Марија Мономенова: Крхка-Сусрет са супругом председника Сирије Асмом ал-Асад


Марија Мономенова: Крхка-Сусрет са супругом председника Сирије Асмом ал-Асад

ue-impuso-sanciones-a-la-esposa-de-al-assad

Били смо једина женска делегација, која је удостојена части да има незваничан састанак са првом дамом Сирије, госпођом Асмомал-Асад. У историји руско-сиријских односа то се десило по први пут.

Посета није обелодањивана до краја, из безбедносних разлога замољени смо да чувамо тајну. Обавештајне службе су пажљиво припремиле пут, по нас је дошао бели аутобус, и ми смо се упутилиу председничку палату. Све је било као у бајци, или као у трилеру – сви жанрови у Дамаску су се измешали. Али, без обзира на нетипичност свега што се дешава, ми смо унапред предокушали несвакидашњи сусрет.

И ево, у даљини се указала невелика кућа, која се није одликовала нарочитом раскоши, и уопште није личила на „дворац“, каквом су нам је представљали (са архитектуром вила олигарха у оближњем Подмосковљу, отворено ћу рећи, не може се ни поредити) – скромна, светла и пријатна. Када смо се приближили, видесмо да нас на трему очекује сáма Асма. Прво што је привукло пажњу била је узбуђеност у њеним очима, уз веома природно и отворено лице. Она је заносна!

Изађосмо из аутобуса и упутисмо се у кућу. Танана, ваздушаста, пружалаје свакој од нас своју елегантну руку и свакој говорила нешто пријатно – врло кротко и топло. Прелепо лице са утиснутим интелектом на њему продуховљивале су необичне по свом садржају очи: искрено насмешене, оне су у исто време тајиле у себи печат најдубље туге и неког тајанственог, мудрог сверазумевања. Биле су попут очију Пресвете Богородице, које ме гледају са Казанске иконе Мајке Божије, што стоји у почасном углу моје собе. Била сам потресена…

Позвани смо у Асминлични кабинет. Она се овде често среће с обичним Сиријцима, воли да разговара са њима, да се упозна са њиховим потребама и покуша да помогне. Асма не жели да се одваја од свог народа и све жели чути из прве руке. Последње две године чести гости кабинета прве даме биле су мајке погинулих војника. Асма је и сама мајка, тако да тугу са својим народом дели као личну тугу. Дојмила нас је велика слика, постављена на једном зиду кабинета: дете рата, и не дечје, пуна патње и бола очи – то је немогуће гледати без стезања срца.

asma 1

„Ја баш не волим званичне посете –рекла је Асма, када смо се разместили на кожним диванима – тако да ми је веома драго што наш сусрет носи пријатељски карактер. Можете се осећати као код куће.“

Асма устаде, узе с принесеног за нас послужавника са соком две чаше и, поклонивши се у знак срдачног поштовања и уважавања пред гостима, лично принела први од њих духовнику наше делегације, баћушки, дивном старцу Олегу Теору, а другу – нашој доброј матушки, монахињи Александри. Све нас је очарао такав гест учтивости, и започео је сасвим другачији, душевни разговор.

„Веома ми је драго што сте допутовали у Сирију у тренутку када нам је то најнеопходније – рекла је госпођа Асма. У Русији има пословица „пријатељ се познаје у невољи“. Одувек смо знали да је Русија била, јесте и биће наш верни пријатељ. Сви ми схватамо да су наше државе историјски дубоко везане.“

Глава наше женске делегације Валентина Алексејевна Ланцева заузврат је у име свих нас захвалила госпођи Асми на лепим речима и изразила осећање дивљења пред њеном одважношћу и чврстином, рекавши да она представља сигурну позадину за свог мужа, и да је сусрет с њом за све нас био прави сан.

Валентина се обратила Асми са питањем: зашто Запад види у њој и њеном мужу претњу? У каквим категоријама они мисле? Све је очигледно.

„Мислим да није вредно трошења драгоценог времена нашег топлог, породичног дружења на њих, али ако настојите на томе, ја ћу одговорити на ваше питање .

Имате шаховску таблу и фигуре, од којих они једне премештају, а друге уништавају. Они не посматрају ову или ону фигуру на табли као нешто што има вредност, за њих су то просто предмети без душе. Све је само игра. У њиховом светоназору нема категорије вредносно постојећих држава, они не рачунају ни с историјом уништаваних земаља, ни с културном самосвешћу, којом је обележена матрица сваког засебно узетог народа. То је машина која све живо брише на свом путу. Циљ је господарење светом, демонстрација сопствене силе.

Користећи нарочито израђене сценарије, они вештачки увеличавају један предмет, правећи упоредо шејтана од другог предмета. Они немају појма о части, немају моралних принципа, они играју прљаву игру: данас говоре једно, а сутра те речи већ немају вредности. То је онај случај игре без правила, игре по двојним стандардима, када су за достизање циља сви методи добри. То је аморално. То није достојно цивилизованог друштва.

asma 2

Ја намерно нисам желела причати на ту тему, јер за нас то сада нема првостепеног значаја. Данас нас више од свега брине од чега живи наш народ. Сирији рат доноси велика разарања, како материјалног, тако и моралног реда. Дужност нам је свиме што можемо помагати нашем народу да не пада духом, очувати ону целовитост и јединство које нас је увек одликовало, чиме смо се увек поносили. То је оно чиме смо сад сви заузети. Ми стојимо на стражи традиционалних вредности сиријског народа, боримо се за очување националног идентитета нашег народа. Наш циљ је племенит и праведан, док Запад, у лицу терориста што уништавају нашу земљу, носи свету разарања и јад. Сиријски народ то разуме и управо то је оно што нас у најтеже време за све нас спаја.

Добила сам добро образовање на Западу, али заједно са образовањем нисам усвојила њихову културу, нисам постала Европејком у уобичајеном смислу речи. Алах је одредио да се родим у сиријској породици, и зато поштујем оне традиције и начин живота који сам наследила од својих предака. За мене управо то има првостепену важност“.

Госпођа Асад заврши одговор на питање и учтиво нас замоли да причамо о својим утисцима о Сирији. Дали су и мени реч. Говорило се лако и радосно, а све зато што је то ишло од срца срцу. Хтела бих тој прелепој жени са кротким очима Пресвете Деве да пренесем осећање најдубљег поштовања према њеном народу. Желела сам да поделим с њом онај осећај сродства које сам осећала током целог времена боравка у Сирији. Говорила сам на руском, и видела да ме разумеју још пре него што би помоћник амбасадора, господин Хајсам Рус преводио на арапски оно што сам рекла. Разумела сам да је њој као ваздух била потребна срдачна реч подршке, реч љубави и захвалности, упућене не њој, већ њеном народу који, Бог види, она воли више од сопственог живота. Заточена принцеза из бајке, колико она тек треба да одбрани и заштити: своју земљу, свој народ, свог мужа, своју породицу. Она се не боји давања интервјуа и исказивања сопствене тачке гледишта.

Она је веома паметна, и то се одмах види. Одлично разуме реалије савременог света. Асма је верна друга Башара Асада. Сирија не заборавља како је јануара 2012. године иступила с ватреном подршком своме мужу на масовном митингу у Дамаску, изашавши на трибину заједно са двоје деце. А 8. фебруара, одговарајући на писмо жена амбасадора европских земаља, које су је позвале да смири „крвавог тиранина“, свог мужа Башара Асада, без премишљања је послала електронско писмо уредништву лондонског листа Тајмс, у коме је истакла: „Башар Асад је председник Сирије, а не дела Сиријаца. Ја га подржавам управо у тој улози.“ Асма је управо редак тип човека у коме, као у крхком суду живи непоколебљив дух и жељезна воља. Без обзира на вањску незаштићеност, она је веома јака жена, она је ратник.

За време које смо провели у Дамаску пре доласка у председничку палату, стигли смо да се нагледамо обичних људи, да видимо шта им је водиља у животу, како осећају рат. Схватили смо да су ти људи обдарени натпросечном мером преданости и пожртвованости. У вези с тим, са задовољством сам госпођи Асми поставила питање: „Чиме одише један сиријски војник, шта га чини правим јунаком? Јер, жртвеност и света жеља дати живот за Отаџбину–потпуно је природна појава у Сирији, док истовремено у самој ствари – тој побуди нема цене, она је непроцењива, посебно у доба бездушног потрошаштва, када господари ситни божић с именом Мамона. Без обзира на све новотарије у наоружању, на важност улоге управо техничке стране питања, људски фактор остаје најважнији.“

„Овде је веома важно васпитање– почела је свој одговор Асма. То поштовање које постоји у нашем народу према старијим покољењима– оно је одлучујуће, оно нам је у крви. Ту унутрашњу снагу, којом је обдарен сиријски војник, он носи управо из своје породице. Штавише, у време када се рат већ дотакао сваке засебно узете породице и кроз опште страдање, кроз проливену крв невино гинућих људи,сваки човек је постао један другом брат, сестра, мајка, отац, ћерка, син – управо сада је само друштво постало за сваког рођеном породицом. То је савез крви. У стварности, такво друштво се и назива народом у највишем, најлепшем смислу те речи! Сирија има народ! Имамо јединство председника, друштва и појединца .

За две и по године од почетка рата, стигла сам да се сретнем с отприлике четири хиљаде породица војника, укључујући и погинуле. Многи кажу да је то за мене сигурно морално тешко, имајући у виду стални контакт са људима чији би дух, рекло би се, морао бити сломљен патњом због неповратних губитака. Али на самом делу све испада сасвим обрнуто. Што рат дуже траје, то људи постају храбрији. То је запањујуће! Много пута дешавало ми се да слушам како мајке убијених синова говоре: „Да, лишили су ме сина, туга би могла да ме убије, али ја имам још два сина, ја ћу их дати Отаџбини, и зато не жалим.“

Навикли смо на то да је војник – онај који држи оружје. Данас у Сирији сваки живи човек је војник. Сваки грађанин, независно од пола, узраста, занимања данас служи Отаџбини. У том духу се васпитавају и деца.

asma 3

Желим да наведем пример из личног живота. Пре годину дана терористи провалише у Генералштаб, а то је сасвим недалеко од места где живимо. Западне агенције сместа су организовале информативни напад, по свим каналима су известили да је власт пала и Дамаск освојен. Почела су војна дејства. У нашој кући чуло се непрестано праскање граната. Деца су одмах схватила да у школу данас неће ићи. Али, упркос свему, одлучила сам да се не мења уобичајени дневни распоред. Тада ми је син пришао и питао: „Мама, зашто нас водиш тамо? Тамо се пуца и могу нас убити! Зар нас ти не волиш?“ На шта сам му ја одговорила: „Данас ћеш поћи у школу као што си увек ишао. И поћи ћеш баш зато што те волим. Твоја мајка не жели да њен син израсте у кукавицу. Ти мораш да учиш и будеш образован, нећеш ваљда да будеш као они који покушавају да нас униште? Ти и ја верујемо у Бога и дужни смо да му верујемо у свему до краја. Бог зна све. Он исто зна када ми треба да умремо. Ничег се не бој! Бог је са нама.“ Дошли смо у школу и видели тамо учитеља који је чекао ученике. Учионица се постепено испунила децом, и то је била стопостотна испуњеност. То јест, поступила сам исто онако како је поступила свака мајка у Сирији. То језа нас норма. Ето у чему је смисао“.

Наш сусрет је трајао већ скоро сат времена, на вратима су се непрестано појављивали људи и подсећали нас да је пријем већ одавно завршен (делегацији је удељено четрдесет минута ). Али госпођа Асма није желела да нас отпусти. „Не, не –рекла је она обезбеђењу–нека још остану.“ Ту смо сви почели радосно Асми да причамо о својим утисцима у Сирији. Православна уметница Татјана Ивановна Куликова рекла је да смо у Сирију донели хоругве, и да су хоругве знамење духовне победе и „тајно оружје“ за одолевање непријатеља. Први такав барјак је направљен у време цара Константина, и донео је његовој војсци победу. Рекла је да ће у Сирији да остане чудотворна икона Богородице Августовске, која војску благослови за победу .

Најлепшим поклоном за све нас било је појављивање у кабинету Хафиза, старијег сина Асме и Башара. Невероватно жив, искрен и врло природан дечак, све нас је поразио тиме што је након свега четири месеца учења руског језика он њим сасвим добро владао. Иначе, млађи Асмин син учи кинески језик, а ћерка – шпански. Добар геополитички избор …

Руска делегација поклонила је Хафизу тачну копију-играчку руских ловачких авиона, којима је летео његов деда, чије име носи. Хафиз одмах и тачно одређује: „МИГ-35“.

Руска вајарка Јелена Безбородова поклонила је породици Асад своју скулптуру „Скидање с крста“ и пожелела народу Сирије да се његов крсни пут заврши што пре. Валентина Ланцева предала је супрузи сиријског председника збирку књига о уметности најбољих руских музеја и пожелела мир и процват народу Сирије. Отац Олег Теор благословио је и уручио Асми икону Јустиније и Кипријана и рекао да ће наша молитва и та икона сачувати народ Сирије од злих људи. Сви временски оквири посете беху пробијени. У дворцу смо били већ читава два сата. Било нам је потпуно немогуће да се растанемо!

Већ смо били у холу када је мати Александра Банајева (јуначка жена, храни робијаше у затвору), јемчећи за руског председника, изговорила: „Путин не одбацује пријатеље“. На то је Асма врло убеђено одговорила да Владимир Владимировић у њеним очима није самопредседник, он је – народни вођа, а то је удео малобројних, и затим, после мале паузе, тихо-тихо, врло присно додала: „Од свег срца вама и вашем народу желим да несрећу, коју смо ми видели у нашој земљи, Русија никад не види“.
На томе се, по руски ватрено се изљубивши, и опростисмо.

За Видовдан превео Драган Буковички

 

Извор: Руска народна линија

Advertisements

One comment

  • Tugujem zbog Sirijskog naroda i svakog izgubljenog života, ranjenog tela i izgubljenog mira jedne prelepe i stare zemlje. Stranci već dve godine razaraju ovu prelepu zemlju kaošto su razorili Irak, Libiju, Egipat, i nas. A potom doveli poltrone da im služe, kao domaći izdajnici i okupatori. Kažu da su nas bombardovali jer smo bili tvrdoglavi i držali “diktatora” na vlasti.
    Sada kroz istu kalvariju prolazi Sirija i Sirijski narod.
    Želim im, zajedno sa porodicom Predsenika Asada, da ovo zlo što pre prođe. Ali se bojim ,kada skot oseti miris krvi, neće lako da se smiri. To su kauboji, kao hijene su isturili pse rata i al kaidine ubice, a oni čekaju da žrtva bude iznurena, da pokupe plen, i rasteraju skotove ili ih pošalju po novi plen.
    Do kada će svet da trpi uzurpatora,koji sebi dozvoljava da ubija, bombarduje, i pljačka sve po principu: Ko nas ne sluša jao njemu!

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s