ЕКОНОМИЈА УКРАЈИНЕ: КАТАСТРОФА СЕ ОДВИЈА ПО ПЛАНУ (1-2)


ЕКОНОМИЈА УКРАЈИНЕ: КАТАСТРОФА СЕ ОДВИЈА ПО ПЛАНУ (1-2)

Негде од краја 2010.године политички аналитичари су скренули пажњу на наглу промену модела управљања економијом Украјине. „Као да су полудели“ – тако су формулисани поступци власти, и то није била баш најнекоректнија формулација.  Њена политика  се претворила у то, да је она против себе окренула не само политичке опоненте, већ и много дотадашњих истомишљеника, што се најбоље осетило када су „регионалци“ изгубили два милиона бирача на председничким изборима. Пошто је добила карт-бланш за најмање следећих пет година (председничку трку 2015.год. власт већ сматра   добијеном), власт се сконцентрисала  на решавање задатка, који је само њој био познат.

07.09.2013. Фонд стратешке културе-Александар ГОРОХОВ, за ФБР приредила Биљана Диковић

yanukovich-rompey-barroso

Па шта буде…

Најчуванији документ украјинске спољне политике до 2008.године је био пакет докумената о условима пријема Украјине у Светску трговинску организацију – WTO. И било је шта да се сакрије: како би се „стигла и престигла“ Русија, преговарачи су пристајали на све услове који су им постављани, без обзира на штету која се наноси националним интересима земље. А то је доказао пакет захтева за преглед  тарифа истовремено за 30 врста производа, за које се испоставило да нису корисни за земљу. Мало ко се сећа да је при формирању списак некорисних тарифа већ смањен  на трећину.

Много  доказа  колико су неповољне обавезе које захтева Светска трговинска организација дају и материјали са заседања комитета украјинског парламента – Врховне Раде – које је одржано у мају ове године, а који се односе на резултате петогодишњег чланства Украјине у тој организацији. Уместо гласно најављиваног  бурног раста украјинске економије  новим прописима који се односе на спољну трговину су оштећене фактички све домаће гране производње.

Многобројне рачунице колико ће за индустрију и пољопривреду бити корисна интеграција са државама Царинског савеза и отворена упозорења о тешким последицама у случају закључења Споразума о зони слободне трговине са ЕУ само су учврстили тежње власти да по сваку цену тај споразум потпише у новембру 2013.године. Серија чланака аутора уз  истовремену анализу енглеске верзије споразума показала је колико је он убиствен не само за украјинску државност, већ и за њену економију. То сада потврђују и они који данас раде на томе, који активно критикују документ званично објављене верзије на украјинском језику. Штетност споразума, његов убиствени утицај на украјинску економију признају чак и најодушевљеније присталице европске интеграције, које представљају посланици Свеукрајинског удружења „Слобода“. Без обзира на то ни власт, ни опозиција немају намеру да одбију новембарски скок на главу у амбис.

Светски тренд

2012.година је у традиционално развијеним земљама – САД, Европској унији, Русији означила обнову раније уништене индустрије. Сједињене Државе су приступиле изградњи нових производних капацитета уместо оних који су уништени  раније, обновиле су многе бушотине нафте, повећале производњу индустријске опреме, аутомобила, резервних  делова, мотора, робе широке потрошње.[1] Европски комесар Антонио Тајани инсистира на новом индустријском скоку Европе: учешће индустријских предузећа у оствареном  на простору ЕУ бруто домаћем производу  треба да се „до 2020.године повећа за 20%“.  И Гинтер Етингер мисли исто: „Нама је тај скок од 20% неопходан“.

Курс према реиндустријализацији Русије, који је проглашен после ступања Владимира Путина  на трећи председнички мандат,  почео је подршком модернизацији предузећа базних економских грана, као и државним програмом реконструкције аутомобилских путева, у чију се делотворност аутор убедио својим очима,   путујући на Урал. Буквално   за пар година у Русији неће остати ни једне високе пећи: металуршки комбинати ће коначно прећи на савремену технологију. Практично све највеће светске аутомобилске компаније  су изградиле или ће изградити у Русији своје производне капацитете.

Буран индустријски развој се запажа и у осталим земљама БРИКС-а, у индустријског гиганта се претвара Турска, чији  пословни кругови озбиљно размишљају да наведену абревијатуру допуне словом „Т“.  Значајан индустријски развој се запажа у државама Царинског савеза – Казахстану и Белорусији.

Деиндустријализација читаве земље

Слика економије у Украјини  је сасвим супротна. Пошто је обновила позиције после кризе 2008.године, већ друга година заредом индустрија Украјине демонстрира сигурну тенденцију опадања. Према подацима Државне статистике у првом кварталу 2013.г. БДП је нижи за 1,3%, индустријска производња – за 5%. У 2012.   за  7% је смањен извоз ваљаних производа, њихова унутрашња потрошња се смањила за 15%. Укупан извоз црних метала у 2012. се у односу на претходну годину смањио за 17%. У периоду јануар – мај 2013.  у односу на исти период 2012.године – још за 12,5%.[2]

Фабрика феролегура из Стаханова је у периоду јануар – јуни 2013.године смањила производњу за 45,2% у односу на исти период претходне године. Она ради са 25,5% капацитета у односу на пројектовани. У 2012. производња је смањена за 19%.[3] У периоду јануар – јуни 2013. производња челичних цеви у Украјини је смањена за 24% у односу на исти период 2012.године.[4]

При том су украјинска металуршка предузећа за пола године повећала увоз сировина гвоздене руде за 32% (у 2012. – за 72,3%).[5] Од 1.августа 2013. године Украјина укида ограничења на увоз неких категорија челичних цеви, што ће довести до истискивања  са националног тржишта производа домаћих произвођача  цеви уз напомену да је у периоду јануар – јуни ове године производа челичних цеви  већ смањена за 24% у односу на исти период 2012.године.[6] Према подацима који су добијени од народног посланика Украјине Владимира Бојка,   Харциски комбинат  за производњу цеви је радио само са 20% капацитета, а и то захваљујући наруџбинама из Русије. Али и то ће врло брзо престати: Русија је одбила да продужи квоту за бесцаринску испоруку украјинских цеви.

Директор за истраживање у руској консалтинг-компанији „Метал Експорт Консалтинг“ Владимир Терловој  објашњава пад куповина на унутрашњем тржишту метала преоптерећењем увоза: „Данас земља задовољава преко увоза све што је потребно у опреми – било потрошачкој (аутомобили, бела техника,…), било у индустријској… Данас  промет ваљане робе у самој земљи – то је скоро једино промет  грађевинског материјала од метала, али чак и у том сегменту украјински металурзи лоше пролазе у односу на квалитетније увозне ваљане производе“.[7]

Али чак ни то не представља комплетну истину. Производња аутомобила у земљи је у првом полугођу  ове године смањена за 54,2% – само ЗАЗ је производњу путничких аутомобила смањио за 52%, а аутобуса за 72%. Смањење обима производње у том предузећу је у 2012.години износило 30%.[8] У последњих 5 година производња аутомобила у Украјини  је смањена за 6 пута, а од 36 хиљада запослених у тој грани  остала је једна половина. У  индустрији нафте и гаса у прва четири месеца ове године  производња бензина је смањена 2,1 пут, дизел-горива 1,8 пута и мазута – 2,5 пута. Односно – очигледан је брзометан процес деиндустријализације Украјине.[9]

Из материјала заседања Комитета „Украјина – WTO: предности и изазови за националну економију“  који су 22.маја усвојени у Комитету за иностране послове Врховне Раде могу да се сазнају уопштенији подаци. Укупан пад производње у 2012.години износио је 1,8%. При том је експлоатациона индустрија   смањила производњу за 3,7%, производња машина и опреме – за 10%, производња електричне, електронске и оптичке опреме – за 11,6%, електромотора и генератора – за 60,9%, трансформатора – 11,5%, готових металних производа – 5,2%, кокса и производа који се добијају прерадом нафте – 26,4%. Увоз расте све брже. 2011.године укупна количина увезених производа је порасла за 33,8%, а 2012. – још за 14,7%.

Производња у лакој индустрији је смањена за 40 – 45%, извоз је пао за 28,4% уз пораст увоза за 45,9%, негативни салдо трговине је порастао за 7,6 пута. Према подацима Министарства за индустријску политику Украјине, у периоду од 2007. до 2012.године  учешће увоза је на унутрашњем тржишту порасло: у индустрији намештаја – са 41,2 на 75,6%; расхладне опреме и замрзивача – са 77,7 на 83,1%, пољопривредној машиноградњи – са 76,5 на 79,8%, индустрији путничких аутомобила – са 41,1% на 82,8%.[10]

***

Ukrajina

Коме то треба?

„Златно правило“ римског правног система је била теза „тражи коме треба“. Уосталом, не морамо дуго да тражимо. У анализи Међународног центра за перспективна истраживања „Оцене последица Споразума о слободној трговини између Украјине и ЕУ“[i] се каже да ће једну од позитивних последица  Споразума о ССТ са ЕУ представљати засићење украјинског тржишта јефтиним, а квалитетним, производима из Европе. Односно, Европска унија Украјину посматра као тржиште за продају својих роба за широку потрошњу, што ће (према анализи поменутог МЦПИ) да изазове јачање конкуренције локалних роба у односу на увозну, претрпаност унутрашњег тржишта увозом, ликвидацију малих предузећа због спољног притиска конкуренције. Односно, званично се признаје да је ССТ са Европском унијом користан Европи као начин за стицање новог тржишта за продају својих роба. При том ће индустрија Украјине бити уништена, угушена конкурентском борбом. Цитат: „Деиндустријализација, бар за Украјину, представља неповољан процес. Индустрију обезбеђују капитал и радна снага. У  дугорочној перспективи, управо као индустријска земља, Украјина тешко да може да буде конкурентна. Као и све земље средишње зоне. Радницима  који живе у тим земљама мора  да се плаћа више, ако ни због чега другог, онда зато што је у њима хладније. У тропским и суптропским земљама нема потребе да се новац троши на грејање и топлу одећу и обућу. Сами м тим, они могу да за   тешке производње  обезбеде јефтину радну снагу и да по конкурентности буду у предности. Тако да у Украјини нема ни јефтине радне снаге, ни повољне економске климе. Ово последње се може поправити зближавањем управо са Европом, а не са земљама Европског економског простора или Царинског савеза“.[ii]

Ово никако није приватно мишљење неког ђака  који се наслушао пропагандних порука Европске уније. Ово је званична позиција Центра за социјално-економска истраживања  „CASE Украјинa“ коју је изговорио опуномоћени представник тог Центра. Тај Центар представља партнерску организацију Министарства економије, Министарства финансија, Фонда државне имовине, Државне пореске администрације, Националне банке Украјине. Он је одговоран за усвајање пројекта Харвардског института о макроекономској реформи који је 90’их година рађен специјално за Украјину. Носиоце наруџбина за истраживања Центра, која се праве за набројане украјинске институције, представљају Европска комисија, Агенција за међународни развој САД (USAID ), Министарство иностраних послова Пољске и Светска банка.[iii]

Између  осталих препорука,  Центру „CASE Украјинa“ је све оно, што Европа и САД захтевају много година уназад: слободно тржиште земљишта (у шта спада и земљиште које је оријентисано на пољопривреду), могућност да се земљиште продаје странцима, укидање протекционистичких мера у односу на украјинску индустрију, издавање странцима дозвола за  бављење експлоатацијом  нафте,  електроенергијом, комуналним услугама. Такође – ликвидација сертифицирања страних роба, омогућавање уласка у грађевинарство, подела монопола на железнице, приватизација железничких пруга, укидање природних монопола и њихово давање приватницима.

Све то, као и још много другог, може се наћи у „Концепцији економског развоја Украјине за период 2008. – 2015.г.“  коју је сачинио фонд „Економске управе“ (ФЕУ), најутицајнији у владајућим круговима.[iv] Ко је диктирао исписивање ових  препорука се одлично зна – то је екс-руководилац  Генералног директората за питања проширења у Европској комисији; бивши руководилац послова за европске земље при Савету националне безбедности САД, директор за европска економска питања и односе са Европском унијом: бивши директори  представништава ММФ-а и EBRD у Украјини, директор „Морган Стенли Украјина“, екс-заменик генералног директора департмана за трговину у Европској комисији, екс-председник националне банке Мађарске, екс-премијер Канаде.

Једина разлика документа ФЕУ од препорука „CASE Украјинa“ је постојање у том документу планова за опоравак економије. Међутим, окретање према украјинској деиндустријализацији које се (просто невероватно) поклопило са окретањем Европе и Америке ка сопственој реиндустријализацији, није се осетило одмах. Без обзира на то, убедљиво највећи део осталих препорука „Концепције“ се (још невероватније) поклопио са обавезама Украјине које су врло јасно наведене у Споразуму са ЕУ.

Политика значи:  концентрисано изражавање економије

Анализирајући  састав комитета Врховне Раде још из претходних сазива, аутор овог текста  је закључио да по томе колико се она састојала од представника политичких снага могу да се прогнозирају основне тенденције развоја украјинског друштва. Између осталог – економски приоритети оних у чијим је рукама власт. Па, ето тако, у тројку апсолутних лидера по бројности у парламентским комитетима у новом сазиву ушли су Комитет за питања буџета, Комитет за порезе и царинску политику и Комитет за питања аграрне политике и земљишних односа.[v]

Ако је све јасно са буџетским комитетом  који омогућује да се лобира за издвајање буџетских средстава  у интересу гране, предузећа или региона, као и са комитетом  за опорезивање  и царинску политику,  комитет, последњи у поменутој тројки, је далеко иза себе по популарности оставио чак и  Комитет  за питања индустријске политике. Због чега?

Па зато, што је мораторијум на продају земљишта које  може да се користи за пољопривреду, Украјина била принуђена да укине  одмах пошто је потписала Споразум о зони слободне трговине са ЕУ. И ако још увек, за сада, делује забрана о продаји украјинског земљишта странцима,   према том истом, већ поменутом Споразуму, Кијев је обавезан да без поговора извршава све директиве и прописе Европске уније, који ће бити доношени после његовог потписивања.  И мада је у Споразуму наведено да ће  на све тендере и  конкурсне продаје државне својине страни држављани и предузећа учествовати под истим условима као држављани Украјине и украјинска предузећа, за организовање такве равноправности је дат довољно дуг период. Који може да се уопште не искористи  у друштвеном интересу. А за сада – за све постоји суд, и лако се може припремити тле да би све било завршено брзо, чисто и јефтино!

Човек је оно, што једе

Обећања да ће независна Украјина ако не сутра, а оно прекосутра,  хранити целу Европу и цео свет, хране њене становнике од краја 1980-х. Међутим, данас она није у стању да прехрани чак ни саму себе.

После ступања у СТО средња аритметичка стопа за увозне тарифе за украјинске пољопривредне производе износи 11,6% и најнижа је међу земљама-чланицама СТО. Упоређења ради: заштита аграрног тржишта ЕУ износи 19,5%, Канаде 18%, Турске 41,7%, Швајцарске 43,5%, Норвешке 55,8%. Пољска  је при ступању у СТО за пољопривреду добила право на стопу од 52%, Мађарска – 22%, Румунија – 98%.

Специфична тежина млечних производа, извозне робе која захтева висок степен прераде, смањена је у укупном извозу пољопривредне производње са 5,8% у 2008.години на 2,7% у 2012. Извоз млека у праху, чије је учешће у структури испорука млечних производа износило 31,8%, у периоду 2008. – 2012.године је смањен  на 20,4%, а ценовно – дупло. При том је производња појединих врста млечних производа постала једноставно потпуно нерентабилна.

Пораст извозних показатеља постоји  код роба код којих је степен прераде низак, и  њихова специфична тежина динамично расте. Ако је у 2008. њихов део у укупном извозу износио 62%, у 2012. је порастао до 71%. А нови извозни „адути“ Украјине – сунцокрет, соја и рапс сиромаше украјинску, у читавом свету познату, црницу и доводе до њене деградације. Аграрна предузећа Украјине, осим малих, у периоду јануар – јуни 2013.године су остварила 11% мање производње у односу на првих 6 месеци 2012.године.[vi]

Украјина себи не може да обезбеди ни месо. Увоз меса у 2012. је био већи за скоро 2 пута, ценовно – 2,5 пута, при чему је увоз свињетине 2011.године порастао 2,3 пута у односу на 2007.годину. Украјинско тржиште купује увозну сланину из Пољске, Немачке и Холандије. Иста је слика и код поврћа: у периоду 2008. – 2012.година 1,5 пута се повећао увоз поврћа и воћа, и то на штету краставца, парадајза, јабуке, кајсије, брескве и тд. који су одувек домаћи – украјински производи. У периоду јануар  – јуни 2013.године продаја производа који се добијају узгојем биља се смањила 23%. Продаја пшенице је у првих пола године смањена за 48,3%, јечма – 2,8%, кукуруза – 14,6%.

Због укидања увозних царина на алкохолна пића  од јануара 2011. је производња вина смањена само за 6 месеци за 41,3%. Због  притиска конкуренције затворено је 50 украјинских шећерана, украјински произвођачи су изгубили  11% унутрашњег тржишта, а збирни број изгубљених радних места у производњи шећера и свињогојству је – 500.000. По прогнозама произвођача шећера ће у овој  години, у односу на 2012, производња шећера бити смањена још за трећину.[vii]

Некоме је крај, а некоме – почетак

До чега ће довести деиндустријализација Украјине се одлично зна: стотине хиљада људи ће остати без средстава за живот. То не крију ни поборници евроинтеграције. На пример: у анализи МЦПИ међу негативним последицама ступања на снагу Споразума о ССТ са Европском унијом набројани су и: пораст незапослености  због банкротирања, смањење броја запослених, одлив „мозгова“, губљење радних руку, и на крају – смањење бројности становништва. Не само и не толико због повећања смртности  у, и без тога,  земљи која полако одумире. Пре свега – због радне миграције: људи су једноставно принуђени да напуштају земљу како би себе и своју породицу прехранили. Гледиште евроинтегратора је: тако и треба! Данас у Украјини живи превише људи због којих се не може нахранити ни Европа, нити се она може обезбедити сировинама и енергентима уопште.

Први кораци у овом правцу се већ чине: у штампи се, с времена на време, појави саопштење о интересу транснационалних пољопривредних корпорација за формирање предузећа у Украјини. Према медијима, и Саудијска Арабија и Либија су већ направиле пројекте за агрогиганте који су „као Богом дани“ да тим земљама испоруче све што се произведе у Украјини.   Један од светских лидера генетски модификованих производа шири своју производњу по украјинској црници. И САД, како гласно каже њихов  амбасадор, изјављују да су спремне да купе сву пољопривредну производњу Украјине, под условом да Украјина потпише Споразум о ССТ са ЕУ.

Украјинске амбасаде у Европи су од тренутка доношења Кодекса о земљишту   опкољене  онима  који би хтели да у шпекулативне сврхе стекну десетину – две хектара црнице. До чега ће то довести говори искуство Аргентине где је, по препорукама ММФ-а и Светске банке, већина земљишта прешла прво – само у приватне руке, а затим је откупљена од стране иностраних агрофирми. Због увођења интензивних технологија  сељаци су углавном остали без посла и били су принуђени да се храни не хлебом, кромпиром, поврћем и месом које су производили на својој земљи, већ кукурузним лепињицама. Све то зато, што су њихови производи извожени из земље.

Што се тиче индустријског Донбаса, преко кога ће првог да удари деиндустријализација, нађена је   примена и тамошњем земљишту које није погодно за пољопривреду. Она је дата,  практично заувек, енглеско-данској фирми „Шел“  за експлоатацију шкриљчаног гаса. Чија је експлоатација, мора да се каже, забрањена прво у Енглеској, а сада и у Француској. Дата је под таквим условима да ће влада на силу да одузима имовину становништву Украјине, уколико то пожели „Шел“.

Колико год би чудовишно изгледао закључак да се деиндустријализација и депопулација Украјине врше намерно, ипак је то једини закључак којим се може разумно објаснити  оно што се дешава са украјинском економијом. Наравно, уколико се трезвено оцени ситуација, а не претпостави се да су украјински политичари – и они који су на власти, и они који су у опозицији, једноставно  масовно – полудели!

 



[i] http://www.icps.com.ua/files/articles/46/21/FTA_Impact_U.pdf

[ii] http://www.regnum.ru/news/1653644.html

[iv] http://www.feg.org.ua/docs/ua_economics.pdf

[v] http://w1.c1.rada.gov.ua/pls/site2/p_komitis

[vii] http://economics.unian.net/rus/news/169998-ukrainskiy-sahar-gorkaya-realnost.html

 



[1] http://ruskline.ru/opp/2013/2/23/reindustrializaciya_ssha_vozvrawenie_giganta

[2] http://economics.unian.net/rus/news/172624-eksport-metallov-i-metalloproduktsii-v-ukraine-snizilsya-na-125.html

[3] http://economics.unian.net/rus/news/172631-stahanovskiy-zavod-ferrosplavov-za-polgoda-sokratil-proizvodstvo-na-45.html

[4] http://economics.unian.net/rus/news/172524-snyatie-ogranicheniy-na-import-stalnyih-trub-vyitesnit-s-ryinka-otechestvennuyu-produktsiyu-ekspert.html

[5] http://economics.unian.net/rus/news/172377-ukrainskie-metpredpriyatiya-uvelichili-import-jelezorudnogo-syirya-na-32.html

[6] http://economics.unian.net/rus/news/172524-snyatie-ogranicheniy-na-import-stalnyih-trub-vyitesnit-s-ryinka-otechestvennuyu-produktsiyu-ekspert.html

[7] http://economics.unian.net/rus/news/168357-metallurgi-i-vto-krizis-podrezal-na-vzlete.html

[8] http://economics.unian.net/rus/news/172469-zaz-za-polgoda-sokratil-proizvodstvo-legkovyih-avto-na-52.html

[9] http://korrespondent.net/business/economics/1560561-neftyanaya-dieta-proizvodstvo-benzina-v-ukraine-ruhnulo-v-dva-raza

[10] http://polemika.com.ua/article-118428.html

 

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s