Бранко Станић: ПРВИ ЛЕТ (ДЕО ПРВИ)


 

gazimestan-sloba

Бранко Станић

ВИДОВДАНСКИ ЛЕТОВИ (2)

На Видовдан, 28. јуна 1989. године, Слободан Милошевић је хеликоптером слетео на Газиместан, а 28. јуна, 12 година касније, полетео је у Хаг. Били су то летови који су започели и окончали једну драматичну епоху о којој ће историчари, и не само они, тек имати шта да причају и пишу.

ПРВИ ЛЕТ (ДЕО ПРВИ)

Србија, Газиместан, 28. јуни 1989. године

Не­ма ни­чег ја­чег у срп­ској тра­ди­ци­ји од ко­сов­ског ми­та. За­то се ни­ка­да рани­је ни­је ни оку­пи­ло ви­ше Ср­ба на јед­ном ме­сту не­го 1989. године на 600-ту го­ди­шњи­цу од, по све­му су­де­ћи, и тра­гич­ног и слав­ног бо­ја.

Уочи Ви­дов­да­на 1989. го­ди­не у ор­га­ни­за­ци­ји ша­бач­ке Цр­кве кре­нуо сам аутобу­сом на Ко­со­во са мо­јим другом Пе­ђом.

И док смо че­ка­ли да кре­не­мо за­па­зих јед­ног ста­ри­јег, ома­њег и по­ма­ло дежмека­стог чо­ве­ка у чак­ши­ра­ма. На гла­ви му је би­ла шај­ка­ча, а у ру­ци је др­жао за­ста­ви­цу с че­ти­ри оци­ла. Го­во­рио је при­ја­те­љи­ма ко­ји су га ис­пра­ћа­ли:

– Идем до­ле да ма­ло “ср­бу­јем”!

И на­ша ко­ле­ги­ни­ца Ру­жа је ис­пра­ти­ла оца. И он је био слич­но об­у­чен, али без за­ста­ви­це.

Ко­ло­не ауто­бу­са и ауто­мо­би­ла сли­ва­ле су се ка ју­гу. Ве­ру­јем да је та­ко би­ло са свих стра­на. Ни­је би­ло во­зи­ла на ко­ме ни­је би­ла бар јед­на ве­ли­ка Сло­би­на сли­ка.

На Ко­со­во смо сти­гли ра­но. Био је то мој пр­ви и је­ди­ни до­ла­зак. До цен­трал­не про­сла­ве би­ло је да­ле­ко. Не­ки одо­ше у Гра­ча­ни­цу, а нас дво­ји­ца се са још не­ким дру­штвом за­пу­ти­смо пе­шке у При­шти­ну. Од Га­зи­ме­ста­на, При­шти­на ни­је да­ле­ко.

Се­ћам се и да­нас те при­зем­не ку­ће где смо би­ли. Ста­ра, тро­шна и те­сна, на пери­фе­ри­ји При­шти­не ка­да се скре­не с глав­не ули­це у спо­ред­ну. Јед­на од де­во­ја­ка из дру­штва у ком смо се на­шли по­зна­ва­ла је по­ро­ди­цу у тој ку­ћи. А јед­на же­на из те ку­ће, пре­ко род­би­не, би­ла је у не­кој ве­зи са Шап­цем.

– Где су са­да Ал­бан­ци? – упи­та не­ко из дру­штва баш ту же­ну.

– Са­кри­ли су се у миш­ју ру­пу. Ниг­де их не­ма.

Ни­ка­да на Ко­со­ву ни­је би­ло то­ли­ко Ср­ба као та­да. Ре­ке љу­ди из свих пра­ва­ца ули­ва­ле су се на по­при­ште дав­не бит­ке. До При­шти­не нам ни­је би­ло по­треб­но ни по­ла са­та, а са­да, у по­врат­ку, по­тро­ши­ли смо ско­ро сат и по.

Дан је био сун­чан, врућ и спа­ран због ки­ша од прет­ход­них да­на. Би­ло је и онесве­шће­них од то­плот­ног уда­ра.

04 KB 06

05 KB 0706 KB 1007 KB 1108 KB 12-009 KB 15На Газиместану на 600. годишњицу Косовског боја

 Та­да сам пр­ви, и је­ди­ни пут, ви­део Ми­ло­ше­ви­ћа ужи­во, ма­да по­из­да­ље. Слушао сам го­вор ко­ји је сил­но уз­не­ми­рио на­шу са­бра­ћу – Хр­ва­те.

На­рав­но, да се са­да не се­ћам шта је све Ми­ло­ше­вић при­чао, али је у јед­ном тренут­ку ре­као:

– … Да­нас смо опет у бит­ка­ма и пред бит­ка­ма. Оне ни­су ору­жа­не, ма­да и та­кве још ни­су ис­кљу­че­не…

– Шта ли му ово зна­чи? Да не на­ја­вљу­је рат? – про­збо­ри Пе­ђа гла­сно.

А у овој ре­че­ни­ци и хр­ват­ски ти­сак је чуо звец­ка­ње оруж­ја. Од тог зве­ке­та препла­ши­ли су се Хр­ва­ти па су на­ред­не го­ди­не, ре­као бих у је­сен, до­ву­кли пре­ко гра­ни­це пун шле­пер оруж­ја. То је онај за ко­ји смо зна­ли.

gazimestan-sloba

Говор на Газиместану на који ће се многи позивати

10 KB 16

На бина после говора

12 KB - Kao posle boja

Предах пред повратак

 По­сле го­во­ра на­шао сам се код спо­ме­ни­ка Ко­сов­ским ју­на­ци­ма, баш кад се на истом ме­сту за­те­као и па­три­јарх срп­ски, Гер­ман. Про­шао је тик по­ред ме­не са штапом у ру­ци, бле­дог ли­ца и се­де бра­де. Ка­ко је он све оно из­др­жао са сво­јих 90 и не­што ле­та? И ме­ни је, иако та­да мла­ђем од ње­га 50 и ви­ше го­ди­на, све то би­ло напор­но. Сун­це и спа­ри­на су уби­ја­ли. Вој­ска је до­ве­зла ци­стер­не с во­дом да се народ ма­ло осве­жи.

По­сма­трао сам те­рен на ко­ме се пре 600 го­ди­на од­и­гра­ла ве­ли­ка бит­ка. Ви­део сам и Му­ра­то­во тур­бе где је са­хра­ње­на ње­го­ва утро­ба. Ле­ген­да ка­же да је баш на том ме­сту тур­ски сул­тан уби­јен.

14 Battle_on_Kosovo1389 - svetlije

Адам Стефановић: Бој на Косову

 Бој су за­мет­ну­ли тур­ски стрел­ци, ис­тр­чав­ши ис­пред сво­је пе­ша­ди­је. Уз­вра­ти­ли су и срп­ски, а по­том су оклоп­ни­ци кре­ну­ли у на­пад. Њи­хов пр­ви удар је, зна се, најже­шћи и нај­ја­чи. По­за­ди је ишла пе­ша­ди­ја. До тог тре­нут­ка срп­ски оклоп­ни­ци су се увек су­да­ра­ли са оклоп­ни­ци­ма про­тив­нич­ких вој­ски. Иако им ово ни­је био пр­ви су­коб са Тур­ци­ма, ни­ка­да ни­је био ово­ли­ких раз­ме­ра. Са­да су се срп­ски оклоп­ни­ци, уме­сто са ко­њи­цом, пр­во су­да­ри­ли са пе­ша­ди­јом. За њих је то би­ло нови­на, а за Тур­ке уоби­ча­је­на так­ти­ка ра­то­ва­ња, јер они ни­ка­да ни­су на­па­да­ли први. Увек су че­ка­ли про­тив­ни­ка. Тур­ска ко­њи­ца је, од­мор­на, че­ка­ла у за­ле­ђу пеша­ди­је.

Ле­во тур­ско кри­ло, под ко­ман­дом Ја­ку­ба, је по­пу­сти­ло, за­ло­мио се и цен­тар. Ко је, и у ком де­лу бит­ке убио тур­ског сул­та­на Му­ра­та под ве­лом је ми­сте­ри­је, али оста­је чи­ње­ни­ца да је Му­рат у то­ку бит­ке по­ги­нуо од ру­ке срп­ског ви­те­за. Ле­ген­да ка­­же да је то био Ми­лош Оби­лић, а зва­нич­ни спи­си да је то учи­нио је­дан Три­бал.

Boj na Kosovu - sema 100 x 154 - horizontalno

 Распоред српске и турске војске пре почетка боја

„И све ово сврши се лета 6897, индикта 12, месеца јуна 15. дан, у уторак,

а час је био шести или седми, не знам, Бог зна“

(плаво Срби, црвено Турци)

И у мо­мен­ту ка­да се тур­ска вој­ска на­шла на ру­бу по­ра­за до­го­ди­ло се не­што дра­ма­тич­но.

На ле­вом срп­ском кри­лу на­ла­зио се Влат­ко Ву­ко­вић са сво­јим Бо­сан­ци­ма. У пр­вом уда­ру ни­је ус­пео. Вра­тио се на­зад, и док је при­пре­мао оклоп­ни­ке за но­ви напад, чуо је да је срп­ска вла­сте­ла из­да­ла Ла­за­ра, па је сво­ју вој­ску од­мах по­ву­као. Вест је би­ла ла­жна и то је има­ло ка­та­стро­фал­не по­сле­ди­це за да­љи ток бит­ке. Бајазит са свог де­сног кри­ла пре­ба­цу­је вој­ску у цен­тар и свом же­сти­ном на­па­да српски цен­тар. Ви­дев­ши да је све го­то­во Вук Бран­ко­вић из­вла­чи сво­ју вој­ску и одла­зи пре­ко Сит­ни­це.

Ла­зар је по­ку­шао да спа­се остатак вој­ске, али је том при­ли­ком ухва­ћен и убијен.

Из­гле­да да су бит­ку ре­ши­ли еле­мен­ти спе­ци­јал­ног ра­та ко­ји се од­у­век примењи­вао са­мо се раз­ли­чи­то звао у за­ви­сно­сти од епо­хе у ко­јој се рат во­дио. Са чи­је стра­не је до­шла вест, са срп­ске или тур­ске, са­да ни­је ни бит­но. Бит­но је да је вест уне­ла по­мет­њу у јед­ном де­лу Ла­за­ре­ве вој­ске што је до­ве­ло до пре­о­кре­та и пре­ва­ге на тур­ску стра­ну.

 

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s