Милован Балабан: Сирија – ко стоји на путу Америци?


Милован Балабан: Сирија – ко стоји на путу Америци?

02 септембар 2013. Видовдан
Пише: Милован Балабан

Барак Обама је одлучио да тражи подршку од конгреса како би интервенисао (односно извршио агресију) у Сирији. Разлог за интервенцију је по коментарима америчких званичника наравно јасан – кажњавање Асада због употребе хемијског оружија 21. августа против побуњеника у близини Дамаска. Као и у случају Србије, Ирака, Авганистана и Либије крсташка Америка је одлучила да казни сиријски режим због најмонструозније употребе хемијског оружија у XXI веку, како је у обраћању јавности из Беле Куће догађаје у близини Дамаска окарактерисао Обама.

Јавно мњење активира Конгрес

Наравно прича о хемијском оружију је уверљива таман толико колико је било тачно да се у Рачку догодио масакр, или да Садам поседује оружије за масовно уништење. Но то Обами и структурама на америчком Олимпу које одлучују о рату и миру, није битно. Битно је да је једина глобална сила проценила да мора да интервенише у Сирији уколико жели да спречи неминовни пораз сиријских побуњеника а својих савезника, очува свој престиж у свету, те задржи колико толико стање у Сирији неизвесним. Самим тим би одржала одређени степен утицаја у Асадовој држави, што би јој обезбедило наставак доминације на Блиском Истоку и континуитет стезања обруча око Ирана.

Занимљиво је питање зашто је Обама одлучио да затражи подршку конгреса када по Уставу САД има право сам да поведе рат, како је уосталом и урадио Клинтон када је 1999. напао СРЈ (наиме по америчком уставу председник има право сам да покрене војну интервенцију у трајању од 90 дана, а тек ако она буде настављена и после тог периода дужан је да тражи одобрење Конгреса). Свеукупни негативан утисак који је је произведен када се објавила намера о интервенцији (мислим агресији) је био значајан (вероватно пресудни) фактор Обамине жеље да подели одговорност са Конгресом за будућу интервенцију. Одушевљење за напад на Сирију не постоји у званичним структурама држава чланица НАТО-у, такође не постоји ни у владајућим естаблишментима држава ЕУ. Исто тако јавно мњење држава НАТО-а и ЕУ великом већином не одобрава овај наум. Штавише валда никада није била мања подршка једној америчкој акцији и у самом америчком јавном мњењу.

Ово је један од најбитнијих фактора што ће будућа, готово сигурна, интервенција имати ограничене домете. Врло је вероватно је да се неће ићи на рушење Асада (бар у овом тренутку), већ само на његово слабљење, како би се макар донекле успоставила минимална равнотежа између владиних снага и побуњеника, која је нарушена слабошћу америчких савезника који се налазе пред потпуним поразом.

Руски фактор

Да ће интервенција бити циљно ограничена само на слабљење, а не и на свргавање Асада могу да нас упуте изјаве руских званичника у којима се заузима више принципијелан него оштар став. Уз изражавање сумње да се ради о употреби хемијског оружија, истицање да је интервенција мимо СБУН опасан пут, констатације да Русија неће улазити ни са ким у рат због Сирије како је рекао Лавров, занимљива је и вест коју је објавио лист „Комерсант“. На његовим страницама пре два дана је речено да је Русија одложила испоруку борбених авиона и ракетних система “С-300” Сирији јер Дамаск није извршио уплату за то оружје.

Оваквим, махом начелним и принципијелним изјавама, чини се као да Руси на суптилан начин шаљу поруку како неће правити проблеме уколико не дође до великих турбуленција у Сирији, односно до радикалног нарушавања односа снага на релацији сиријски режим-побуњеници. Порука се појачава и добија на снази вешћу да сиријској армији није испоручен ракетни систем „С-300“, мада су, када је у питању његова испорука, сиријски званичници покушали да буду тајанствени како би непознаница о поседовању овог моћног оружија била један од адута, мало вероватног али могућег одвраћања Американаца.

Дакле из свега овога можемо закључити да уколико војна акција не би ишла за тим да руши Асада, у ком случају би врло могуће сиријског председника испровоцирала да одговори нападима на циљеве у Турској, Кипру и Израелу, што би опет довело до радикализације америчке интервенције и могућег ограниченог ангажовања Ирана, Руси, мимо начелне осуде и принципијелног заузимање става у складу са међународним правом, највероватније неће ништа значајно предузети.

Руска црта је Иран

Противно жељама доброг дела света Русија није глобална сила. Она кроз читаву историју, а и у будућности има тај потенцијал, али тренутно реална њена снага је у рангу јаког регионалног играча. У складу са тим се она и понаша. Овакво понашање је потпуно разумљиво без обзира на перцепцију коју она производи већином код потлаченог света, са правом огорченог на безакоње и самовољу Империје. Због тога се Русија првенствено понаша у складу са својим интересима док за исправљање светске неправде, бар у овом тренутку нема снагу, вољу, а ни ресурсе – дакле нема објективне могућности.

Сиријски конфликт је опасан по Русију првенствено због могућег стезања обруча око Ирана. Услед тога тек радикална интервенција, која би у будућности угрозила Иран, може бити окарактерисана као алармантна у Русији. Тиме не доводимо у питање искрену руску подршку Сирији, само констатујемо да она има ограничене домете. Чак и у случају покушаја свргавања Асада тешко да би Русија сем начелне пружила значајнију подршку Сирији. Иако би у том случају њен углед био додатно срозан у очима светског јавног мњења, она практично тешко да би могла нешто конкретно учинити да спречи такав сценарио диктиран од стране Америке.

Тек у случају отвореног притиска и агресије на Иран били би угрожени витални интереси Русије. Између осталог тада би се створиле претпоставке да се Европа извуче из енергетске руске зависности, што би врло вероватно резултирало притиском комплетног западног света на евроазијског гиганта. Обуздавање Русије, које се у различитим видовима спроводи двеста година од стране Англосаксонског света, у том случају би се претворило у најстравичнији притисак, са претензијом да се највећа словенска држава потпуно уништи и трајно онеспособи као геополитички и цивилизацијски фактор у свету.

Америчке „муке“

Дакле можемо констатовати, не потцењујући значај руског фактора за стратегију Америке према Сирији, да је ипак главни разлог преиспитивања америчких заговорника рата – видљив кроз намеру Обаме да подели одговорност за интервенцију тражећи одобрење Конгреса – унутрашње стање у НАТО-у и ЕУ, те негативно расположење у јавном мњењу западних земаља када је у питању интервенција, нарочито јавног мњења Америке и Британије. Недостатак јединства унутар НАТО-а и ЕУ у спровођењу америчке стратегије остваривања геополитичких циљева на Блиском Истоку је, уз негативно расположење јавног мњења у готово свим западним државама, вероватно најзначајнији фактор који у овом тренутку одређује домете америчке интервенције у Сирији.

Услед тога је сва вероватноћа да ће она бити ограниченог типа, како се ситуација не би отела контроли, те како сиријски побуњеници не би доживели потпуни дебакл, што би свакако био и велики пораз Империје. После ограничене америчке интервенције (каква ће по свему судећи бити ова која следи), Империја по свему судећи неће одустати од својих планова. Гоњена унутрашњом економском кризом и мисионарским поривом, преобликовања али и контроле остатка света, она ће свакако радити на стварању услова за учвршћивање доминације на Блиском и Средњем Истоку, што ће је готово сигурно у једном тренутку довести у конфликт са Ираном, а тиме и са Русијом.

Да ли ће тада бити спремна да изазове рат глобалних размера остаје да се види, али судећи по свему досад виђеном такав наум Империје нас не би зачудио. Надамо се да са њим рачуна и Русија, јер какав став буде заузела тада (наравно уколико дође до остварења таквог сценарија) таква ће јој бити и судбина. Дотле актуелна криза око Сирије ће се одређивати највише у троуглу америчке владајуће структуре-америчко и јавно мњење битнијих западних земаља-владајући естаблишменти најмоћнијих земаља савезника Америке. За остале факторе, укључујући и руски, утицај на америчко одређење према Сирији, иако не потпуно небитан, биће ипак у неку руку периферан и мање значајан.

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s