ДОСТОЈАН СИ БОЖЕ

Јагње, које је заклано, достојно је да прими силу и богатство и мудрост и моћ и част и славу и благослов. Амин.
Како Јагње тако и Његови следбеници. Ово пишем због многих који кривицу за ову нашу суновратну националну трагедију стално пребацују на неког другог. Најлакше је стање недостојности пребацивати с једног на другог а најтеже је преиспитати личну достојност. У Хришћанској заједници нема ти и ја, у њој важи ти си ја ја сам ти а Христос Бог све у свему.

Очигледно је да смо себе учинили недостојним својих предака и да смо тиме раскућили све оно што су они скућили у првом реду братску Хришћанску заједницу а затим и Државу. Очигледно је да смо отпали и од Духовног богатства и мудрости и моћи и части и славе и благослова и да нестајемо у Духовној и умној оскудици и немоћи и бешчашћу и срамоти и проклетству. Душе су нам затрњене, главе су нам зацрњене, мисли су нам озверене, полудесмо од знања градећи се мудри и заслужено изгубисмо Богом дано људско достојанство. Достојанство човека, радног и мислећег, достојанство мужа и оца породице, достојанство правно, достојанство верско, достојанство љубавно, братско, сестринско, родбинско.

Да бисмо остварили државу достојну човека потребно је да се обратимо Богу, покајемо, да нам се смилује и још једном удостоји, нас недостојне. За почетак би требало да презремо себе у свету и свет у себи и да потражимо тог Бога у себи кога олако одбацисмо због прекоредног светског успеха. Много нас је који пожелесмо људску славу више него Божију и који остасмо Богу дужни да презремо и себе и светску славу. Много нас је који се олако бавимо државним питањима а у кући не сачувасмо Богом даровано достојанство мужа и оца породице. Нико нема изговора ко суди овој и оваквој власти јер је она одраз у огледалу недостојности свих нас. Када у довољној мери будемо презрели себе у свету и свет у себи, па и за свет и себе будемо заклани као Јагње Божје, даћемо места Богу у себи и тек тада ћемо кренути прекинутим путем својих славних предака.

Свети Сава је презрео себе и свет и предао себе Богу да би све нас довео Богу. Свети мученички кнез Лазар презрео је себе у свету и свет у себи и жртвовао себе у Хришћанском боју на Косову. Да бисмо се њих удостојили морамо се одрећи себе Христа ради, па тек онда поћи њиховим стопама делима а не речима. Кад се у довољном броју удостојимо, Бог ће нас позвати по имену, и послаће нас на велико Божије дело за Крст Часни и Златну Слободу. Сви смо криви, затворени под грех коме служимо за месечну плату, за хлеб насушни и још по нешто.

Моје Царство није од овога света, каже Господ, што не значи да није увек присутно и моћно и силно и славно и богато у овом свету, увек спремно да достојнима испуни свако задато обећање. Нормално ово тражи јаку веру и чисту савест од које многи отпадоше и под власт кнеза грешног света потпадоше. Тражите и наћи ћете, молите и даће вам се, куцајте и отвориће вам се, Царство Вере оваплоћене Речи Божје, Сина Божјег Господа Исуса Христа који победи и смрт и грех крсним страдањем и Васкрсењем и који нас све позва у своју увек победничку Веру.