Урош Вукановић: Србину је много ближа идеја евроазијске Русије него немачке Европе… Истина је ДА ИМАМО ИЗБОР


“Бог, па Русија”

vukanovic

Пише: Урош Вукановић
1. Август 2013. Корени

У Кијеву се обележава 1025 година од покрштавања велике и моћне Русије. Знано је да у Србији нико, био левичар био десничар, не може остати равнодушан према овом догађају јер је братска веза између руског и српског народа прејака и као да својом снагом нађачава све српске поделе. Русија је Србији била будућност чак и онда када су је терали да идемо другачијим путем, што и данас чине.

Да је Србији место међу православним светом (политички, војно, економски, културно) доказује чињеница да су представници и осталих православних народа дали Србији снажну подршку у борби противу лажне државе Косово. Руски Патријарх Кирил чак је и критиковао српске власти због недостојног и сервилног држања према западним силама. Српски Патријарх Иринеј сликовито је описао расположење српског народа изрекавши стару српску изреку: “Бог, па Русија!”

русијаНо, Русија, данас, шири свој православни утицај далеко од православног света. Полако се захуктава руска локомотива у правцу евроазијских интеграција. Русија, Белорусија, Казахстан и Киргистан чине језгро Евроазијске уније, која ће се у будуће ширити. Овај наддржавни облик попримиће много структуралних сличности институција Европске уније, али је извесно да ће политика евроазијских институција бити есенцијално другачија. Предвидећу- боља.

Разлоге за овакву тврдњу може понудити историјска пракса. Још од времена кијевске Русије руски кнезови ширили су своју власт битно другачије него западни владари. Поштовала се традиција новостечених земаља. Локални кнезови имали су свако право да примењују месне законе, економија је била слободна, а верска толеранција доследна. Централна власт ј е одлучивала само у области одбране и заједничке спољне политике, као и приликом прикупљања пореза.

Свакако, такво слободарско тле било је веома погодно за даље ширење православља. Падом Цариграда, настаје дуг период мрака за већину православних земаља, али не и за Русију која ће идеју правосљавља уткану у своју државност носити кроз муслиманску претњу, монголско ропство, нападе са севера и продирање западњака. Наследство Византијског царства Русија заснива на Законоправилу Светога Саве који је предвидевши пропаст Цариграда одредио Москву за нову престоницу Византије.

Модерно доба донесе још више искушења за православну и евроазијску Русију. Велики рат коштао их је цара, а потоњи светски рат двадесет и пет милиона душа. Пре свега тога, немерљив је утицај руске политике на Балкану јер се без подршке Русије није ни могао створити Балкански савез које је у копну Балканских ратова, коначно, избацио Отоманску империја са Балканског полуострва.

Цар Николај II Романов је у последњим годинама живота сазвао велику међунродну конференцију, где је обелоданио идеје о стварању новог међународног поретка који би се борио против експлоатације народа. Ни за совјетску еру не може се рећи да није располагала алтруистичним идејама. Социјалисти су се руководили много племенитијим начелима него традиционално израбљивачки западњачки народи. То је историјска чињеница.

Стога, Србину је много ближа идеја евроазијске Русије него немачке Европе. Зашто бисмо се укрцавали на воз који је некада ишао у правцу Мајданека, Треблинке и Аушвица, а сада иде у правцу финансијског ропства, економских сломова и политичке зависности?

Стидљиво приближавање Србије ОДКБ (Организација договора за колективну безбедност) ретко је добар корак српске власти. Вреди поздравити и војно-политичке потезе у смислу најаве куповине нових Мигова и ПВО система С-300. Ипак, потенцијали руско-српске, то јест, евроазијско-српске сарадње нису ни изблиза искоришћени. ОДКБ стоји за војно-политички савез који нас никада није бомбардовао и који би нас највероватније добро заштитио од следеће такве опасности. Евроазијска унија Србији би могла донети пуно економских добробити. Само Русија представља за Србију незасито тржиште, а о Казахстану,  Белорусији и Киргистану да и не говоримо. При томе, Украјина, Таџикистан, Јерменија само су неке од земаља о чијој се интеграцији у евроазијски простор озбиљно говори.

Закључак је једноставан попут истине. А, истина је да имамо избор. Можемо изабрати нови пут; евроазијски пут, или, можемо наставити да финансирамо чланице Европске уније. Док не банкротирамо.

За http://www.koreni.rs
Урош Вукановић

Advertisements

One comment

  • Урош Вукановић: Србину је много ближа идеја евроазијске Русије него немачке Европе… Истина је ДА ИМАМО ИЗБОР

    Не би се баш могло рећи “ДА ИМАМО ИЗБОР”, ако се има у виду
    да нас је НАТО /својим бомбама/ готово усисао у ту нeмачку
    Европу.
    Да су, а нису, 2оо руских специјалаца који су окупирали
    приштински аеродром 1999 и остали тамо, као редован ми-
    ровни контигент УН-а, а не одлуком државног врха Русије опозван
    /што објективно, а више субјективно!/, онда би се и могло гово-
    рити “ДА ИМАМО ИЗБОР”.
    А овако, ако Руси не стану иза нас својим војно-политичким ауто-
    ритетом, колоико због нас, а ништа мање и због њих самих, бар упола колико стоје иза Сирије, онда Срби “ИМАЈУ ИЗБОР” – “ДА НЕМАЈУ ИЗБОР”.
    Нама се само Господ Бог може смиловати и спасити нас из фашистич-
    ких канџи НАТО пакта и Ватикана!

    Драган Славнић

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s