bjelosvjetskim huljama i hijenama. Dok god bude takvih sinova otadžbine, Srbija se neće baciti na kolena. Slava svim Srpskim borcima koji su u devedesetim branili Srbiju i Republiku Srpsku.

    Like

  • Prema nezvaničnim podacima radarskih osmatračkih službi Italije i Grčke, kao i podacima ruske obaveštajne službe, NATO je izgubio 243 aviona, od toga 4 F-117A i 2 B-2, većina aviona je pala u more, a piloti su imali strogo naređenje da ne smeju pasti na teritoriju SRJ, pa su im čak bili i onesposobljeni uređaji za katapultiranje. Deo aviona je teško oštećen sleteo na aerodrome u Tuzli i vojnim bazama u Grčkoj i Italiji, kao i u bazu u Tapašu u Mađarskoj.
    Prema našim podacima (za koje postoje dokazi) oborena su 63 aviona, 18 helikoptera i veći broj bespilotnih letelica i krstarećih raketa, a poginulo je oko 320 NATO pripadnika (pilota i pripadnika spasilačkih jedinica).
    Takođe, nezvanično, naši tehničari su uspeli da osposobe 6 krstarećih raketa, preprogramiraju koordinate i “vrate” i vlasnicima. Jedna od njih je usled tehničkog kvara pala na Sofiju, ali srećom nije eksplodirala (bila je namenjena bazi u Indžirliku).

    Like

    • Svaka čast za ove informacije.Po njima se vidi da ste maksimalno informisani i trebalo bi svi koji znaju bilo kakvu informaciju o podvizima naših vojnika i oficira,a nisu objavljene da ih objave kako bi ušli u istoriju kao istinski rodoljubi koji su branili i ginuli za ovo parče zemlje Srbije.

      Like

    • Ako nije problem, molio bih za podrobnosti iz ove informacije. Osim što deluje vrlo interesantno, deluje i nestvarno u poređenju sa izveštajem ITAR-TASS-a.

      Like

      • Па наравно, ако американци скривају истину, колико је летелица оборено, зашто и Срби то раде?

        Like

    • Tacno tako i 30 bespilotnih letelica

      Like

  • О овоме ће се некад учити у школи , надам се ускоро а то је сигурно узор за нашу омладину ! Хвала је сувише мало за текст а о ономе што су урадили и спремни да ураде хероји одбране , нема довољно речи да би се то описало ! ! !

    Like

  • veliku vecinu ovih podataka sam imao mogucnosti da cujem odmah jer su radio amateri hvatali razgovore , i nase a i njihove , i prenosili putem nekih novina , casopisa , ali ne mogu da se setim kojih . imao sam sve to , dao nekome i ostao bez dokumenata . mogao bi neki radio amater da se javi jer verovatno ima sve to snimljeno , znaci svaki razgovor pilota i baze . poz

    Like

  • To je sigurno tacno ali….ima jos primera kako su pripadnici 63. pbr. vrsili diverzantske akcije (youtube)na teritoriji Makedonije gde su RBR-a unistavali Apache…Meni je samo zao sto je onaj milosevic dopustio da ga onaj glupavi chernomirdin UBEDI da potpise u Kumanovu….

    Like

  • Душан М. Стојановић

    БОЈ бије СРЦе У јунака а не ОРУЖЈЕ !!!

    Like

  • Veeeeeliko hvala svim borcima sa junačkim srcima, odličan tekst, potrebno je da mladi ljudi saznaju što više ovakvih i sličnih herojskih priča…

    Like

  • Било је и акција са Аеродрома Лађевци код Краљева где сам и сам био сво време рата и на овај Аеродром је више пута вршена одмазда нато зликоваца због успешних летова углавном према Албанији…

    Like

    • Cetiri Orla su poletela,sa Ladjevaca sa severa,to je dvesta cetres prva esk.Ja ih punio pre poletanja i ja ih praznio kad su se trojica vratila.Major Djuric se nije vratio.Leteli na visini od 10-15 metara.Dolinom Ibra. A to skoro da se i ne pominje.I 29-ka je poletala jedno pre podne i sleteo citav,Malinovic.A branili smo se i nevama i boforsima i to uspesno.Za 20 sekundi je jedno vece,jedan vojnik po ugovoru,Vesko,oborio 3 rakete.Svi njegovi pogotci su potvrdjeni od vojne pol.iz ostre.
      Secam se da sam tada cuo i za prelet naseg orla preko americkog nosaca i za tuzlu i za tiranu.
      Pozdrav svima.SRBIJA!!!

      Like

  • kao prvo zvanicno su iz Ruske objavili da imaju podatke,brojeve,snimke kao i imena pilota od 118 aviona koji su oboreni i pali na teritoriju Srbije.Oborenih aviona je daleko veci broj jer su amerikanci pozvali rezervne pilote jer su ostali kratki za pilote.Mrtve pilote su nasi slali u grcku gde su u americku bazu uzeti i poslati kuci.Zvanicno su izjavili na tv da su ostali bez raketa pa su englezi predlagali uptrebu nuklearnog oruzja ali su se bojali reakcije RUSA I KINEZA,a i nisu imali podrsku svih zemalja nata.Po izjavi glavno komandujuceg americke vojske imali su jedan veliki problem jer nisu znali dali je zaista TITO unistio svo nuklearno naoruzanje.A sa znanjem koje imamo i kako je on izjavio da imamo najbolje nuklearne fizicare mogli smo i nove da skopimo a rakete vec imamo.

    Like

  • i ja se secam kADA SAM kao rezervista bio na kosovu da su jedno jutro dok sam strazario u klini,preleteli me na ne vise od 10 metara visine nasi avioni,bilo je to u samo svitanje i zamalo nisam raspalio kalasnjikovom po njima jer nisam imao pojma da nasi lete..

    Like

  • Bio sam sa jedinicom na albanskoj granici,gledao i doživio vazdušne napade fašističkih meseršmit-ova, predvođene američkim hitlerom klintonom i gebelsom vesli klarkom.hrabra vojska JNA i njeni neustrašivi piloti sa aerodroma golubovci pod komandom neustrašivog pukovnika, polećeli su u albaniju i završili svoju časnu i hrabru dužnost.Jednog će dana biti objavljena hrabrih i otmenih pilota i jedinica koje su bile na granici prema albaniji.

    Like

  • Najelitnija vojska obezbjeđivala je reon od Čemera do Šarove Topole, linijski i dubinski, čiji su preci 1912. godine lavovskim jurišom razbili istočno granično utvrđenje prema Tuzima i Šipčaniku i zarobili komandanta istočnog graničnog fronta, pukovnika Salih Edina. Te iste položaje drže potomci koji su naslijedili koji su naslijedili viteštvo i čast gorskih lavova. Tri puta su pokušavali pripadnici ovk sa šiptarima da ih iznenade upadom iz Rapše na teritoriku koju su obezbjeđivali. Sve je to osujećeno i na njinu nesreću, svaki je napad odbijen, kao i pokušaj na Barlaju. Komandant aerodroma, general Luka Kastratović, nije uvažavao ni priznavao vlast Mila Đukanovića. Odlučno je izgovorio riječi: “mi smo odbrana ove zemlje a ti si taj koji ne cijeniš i ne poštuješ vojsku svoga naroda i plemena”. Vojničko i junačko držanje JNA, svuda je slomilo otpor šiptarskih terorista i hrabro i viteški se branilo 78 dana. Kukavice i kojoti zapada, tukli su sa 10 hiljada metara našu vojsku, koju nijesu mogli pobijediti, ali nesreća je bila u tome, što se potpisao sporazum u Kumanovu, jer da je još produženo 10 dana, raspao bi se nato pakt, jer kopnenu ofanzivu lešinari i strvinari zapada i amerike, nijesu smjeli pokrenuti, jer su znali da ih srpski i crnogorski vitezovi čekaju, čija gordost i hrabrost opominje: “šta tražite ovdje i koga branite?”. Srpskom su narodu najveći neprijatelji bili iz evrope a u tome su prednjačili englezi. Slava svim hrabrim vitezovima koji su dali svoje živote braneći Srbiju i Crnu Goru.

    Like

  • Kolko je pouzdana informacija da je posle bombardovanja specijalni izaslanik nato-a dosao u nis u pokupri oko 20 pilota nato-a koji su pali na nasoj teritoriji, neznam da li je to tacno

    Like

  • Nisam znao na koji nacin je nasa vojska zadala teske gubitke NATO-u
    ali sam znao da su ih Boga mi isprasili i to vrlo dobro !
    Hvala na ovom mogu slobodno reci predavanju i sada se jos vise divim tim momcima.
    Neka im je dug zivot a onima koji su dali zivot za Srbiju neka im je laka zemlja i SLAVA IM !

    Like

  • dragan mitrović

    ja sam bio pripadnik PVO stacioniran u makišu
    bio sam na pragama, kasnije tokom rata sa njih su skidani topovi
    i stavljani su lanseri raketa sa migova i sa njima su nato zlikovci gadjani.Čuo sam da su naši hrabri piloti izveli i napad na nosač aviona koji je bio stacioniran u jadranu, ali neznam da li je ta informacija tačna.

    Like

    • Jedan pilot (nećemo reći koji) je Orlom preletio nosač aviona u Jadranu. Nije imao ništa od naoružanja, ali je izazvao žestoku paniku na nosaču, niko nikada nije uspio u novije vrijeme da toliko blizu priđe nosaču aviona. Svaka mu čast.

      Like

      • Ђурић Милош-Трстеник

        Па јаоооо дође ми да кукам на глас де је ишо без наоружања,све би га био са танак прутић(фискавац)по голем дупету-де си пошо ненаоружан их оћу да цркнем од муке сад 14 год.после рата.

        Like

      • Niste dobro obavesteni. Jeste, bio je to G4 (i opet bez znanja komande RV PVO), u niskom letu je raketirao Francuski mosac aviona Klemanso, koje se posle napada odmah vratio za Francusku. Bilo je kasno da bilo sta urade sa nosaca, od silne panike.

        Like

      • зачудио бих се да тих случајева није било, јер бих и ја исто пожелео да сам био на месту наших храбрих пилота, да се било шта учини и нанесу губици не пријатељу

        Like

      • Jeste ruski avion,preleteo iznad americkog nosaca severno od Japana,zbog cega je admiral komandant Pacificke flote smenjen.Bilo je to pre par godina

        Like

    • Tacno Dragane Ja sam jedan od ucesnika tog proekta Skidali smo sa Praga i stavljali lansere za rakete na koje smo postavljali bustere radi mogucnosti lansiranja jer su te iste rakete lansirane sa aviona a u ovom slucaju se lansiralo sa zemlje Ponosan sam sto sam ucestvovao u ovakvom proektu i sto sam ucestvovao u odbrani nase zemlje svih 78 dana

      Like

  • Ja sam cuo neke glasine da su nasi piloti neuspesno pokusali da napadnu NATO bazu u Italiji, da li neko ima podatke o tome.

    Like

  • Dogodilo se dogodilo, iz Tuzle zvao čistač sa aerodroma svoje, ovamo, vikao: Lele, pobi ni vojska. Pitali ga njegovi: koja vojska: Naša mamo… bacila mu slušalicu, nije razumela. Čuli se posle nekoliko dana i shvatila da njen sin našom smatra Srpsku vojsku…

    Like

  • Voleo bih da je sve ovo istina, ali mi se na zalost cini malo verovatno i cista fantazija. Osim ovog napada na albanski aerodrom za koji se culo. Sto se ne bi otvorenije pricalo o svemu? Hag nema veze sa tom pricom.

    Like

    • Za vreme rata 91-94. pilot Zeljko Paradjin je u Hrvatskoj unistio lansere za SKAD rakete,pri tom pobivsi i instruktore iz Nemacke,koja je hrvatima dala pomenute rakete,kao i vise desetina,neki kazu cak 300 hrvatskih vojnika.Nakon toga je na njega otvorena sezona lova po Beogradu,vise puta su pokusali da ga ubiju,na kraju i uspeli.Na zalost,Srbija je puna izdajnika i dvostrukih agenata,zato je uputnije ne pominjati imena pilota koji su ovo ucinili,a cega su,verovatno,i oni svesni.

      Like

    • Za vreme rata 91-94. pilot Zeljko Paradjin je u Hrvatskoj unistio lansere za SKAD rakete,pri tom pobivsi i instruktore iz Nemacke,koja je hrvatima dala pomenute rakete,kao i vise desetina,neki kazu cak 300 hrvatskih vojnika.Nakon toga je na njega otvorena sezona lova po Beogradu,vise puta su pokusali da ga ubiju,na kraju i uspeli.Na zalost,Srbija je puna izdajnika i dvostrukih agenata,zato je uputnije ne pominjati imena pilota koji su ovo ucinili,a cega su,verovatno,i oni svesni i zbog toga cute.Sramotno je da pored amerikanaca,engleza,nemaca i francuza cak i hrvati imaju u Srbiji visoko pozicionirane ljude koji rade u njihovu korist.Cak i za vreme rata,postavljanje Blagoja Adzica na mesto glavnokomandujuceg je bilo delo hrvatskog lobija,verovali ili ne.I dan danas njihovi kadrovi rovare ovde na nasu stetu,samo sto se o tome ne prica.Hoces li se vec jednom probuditi narode srpski,jer iz ovoga se mozemo izvuci jedino oruzanom pobunom protiv vlastodrzaca,koji rade za sve druge,samo za Srbiju ne?

      Like

  • Nazalost,veci deo ovoga nema veze sa istinom. Nije bilo nikakvih ozbiljnih gubitaka nato aviona,hvalili bi se mi i te kako da je bar 10% od ovoga istina

    Like

    • Veoma mi je zao sto imas takvo misljenje o svemu junackom sto su nasi momci uradili za ovu zemlju a takva misljenja imaju samo deca koja nisu ucestvovala u svemu ovome da li zbog godina ili sukanja njihovih zena,majki,devojaka iza kojih su se sakrivali Ucesnik sam bio a cast mi je sto sam i rodjak coveka koji je zasluzan za obaranje F117,B2 spirit,i jos par aviona NATO agresora

      Like

    • Radovane,verovatno bih isto mislio da nisam video olupine od neznanog broja NATO aviona poredjane jedna pored druge na jednom aerodromu dva nivoa pod zemljom. Mozda nije brojka od 360+ koju sam negde ovde procitao ali,uveravam te da ne bi mogao da verujes svojim ocima kad bi video prizor.

      Like

  • Tek će izaći istina o još mnogim junačkim delima nas branioca.;)

    Like

  • Moj poz.znak u to vreme je bio YZ1RR.Svačega sam se naslušao….
    VY73 et YT1RR+

    Like

  • DA LI NEKO IMA PODATAK DA SMO IM SKINULI I JEDAN AVAKS, MISLIM DA JE TO BILO PRE 1999. PAR GODINA. MOŽDA 93-94TA…

    Like

  • Da nismo zakupili tada onaj satelit ne bi ni znali sta ima na tim ciljevima.
    oni su imali avaxe radare mi nismo smeli nase radare ni paliti jedine oci su nam bile sa satelita.

    Like

  • Sa,…evo ja mogu reci ne sta sam cuo, vec video, bez nagadjanja….
    ziveo sam u konarevu 5km od kraljeva i bio svedok kada su 4 mislim orla nisko proletela i otisla uz ibar…usro sam se jer se pojave nenajavljeno a leteli su na 50-tak metara, samo se prolomi zvuk odjednom. E svi smo cekali i brojali koliko ce se vratiti. Uglavnom su se vracali svi, sem tog dana o kome je neko pomenuo vec, videli smo samo jedan i to je leteo cik cak, kao da se bojao rakete…secam se kako smo bili tuzni svi zbog drugih. kasnije smo culi da su jos dva sletela a jedan je oboren. samo da znate…cesto su nas nasi plasili tako….odjednom kad se pojave…dakle istina je da su isli u akcije.

    Like

  • Прочитах све репортаже. Разумем зашто Американци држе у тајности ове епизоде, али стварно не разумем зашто медије у Србији ћуте о храбростима Српских пилота?

    Ајд’ па нека неко, или неки, то онако на тенане, објасне.

    Унапред Хвала.

    Like

  • Za Tuzlu, aerodrom Rinas i obaranje B2 u Spacvanskim sumama znamo. Da li neko nesto zna o napadu RV na nosac aviona Teodor Ruzvelt?
    Po podacima sa Vikipedije, pomenuti nosac aviona je u oktobru 1999 povucen iz borbene upotrebe radi “redovnog” sestomesecnog remonta. Ako neko zna vise neka objavi!

    Like

  • Svaka cast svim hrabrim vojnicima i policajcima koji su svoj zivot dali za svoju otadzbinu,takodje treba i reci da je dosta ljudi ostalo trajni invalidi,ali takodje treba i pomenuti one sa druge strane medalje koji su siptare krili po kucama i uvece ih uz debelu nadohnadu prebacivali na linije ovk i nasoj vojsci i policiji po cetri do pet puta prodavali skuplje namirnice.Takodje hteo sam da kazem da i medju nasim staresinama je bio veliki broj jajara i hostaplera,mene i jos par vojnika su poslali 24.marta 1999.godine da cuvamo strazu kod ubojnog magacina koji je se nalazio pored radara,prva NATO raketa je pala od nas 20 metara i srecom niko nije poginuo,pitam se dali bi neko od tih nasih strucnjaka odgovarao da je neko nastradao.Komadant garnizona je nakraju odlikovan ordenom za spasavanje ljudstva i materijalnih sredstava i smesno i tuzno jad i beda!!!

    Like

  • Sta nam to sve vredi kad su ti ljudi dzabe dali svoje zivote,politika je sve upropastila da vodjena ispravno i mudro do toga nebi ni doslo.

    Like

  • “посебно је било чудно разарање поште јер је то једина поста која је погођена, поред оне у Приштини, од почетка агресије”
    Pogodjena je zgrada poste u Kragujevcu takodje samo je bomba zatajila i ostala u podrumu

    Like

  • не знам зашто се сви чудите како се чувају у тајности ови наши подухвати, па сви сте заборавили ко је дошао на власт 2000 год. неби ме зачудило да су ови наши изроди и заменили Кумановски споразум и то тако да више никад немамо право да се вратимо доле. и ја сам био сведок и учесник догађања у рату на Ким са арнаутима 1998. год. и рата са НАТО-м 1999. год. и отприлике знам како се и шта дешавало, али сам био а и сада сведок шта нам се догађа тако да нема много места за чуђење. поздрав

    Like

  • Sinisa Bogdanovic

    Bio sam klinac tada (ni 17 punih), ali bih veoma voleo da je sve ovo (ili barem deo) istina. Ali ono sto mogu da pricam (sa ove sadasnje distance), je da smo se 11 nedelja tukli sa njima, glupo je reci pavnopravno, ali da smo izdrzali 11 rundi. I umesto da teramo do kraja, mi pred kraj predamo! Falilo nam je jako malo, pricamo o par nedelja da se nacisti povuku i da pobedimo (pobeda kod nas Srba znaci da nas ostave na miru i slobodne – to su ideali koje bastinimo). Steta i tuga za sve ove heroje koji su dali zivote braneci ovo sto ce korumpirani politikanti dati za dzabe. Ali sto bi rekle DVERI “Nije gotovo – tek pocinje”!

    Like

  • Дете рата

    У време задњег рата сам имао 14 година и сам сам доживео страхоте тог непоштеног и кукавичког напада на нашу земљу јер сам и сам као дете рањен. И хтео бих само да додам да се сећам многих удара на аеродром Лађевци јер сам од писте удаљен ваздушном линијом неких 400 м. И сећам се једног ратног дана да је са аеродрома полетело 4 авиона типа Орао а њих 3 је се вратило. И сад после читања ових прича закључујем да су авиони са Лађевачког аеродрома узлетали и деловали по нашем агресору тамо где је агресор мислио да је сигуран. Хвала истинским херојима и нека им је вечна слава! А ми остали ћемо цео живот носити бреме тог рата који је некима од нас променио живот.

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s